TRAMP VRAĆA VOJNIKE KUĆI: SAD i talibani dogovorili plan o povlačenju američkih trupa iz Avganistana!
Sjedinjene Američke Države i talibani možda su postigli sporazum oko plana povlačenja američkih trupa iz Avganistana, rekli su u subotu izvori upućeni u pregovore za Glas Amerike (VOA).
Zauzvrat, pobunjenička grupa dala je uveravanja da nijednoj međunarodnoj terorističkoj grupi neće biti dozvoljeno da koristi avganistansko tlo za pretnju Americi, niti bilo kojoj drugoj zemlji u budućnosti.
Putinov moćni "Perekop" spreman za veliku plovidbu Severnim morskim putem (FOTO/VIDEO)
Taj dogovor je rezultat gotovo nedelju dana dugog intenzivnog dijaloga između SAD i predstavnika pobunjenika u Dohi, u Kataru. Predstavnici vlade domaćina i Pakistana takođe su prisustvovali sastancima.
Izvori su rekli za Glas Amerike da se očekuje da dve strane u pregovorima objave plan o povlačenju već u sutobu, a najkasnije do ponedeljka, ukoliko se sve bude odvijalo po planu.
Plan o povlačenju SAD predviđao bi da talibani nadziru prekid vatre. Međutim, i povlačenje, i prekid vatre bili bi "ograničeni i uslovljeni". Izvori, međutim, ne isključuju mogućnost da predsednik Donald Tramp najavi konačni sporazum sa talibanima u svom govoru o stanju nacije, kada bude okončano zatvaranje vlade.
Nije odmah bilo komentara SAD, niti talibana o izveštajima o napretku u razgovorima. Specijalni izaslanik SAD za pomirenje u Avganistanu, Zalmaj Halilzad, predvodio je američku stranu u onome što su posmatrači opisali kao angaživanje bez presedana između dve protivničke strane u 17 godina dugom ratu.
Izvori su rekli Glasu Amerike da veruju da će sporazum o uslovljenom i ograničenom povlačenju i prekidu vatre dati obema stranama šansu da testiraju situaciju "ne preuzimajući preveliki politički rizik".
Zvaničnici u Pakistanu preuzimaju sve zasluge za ubeđivanje talibana da se angažuju u dijalogu, na zahtev SAD.
- Uspeh Pakistana je u tome što je preusmerio nedavnu pozitivnu energiju u svojim odnosima sa Sjedinjenim Državama ka avganistanskom mirovnom procesu, zarad dobrobiti celog Avganistana - izjavio je visoki pakistanski zvaničnik za Glas Amerike kako su razgovori napredovali u Dohi.
Islamabad insistira na tome da je mirni Avganistan ključan za pakistansku buduću bezbednost i ekonomsku stabilnost, kao i za region u celini.
Pakistanski zvaničnici veruju da će bilo kakav sporazm u ovoj fazi pomoći da se premosti jaz nepoverenjia između SAD i talibana i da će "dodati tako potreban politički kapital" na račun Vašingtona za postizanje konačnog cilja mira u Avganistanu. Ovaj sporazum se možda pokaže kao važan korak u kasnijim ozbiljnijim fazama pregovora, kažu oni.
Vlada u nastanku pakistanskog premijera Imrana Kana, koja je donela rezoluciju prema kojoj je konflikt u Avganistanu najviši spoljnopolitički prioritet, vidi američno kontinuirano učešće u obnovi Avganistana ključnim za buduću bezbednost i ekonomsku stabilnost u regionu.
- Političko pomirenje mora uspeti... Mi želimo da SAD napuste Avganistan kao prijatelj regiona, a ne kao gubitnik - rekao je portparol Pakistana, general-major Asif Gafur pre razgovora u Dohi.
Nije jasno da li su talibani pristali da započnu direktne razgovore sa vladom nacionalnog jedinstva predsednika Ašrafa Ganija u Avganistanu, administracijom za koju kritičari tvrde da ostaje krhka, venčana za političke kontroverze i koja pati od nejedinstva.
Talibani su takođe do sada odbijali da se angažuju sa avganistanskom vladom u mirovnom procesu, odbacujući je kao nelegitiman entitet i "američku lutku na struni".
Govoreći na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, predsednik Gani po prvi put je javno kritikovao mirovne napore koje predvodi Kalilzad i najavio da avganistanska vlada možda neće prihvatiti bilo kakav mogući rezultat razgovora u Dohi.
Gani je upozorio da svako primirje koje SAD eventualno potpišu sa talibanima mora da utre put direktnim razgovorima između njegove vlade i pobunjenika kako bi se odlučilo o svim temama, uključujući i povlačenje stranih trupa.
- Postoji diskusija, ali diskusija treba da bude vraćena nazad. Mi nećemo verovati u diskusiju koja ne uključuje region - rekao je Gani upitan da li su razgovori u Kataru blizu sporazuma.
- Ukoliko ne dobijemo sve delove na pravi način, jedan deo sam neće uspeti - dodao je.
Tokom svog govora, predsednik Gani je takođe otkrio da su, otkako je preuzeo dužnost krajem 2014, bezbednosne snage izgubile više od 45.000 pripadnika u borbama sa Talibanima. Avganistanski civili takođe nose teret konflikta, a Ujedinjene nacije nastavljaju da dokumentuju nivo civilnih žerava u godišnjim izveštajima.
Milioni drugih su oterani u izbeglištvo unutar Avganistana, a borbe su obeshrabrile mnoge i odvratile ih od povratka iz izbegličkih kampova u Pakistanu i Iranu.
Pored humanitarnih posledica borbi, one koštaju Sjedinjene Države gotovo hiljadu milijardi godišnje, dok je vojska SAD izgubila gotovo 2.500 ljudi.
Prisustvo oko 14.000 američkih vojnika znači da će Vašington nastaviti da plaća oko 45 milijardi dolara godišnje da bi održao vojne operacije, ukoliko mirovni razgovori ne uspeju da donesu željeni rezultat.
Istraživanje Američkog univerziteta objavljeno prošle godine pokazuje da je u ratu u Avganistanu ubijeno oko 150.000 ljudi, uključujući i vladine snage, pobunjenike, američke vojnike i pripadnike koalicije predvođene NATO.
Vojna invazija predvođenoj SAD pokrenuta je nakon terorističkih napada na američke gradove u septembru 2011, koje je sprovela Al Kaida, navodno iz svojih baza u Avganistanu.
