Трамп пред великом одлуком: Хоће ли коначно објавити све информације о убиству Џона Кенедија и разјаснити једну од највећих политичких мистерија?

Чак и они који сумњају у умешаност ЦИА-е у атентат признају да би необјављени документи могли озбиљно осрамотити агенцију, нарочито ако се открије да нису никога упозорили на човека о којем су толико знали.

Службена истрага, завршена 1964. године, утврдила је да је 24-годишњи Освалд самоиницијативно починио атентат на председника без туђе помоћи. Међутим, нико није успео да утврди који би мотив млади левичар имао за убиство либералног председника посвећеног унапређењу грађанских права. Ситуацију додатно компликује чињеница да је његов убица, Руби, био особа сумњивог карактера, повезана с мафијом, због чега већина Американаца верује да истрага није открила целу истину, пише Daily Mail.

У средишту приче налази се америчка обавештајна агенција ЦИА, којој је Џон Ф. Кенеди запретио укидањем након неуспелог покушаја инвазије Кубе. Многи Американци верују да је комисија задужена за истрагу Кенедиијеве смрти прерано ослободила ЦИА-у било какве одговорности. Теорије завере додатно подстиче упорно одбијање наредних америчких председника да јавности открију све тајне документе повезане с атентатом.

Више од 61 године након убиства, Доналд Трамп је поново скренуо пажњу на ЦИА-у обећавајући нећаку Џона Ф. Кенедија, Роберту Ф. Кенедију млађем, да ће објавити преостале документе у целости. Ради се о хиљадама делимично или потпуно цензурисаних страница за које се сумња да би могле садржати дефинитиве доказе да је Освалд имао помоћ у планирању атентата. РФК млађи је напустио председничку трку како би подржао Доналда Трампа, због чега је награђен позицијом министра здравља. Он годинама наглашава да постоје "необориви докази" да је ЦИА била умешана у смрт његовог ујака због његовог одбијања да пошаље америчке трупе у Вијетнам.

Према речима Роберта Ф. Кенедија млађег, ЦИА и даље одбија да објави све документе како би заштитила саму себе. Међу необјављеним документима налази се и 181 страница података о Освалдовом животу пре него што је упуцао Кенедија. Чак и они који сумњају у умешаност ЦИА-е признају да би необјављени документи могли озбиљно осрамотити агенцију, посебно ако се открије да нису упозорили никога на особу о којој су имали толико информација. Освалд је био под надзором ЦИА-е од 1959. године, када је напустио морнарицу и побегао у Совјетски Савез, где се оженио Рускињом с којом је добио ћерку. Америчке агенције су преко њега пратиле разне левичарске организације повезане с Кубом.

Стручњак за атентат на Кенедија, Џеферсон Морли, који је написао неколико књига о тој теми, изјавио је за Daily Mail да верује како су агенти ЦИА-е или чак Пентагона манипулисали Освалдом. "Да ли је ЦИА била немарна? Посматрали су га све до Дејлија Плазе, а када је упуцао председника, рекли су: 'Ах, жао нам је, пропустили смо га,'" запитао се. Портпарол ЦИА-е је 2022. године инсистирао да агенција не крије информације о Освалду, наводећи да су сакривени само подаци о именима агената, изворима и локацијама које ЦИА користи.

Ипак, између Трампа и објаве тајних података постоји још једна препрека. Документ с највише редакција односи се на Освалдову посету Мексику само два месеца пре атентата на Кенедија, организовану како би добио визе за Совјетски Савез и комунистичку Кубу. ЦИА га је пратила путем прислушкивача на телефонским линијама у амбасадама, што је било могуће захваљујући сарадњи с мексичком владом. Морли тврди да су три узастопна мексичка председника током 1960-их и 1970-их година сарађивала с агентима ЦИА-е на пројектима попут прислушкивања политичких ривала, те да би влада те земље била "бесна и посрамљена" када би се ти документи објавили.

Србија Данас/Вечерњи.хр