Tramp uvodi VANREDNO stanje: Poslaće vojsku da izvrše ključan zadatak
Izabrani predsednik Amerike Donald Tramp potvrdio je danas da će proglasiti vanredno stanje kako bi ispunio svoje predizborno obećanje o masovnim deportacijama migranata, koji žive u SAD bez pravne dozvole.
Tramp je odgovorio na objavu Toma Fitona iz organizacije "Judicial Watch" na društvenim mrežama, u kojoj je Fiton naveo da postoje izveštaji o tome da nova administracija planira takvu deklaraciju i korišćenje "vojnih resursa" za deportaciju migranata, preneo je ABC njuz.
"TAČNO!!!" napisao je Tramp.
Tokom kampanje Tramp je obećao da će započeti masovne deportacije čim stupi na dužnost.
"Prvog dana pokrenuću najveći program deportacije u američkoj istoriji kako bismo se rešili kriminalaca", izjavio je na mitingu u Medison Skver Garednu u završnim danima predsedničke trke.
"Spasiću svaki grad i svako mesto koje je napadnuto i osvojeno, a ove zverske i krvožedne kriminalce ćemo zatvoriti, a zatim ih izbaciti iz naše zemlje što je brže moguće".
Već je imenovao nekoliko zagovornika oštrijih mera u oblasti imigracije na ključne pozicije u kabinetu. Guvernerka Južne Dakote, Kristi Noem, izabrana je za sekretara za unutrašnju bezbednost, uz uslov potvrde Senata. Bivši vršilac dužnosti direktora Američke imigracione i carinske službe (ICE), Tom Homan, imenovan je za "cara granice".
Homan je ranije govorio o svojoj viziji masovnih deportacija, navodeći da bi se one prvo fokusirale na proterivanje kriminalaca i osoba koje predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost. Nije isključio mogućnost deportacije čitavih porodica.
Tokom kampanje, Tramp je obećao da će mobilisati Nacionalnu gardu kako bi pomogao u naporima za deportaciju. Stručnjaci su za ABC njuz izjavili da bi takav potez označio suštinsku promenu u ulozi vojske, koja se obično ne bavi pitanjima domaćeg sprovođenja zakona.
Povremeno je išao i dalje, sugerišući da bi hiljade vojnika iz inostranstva mogle da budu prebačene na granicu između SAD i Meksika.
Procene ukazuju na to da u SAD živi oko 11 miliona migranata bez pravnog imigracionog statusa. Njihovo uklanjanje moglo bi koštati milijarde dolara godišnje, prema podacima Američkog saveta za imigraciju.
Pored toga, masovne deportacije mogle bi imati širi ekonomski uticaj kroz gubitak poreskih prihoda i nedostatak radne snage.
Glavna dopisnica ABC njuza za globalna pitanja, Marta Radac, nedavno je izveštavala iz Kalifornije o uticaju koji bi Trampovi planovi o imigraciji i masovnim deportacijama mogli imati na američku poljoprivrednu industriju.
"Ako mi oduzmete radnu snagu, vi nećete jesti. Ako odete u dolinu San Hoakin i počnete da radite ono što govorite, sve je gotovo. Zemlja će stati, bukvalno stati jer prehrambeni sistem neće funkcionisati", rekao je Manuel Kunja Junior, predsednik Lige poljoprivrednika.
