"TREBAO JE PRVO NAS DA POBIJE.." Majka teroriste GRCALA u suzama dok je govorila o sinu, njegovu SMRT vidi kao SPAS

Majka vehabije Miloša Žujovića iz Mladenovca koji je pre nekoliko godina promenio veru i prešao u Islam na rubu snage progovorila je o stravičnoj sudbini. Ispričala je kako su suprug i ona sumnjali da im je jedinac u kandzama opasne grupe, ali da nisu imali saznanja da sprema teroristički napad.

-Sve smo pokušali što smo mogli i znali da spasimo sina jedinca. Borili smo se svim silama. Nismo uspeli i sada smo roditelji ubijenog teroriste. Sa tim moramo da živimo, iako nemamo razloga za život. Ostali su siročići, dvoje dece , unuk koji će sad godinu i nerođena beba, o njima neprestano mislim. Sumnjam da im majka ima takođe pogrešna razmišljanja. Trebalo je Miloš nas da ubije, pa to da radi što su ga naučili pogrešni ljudi - govori majka teroriste dok joj suze teku nekontrolisano.

Ona je izuzetno mršava žena koja ima ozbiljne zdravstvene probleme.

-Veliki teret je na njihovim plećima. Strašno je bilo nakaniti se da dođeš kod njih da ih ohrabriš, utešiš jer nema reči utehe. Ne postoje sada- rekao je rođak .

Majka teroriste prepričava poslednje trenutke sa sinom.

- Sačekao me je predveče na Vidovdan kad sam se vratila od lekara. Bio je nervozan jer u banci nije završio i nije uzeo pomoć za dete. Posle smo pričali o rođendanu unuku. Njegov sin će 4. jula da napuni godinu, a ja zbog konzilijuma i lečenja nisam sada bila u prilici da odem na rođendan detetu, pa sam sinu rekla: " Mora baba do dođe kod unuka . Miloše zvaću da se najavim kad budem dolazila". On mi je rekao" Bože majka ti da se najavljuješ dođi kad hočeš". Po njemu sam htela unuku da pošaljem poklon - rekla je majka.

Deda je za unuka pripremio kajsije. Majci je kobnog jutra 29. jula kada je Miloš pucao samostrelom u imenjaka iz Žandarmerije kod Ambasade Izraela, kako svedoči, uhvatio neki nemir koji opisuje kao predosećaj da nešto nije u redu sa njenim sinom.

- Nismo videli Miloša kad je otišao tog jutra, ali kao da sam čula vrata oko pola deset, bila sam u kupatilu. Ja sam ga zvala odmah i posle više puta, ali se nije javljao. Nemir me uhvatio i pitam Zorana posle dal da mu pravim gibanicu da nosi kući kao i uvek jer sam znala da su snaja i unuk u Plavu , a neki čudan osećaj me spopao, posle se ispostavilo da je on u to vreme počinio užas i da ga više nema - zaridala je nesrećna majka.

RODITELJI VEHABIJE SMRT VIDE KAO SPAS

Biljana ne krije da razmišlja o smrti kao spasenju od patnje i sramote zbog terorističkog čina svog jedinca.

- Ja bih prestala da pijem lekove koji me drže u ovom stanju da mogu da obavljam osnovne funkcije, ali mogu da padnem u krevet - izustila je jedva čujno.

Izvor: Srbija Danas/Republika