U ČIJIM JE RUKAMA KLJUČ EVROPSKOG PARLAMENTA? Ko je najveći pobednik, a ko gubitnik izbora?
Veliki politički blokovi desnog i levog centra izgubili su zajedničku većinu u Evropskom parlamentu, a na izborima za sastav ovog tela porasla je podrška liberalima, Zelenima i nacionalistima.
Najveći pojedinačni blok i dalje je Evropska narodna partija (EPP) i očekuje se da će ona formirati koaliciju naklonjenu Evropskoj uniji. Liberali i Zeleni ostvarili su dobar rezultat, a nacionalisti su zabeležili trijumfuju u Italiji i Francuskoj.
Kakav je raspored snaga u parlamentu?
Evropska narodna stranka (EPP) - 179 mesta
Socijalisti i demokrate (S&D;) - 150 mesta
Evropska ujedinjena levica / Zelena nordijska levica (GUE) - 38 mesta
Evropski zeleni / Evropski slobodni savez - 70 mesta
Savez evropskih liberala i demokrata (ALDE) 107 mesta
Evropa naroda i sloboda (ENF) - 58 mesta
Evropa slobode i direktne demokratije (EFDD) - 56 mesta
Evropski konzervativci i reformisti (ECR) - 58 mesta
Ko je najveći gubitnik?
Najveći gubitnici su partije levog centra i desnog centra jer su na upravo završenim izborima izgubili većinu u parlamentu. EEP osvojila je 42 mesta manje u odnosu na pređašnji saziv, dok je S&D osvojila 41 mandat manje. Ukupno, ova dva bloka stranaka koji i dalje imaju većinu - osvojila su 329 mesta od 751 koliko će ih Evropski parlament imati od izlaska Velike Britanije iz EU.
Budući da nijedna od tradicionalnih partija ne može da ima većinu u Parlamentu, one su potvrdile spremnost da sarađuju sa bliskim partijama kako bi se radilo za dobrobit Evrope. Predstavnici Narodnjaka i Socijaldemokrata su potvrdili spremnost da zajedno sarađuju i uključe i liberale u pronalazak programa za narednih pet godina, piše RSE.
Predstavnik Narodnjaka Martin Veber, koji je i kandidat za predsednika Evropske komisije iz ove grupacije potvrdio je da oni neće ni u kom slučaju sarađivati ni sa ekstremnom levicom niti desnicom. Frans Timermans, kandidat Socijaldemokarata, takođe je potvrdio da "nikad neće postiće sporazum sa ekstremnom desnicom". Sve ostale partije koje imaju viziju progresivne Evrope za Timermansa su prihvatljive.
KURC USKORO ODLAZI? Socijaldemokrate traže glasanje o poverenju Vladi Austrije!
Novi američki scenario za podrivanje Moskve: Očekuje li Rusiju scenario "Majdana"?
KRAH LEVIČARA: Siriza gubi na svim poljima! Očekuje se Ciprasov potez!
Ko je najveći pobednik?
Može se reći da su ubedljivi pobednici juče završenih izbora Zeleni i Liberali (ALDE). Ove dve stranke zabeležile su najveći skok kada je reč o broju mandata u odnosu na prethodni saziv - Zeleni imaju 20 više, dok ALDE ima čak 40 poslanika više. Ove dve stranke biće ključne u sastavljanju nove parlamentarne većine.
Liberali su već najavili da će tražiti kompromis u poljima poput klimatskih promena, taksama i migrantskoj krizi. Šef liberala u prethodnom sazivu Evropskog parlamenta Gi Verhofstadt najavio je da će njegova politička grupacija sada biti ključna i u procesima koji će uslediti posle inauguracije novog saziva Evropskog parlamenta, a gde se uključuje i imenovanje nosilaca ključnih funkcija u EU institucijama.
Imaju li desničari razloga za slavlje?
Iako nisu osvojili onoliko poslaničkih mandata koliko im se predviđalo uoči glasanja, u nekoliko zemalja zabeležili su dobar rezultat.
Najveće iznenađenje je verovatno pobeda ekstremno desničarske partije Nacionalni front koju predvodi Marin le Pen. Prema najnovijim rezultatima francuske izborne komisije, stranka Le Penove i stranka predsednika Emanuela Makrona imaće podjednak broj mesta, po 23 poslanička mesta s tim da će anti-imigracioni Nacionalni front dobiti još jedno mesto kada Velika Britanija napusti EU. Za stranku Le Penove glasalo je 5,3 milona Francuza, a za Makronovu partiju 5,1 milion. Liderka Nacionalnog fronta pozvala je na osnivanje "moćne" krajnje desne grupe u Evropskom parlamentu.
Desnica je pobedila i u Mađarskoj, Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji.
U Mađarskoj je, sa gotovo 100 odsto izbrojanih glasova Fidezs na čelu s premijerom Viktorom Orbanom dobila 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. Demokratska koalicija dobila je četiri mesta, a liberalni Pokret momentuma dva. Krajnje desni Jobbik i levičarsko-zelena koalicija Socijalista i Dijaloga dobili su po jedno mesto.
Mađarski premijer Viktor Orban rezultate izbora prokomentarisao je rečima da "narod u Mađarskoj veruje da je u Briselu potrebna promena". Orban, koji je kampanju vodio na antimigrantskoj platformi, rekao je da će njegova partija "sarađivati sa svima koji žele da zaustave imigracije".
Evropska narodna partija, koja ostaje najveća grupacija u EP, suspendovala je članstvo Orbanovom Fidesu zbog zabrinutosti u vezi s demokratijom u Mađarskoj. Orban je rekao da ne želi da pripada političkoj grupi na čiju politiku ne moze da utiče.
U Italiji slavi krajnje desna Severna liga koja je, prema izlaznim anketama, na prvom mestu, između 28,70 odsto glasova, dok je na prethodnim izborima 2014. godine imala samo 6 odsto glasova. Demokratska partija je druga sa 22,50 odsto, navodi RSE.
Predsednik Izraela u šoku zbog izjave nemačkog zvaničnika "Duboko me je pogodilo!"
AMERIKANCI SE UPLAŠILI! Moćni nosač aviona se boji da uđe u Persijski zaliv! SILNI IRAN!
Oglasio se advokat koji je objavio Štraheov snimak! JOŠ NIJE POZNATO KO JE MISTERIOZNA ŽENA SA IBICE?!
Sa druge strane, ultradesničarska AFD u Nemačkoj nije zabeležila očekivani rezultat. Prema projekcijama, osvojila je 10,5 odsto glasova, što je manji napredak od očekivanog u odnosu na 2014. godinu.
Kako se glasalo u komšiluku?
Državna izborna komisija Hrvatske objavila je jutros da su HDZ i SDP osvojili po četiri mandata u Evropskom parlamentu. Prema rezultatima, nakon obrađenih 99,97 odsto biračkih mesta, HDZ je osvojio 22,72 odsto glasova, a SDP 18,71 odsto glasova.
Treća po snazi je koalicija HRAST-a i Ruže Tomašić sa 8,52 odsto glasova, što je dovoljno za jedan mandat. Po jedan mandat osvojili su i Mislav Kolakušić, koji je sa 7,89 odsto glasova najveće iznenađenje izbora, te Živi zid i Amsterdamska. Jedan od najvećih gubitnika ovih izbora je MOST koji je tek sedma politička stranka u Hrvatskoj i neće imati predstavnika u Evropskom parlamentu.
Građani Hrvatske birali su 12 evroposlanika, s tim da ih 11 izabranih odmah ulazi u novi saziv Evropskog parlamenta, a onaj dvanaesti kada Velika Britanija - verovatno u jesen - izađe iz Evropske unije.
Slovenci izgleda nisu bili previše zainteresovani za glasanje, pa je u toj zemlji zabeležena druga najniža izlaznost na izborima - samo 28 odsto. Manje građana izašlo je na izbora samo u Slovačkoj - 23 odsto.
Inače, Evropljani su na ove izbore izašli u većem broju od očekivanog - ukupno 50,3 odsto birača izašlo je na glasanje. Tako visok broj birača na evropskim izborima nije zabeležen od 1994. godine kada je (u mnogo manjoj Evropskoj uniji) na izbore izašlo 56,67 odsto birača.
Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul. Nakon toga počinje proces izbora novih funkcionera na čelu EU institucija, uključujući imenovanje predsednika Evropskog saveta kao i članova Evropske komisije. Opširnije o poslednjem danu za glasanje održanom juče pročitajte opširnije u posebnoj vesti.
