U DELOVIMA BRITANIJE VLADAJU TALIBANSKI ZAKONI: Društvo duboko podeljeno, džamije niču na svakom koraku
Nemuslimani se često suočavaju sa pretnjama i nasiljem
Stručnjak koji je proučavao integraciju muslimana u Britaniji otkrio je u novoj knjizi da su žene i deca u nekim zajednicama podvrgnuta talibanskim pravilima, a nemuslimani se suočavaju sa pretnjama nasiljem.
GRČKA: POPUSTI do 50% za hotele 4 i 5* Polupansion na 7 noći od 445 €
TRENUTAK KADA JE DOŠLO DO EKSPLOZIJE: Objavljen snimak početka požara u iranskoj rafineriji Tondgujan (VIDEO)
NAJTEŽI MOGUĆI ZLOČIN PROTIV PRIRODE: Za samo mesec dana posečena prašuma veličine Hongkonga
Ed Husein, profesor na Velš Skul of Forin Servis na Univerzitetu Džordžtaub, posetio je džamije širom Britanije, razgovarajući sa vlasnicima preduzeća, imamima i lokalnim stanovništvom o životu u pretežno muslimanskim četvrtima. Koristio je svoje terensko istraživanje da bi napisao knjigu "Među džamijama: putovanje muslimanskom Britanijom", koja bi trebalo da izađe sledeće nedelje.
Muslimanski autor odrastao je u bangladeškoj porodici u Londonu i bio je radikalizovan u mladosti pre nego što se odrekao ekstremizma. Prema profesoru, pitanja integracije u Velikoj Britaniji i dalje su prisutna.
Jedan čovek iz Blekburna rekao je Huseinu da su "azijatski" tinejdžeri više puta "zaskočili" njegovog 12-godišnjeg sina samo zato što je "belac". Drugi meštanin rekao je autoru da su određeni delovi grada postali "zabranjena područja". Blekburn ima najveće muslimansko stanovništvo u Velikoj Britaniji van Londona i glavno je središte ultraortodoksnih islamskih sekti.
Husein je takođe saznao da je jedna škola u gradu zabranila devojčicama da učestvuju na časovima plivanja, rekavši da je neprimereno da ih se vidi u kupaćim kostimima.
Tokom posete knjižari u Blekburnu, autor je naleteo na nekoliko tomova koji zagovaraju stroga ograničenja i pravila oblačenja za žene, kao i na primerke knjige koja je tvrdila da je grešno uživati u plesu i slušanju muzike. Grad takođe navodno ima restorane koji svojim klijentima omogućavaju odvajanje polova.
Tokom posete Bredfordu, Husein je bio zapanjen koliko je malo belih stanovnika, a taksista mu je navodno rekao da su "prohujali sa vihorom". Primetio je da su džamije bile na skoro svakom uglu i da su čak i privatne kuće služile kao bogomolje i verske škole. Profesor je takođe saznao da su neki muslimanski roditelji u tom području zabranili svojoj deci da idu na časove crtanja i plesa.
Imam u gradu poverio je da je u muslimanskoj zajednici bilo "široko zlostavljanja dece sa smetnjama u razvoju" i da su roditelji džeparali novac za socijalnu pomoć dok su zapostavljali svoju decu.
U Didsburiju je autor naišao na znak za lokalno "Šerijatsko odeljenje", koje se kroz objektiv islamskog zakona bavi bračnim pitanjima i drugim sporovima.
Izveštavao je o sličnim interakcijama i situacijama na mestima kao što su Birmingem, Mančester i Glasgov.
Jedna žena mu je rekla da su neke muslimanske zajednice u Velikoj Britaniji postale "drugačiji univerzum" od ostatka zemlje.
Kao i druge evropske zemlje, Velika Britanija se borila sa integracijom imigranata iz država sa većinskim muslimanskim stanovništvom, što je izazvalo zabrinutost zbog radikalizacije. Istovremeno, izveštaji sugerišu da u zemlji raste porast antimuslimanskih osećanja. Tokom Huseinovog putovanja u Bradford, lokalni stanovnik je predvideo da bi antimuslimanski osećaj mogao da dovede do "grada aparthejda" u roku od 30 godina i da stvori nacističke političke stranke koje će progoniti imigrante.
