TRAMPOVA POBEDNIČKA STRATEGIJA: Kako su belci "sahranili" Hilari
Donald Tramp je u borbi za pobedu na predsedničkim izborima svoju pažnju usmerio na karaktersitične slojeve američkog društva.
Prioriteti Trampove Strategije
Donald Tramp je svoju pažnju usmerio na bele Amerikance. Još je Mit Romni u svoje vreme imao podršku 62 odsto belog stanovništva.
Iz tog razloga, u Trampovoj retorici su bili vidljivi negativni stavovi prema manjinama, kojima je hteo da privuče glasove belih Amerikanaca. Kandidat Republikanske partije odlučio se na ovakav pristup zbog demografskih odlika stanovništva SAD.
Čak 75 odsto populacije čine belci, što predstavlja 211,4 miliona stanovnika. Slede Latinoamerikanci sa 12,5 odsto udela u sastavu populacije, odnosno 35,3 miliona. Na trećem mestu su Afro-Amerikanci sa 12,3 odsto i 34,5 miliona, dok Azijati čine 3,6 odsto, odnosno 10,2 miliona. Iz toga je lako zaključiti zbog čega se Tramp odlučio da se skoncentrise na listiće koje će u glasačke kutije ubacivati beli Amerikanci.
Najbitnija kategorija bile su ''bejbi bumer'' generacije, stanovnišvo starije od 65 godina. Čak 80 odsto ''bejbi bumera'' čine beli Amerikanci, jer su SAD praktično blokirale migracije u periodu između 1924. i 1965. godine.
Na meti Trampove propagande našli su se i beli Amerikanci bez diplome. Što se tiče fakultetski obrazovanih građana, Demokratska partija ima konstantnu prednost, još od 2000. godine i kandidature Ala Gora.
Još u periodu kada su se u 2016. godini za 45. predsednika SAD takmičila četiri kandidata, 51 odsto belaca bez diplome fakulteta pružilo je podršku podršku Trampu, dok je uz Hilari bilo svega 26 odsto. Što se tiče fakultetski obrazovanih belaca, Hilari je podržavalo 47 odsto, a Trampa 33 odsto.
Barak Obama je dobio sedam poena više od fakultetski obrazovanih Amerikanaca, nego od onih koji nemaju diplomu, što je bio najveći raskorak ikada za jednog kandidata Demokratske partije.
Ispostavilo se da je Trampova straregija bila efikasna. Od belog stanovništva SAD za Republikanskog kandidata glasalo je 51 odsto, a za Klintonovu 33 odsto. Razlika od 18 odsto je uspela da ublaži veliku prednost Hilari Klinton u brojevima glasova Afro-Američkog i Latinoameričkog stanovništva. Afro-Amerikanci - 83 odsto za Klinton, samo 3 odsto za Trampa. Latinoamerikanci - 60 odsto za Klinton, 17odsto za Trampa.
Uticaj Afro-Američkog i Latinoameričkog stanovništva
Do dolaska Baraka Obame na mesto predsednika SAD, Republikanci su uvek mogli da računaju na 10 do 12 odsto Afro-Amerikanaca. Trampu je bilo potrebno da povrati što veći deo tog procenta, kako bi ojačao svoje pozicije u Ohaju, Pensilvaniji i Severnoj Karolini, i kako bi prevazišao neočekivanu prednost Klintonove u Džordžiji.
Demokrate su se nadale da će Trampov oštar stav prema migrantima povećati podršku koju uživa Hilari, ne samo među Latinoamerikancima, nego i američkim Azijatima.
Na američkim predsedničkim izborima 2016. godine desio se jedan veoma značajan skok. U odnosu na prethodne izbore iz 2012. godine, pojavilo se čak 4 miliona novih Latinoamerikanaca koji su stasali za pravo na glasanje!
Prognoziralo se da će između 13 i 14,7 miliona Latinoamerikanca izaći na ovogodišnje glasanje, što je primetan skok u odnosu na 11 miliona 2012. godine i 10 miliona 2008. godine. Demokratska partija se nadala da će rano glasanje Latinoamerikanaca, vođenih rastućom antipatijom prema Trampu, biti ključan faktor prlikom glasanja u važnim državama.
Iako se u američkim medijima pažnja posvećuje Afro-Amerikancima, Latinoamerikancima, američkim Azijatima i ostalim manjinama, belo stanovništvo čini tri četvrtine populacije, pa je glas belih Amerikanaca najznačajniji. Iz tog razloga, Trampova strategija je bila veoma mudra, dok je podrška manjina koju je proklamovala Klintonova, bio potez nedovoljan da donese pobedu. To je još jedna činjenica koja svedoči da su izbori u SAD specifični, komplikovani, i da na njima vlada princip ''pobednik odnosi sve''.
