"ТРЕБАО ЈЕ ПРВО НАС ДА ПОБИЈЕ.." Мајка терористе ГРЦАЛА у сузама док је говорила о сину, његову СМРТ види као СПАС

Мајка вехабије Милоша Жујовића из Младеновца који је пре неколико година променио веру и прешао у Ислам на рубу снаге проговорила је о стравичној судбини. Испричала је како су супруг и она сумњали да им је јединац у кандзама опасне групе, али да нису имали сазнања да спрема терористички напад.

-Све смо покушали што смо могли и знали да спасимо сина јединца. Борили смо се свим силама. Нисмо успели и сада смо родитељи убијеног терористе. Са тим морамо да живимо, иако немамо разлога за живот. Остали су сирочићи, двоје деце , унук који ће сад годину и нерођена беба, о њима непрестано мислим. Сумњам да им мајка има такође погрешна размишљања. Требало је Милош нас да убије, па то да ради што су га научили погрешни људи - говори мајка терористе док јој сузе теку неконтролисано.

Она је изузетно мршава жена која има озбиљне здравствене проблеме.

-Велики терет је на њиховим плећима. Страшно је било наканити се да дођеш код њих да их охрабриш, утешиш јер нема речи утехе. Не постоје сада- рекао је рођак .

Мајка терористе препричава последње тренутке са сином.

- Сачекао ме је предвече на Видовдан кад сам се вратила од лекара. Био је нервозан јер у банци није завршио и није узео помоћ за дете. После смо причали о рођендану унуку. Његов син ће 4. јула да напуни годину, а ја због конзилијума и лечења нисам сада била у прилици да одем на рођендан детету, па сам сину рекла: " Мора баба до дође код унука . Милоше зваћу да се најавим кад будем долазила". Он ми је рекао" Боже мајка ти да се најављујеш дођи кад хочеш". По њему сам хтела унуку да пошаљем поклон - рекла је мајка.

Деда је за унука припремио кајсије. Мајци је кобног јутра 29. јула када је Милош пуцао самострелом у имењака из Жандармерије код Амбасаде Израела, како сведочи, ухватио неки немир који описује као предосећај да нешто није у реду са њеним сином.

- Нисмо видели Милоша кад је отишао тог јутра, али као да сам чула врата око пола десет, била сам у купатилу. Ја сам га звала одмах и после више пута, али се није јављао. Немир ме ухватио и питам Зорана после дал да му правим гибаницу да носи кући као и увек јер сам знала да су снаја и унук у Плаву , а неки чудан осећај ме спопао, после се испоставило да је он у то време починио ужас и да га више нема - заридала је несрећна мајка.

РОДИТЕЉИ ВЕХАБИЈЕ СМРТ ВИДЕ КАО СПАС

Биљана не крије да размишља о смрти као спасењу од патње и срамоте због терористичког чина свог јединца.

- Ја бих престала да пијем лекове који ме држе у овом стању да могу да обављам основне функције, али могу да паднем у кревет - изустила је једва чујно.

Извор: Србија Данас/Република