У ДЕЛОВИМА БРИТАНИЈЕ ВЛАДАЈУ ТАЛИБАНСКИ ЗАКОНИ: Друштво дубоко подељено, џамије ничу на сваком кораку
Немуслимани се често суочавају са претњама и насиљем
Стручњак који је проучавао интеграцију муслимана у Британији открио је у новој књизи да су жене и деца у неким заједницама подвргнута талибанским правилима, а немуслимани се суочавају са претњама насиљем.
ГРЧКА: ПОПУСТИ до 50% за хотеле 4 и 5* Полупансион на 7 ноћи од 445 €
ТРЕНУТАК КАДА ЈЕ ДОШЛО ДО ЕКСПЛОЗИЈЕ: Објављен снимак почетка пожара у иранској рафинерији Тондгујан (ВИДЕО)
НАЈТЕЖИ МОГУЋИ ЗЛОЧИН ПРОТИВ ПРИРОДЕ: За само месец дана посечена прашума величине Хонгконга
Ед Хусеин, професор на Велш Скул оф Форин Сервис на Универзитету Џорџтауб, посетио је џамије широм Британије, разговарајући са власницима предузећа, имамима и локалним становништвом о животу у претежно муслиманским четвртима. Користио је своје теренско истраживање да би написао књигу "Међу џамијама: путовање муслиманском Британијом", која би требало да изађе следеће недеље.
Муслимански аутор одрастао је у бангладешкој породици у Лондону и био је радикализован у младости пре него што се одрекао екстремизма. Према професору, питања интеграције у Великој Британији и даље су присутна.
Један човек из Блекбурна рекао је Хусеину да су "азијатски" тинејџери више пута "заскочили" његовог 12-годишњег сина само зато што је "белац". Други мештанин рекао је аутору да су одређени делови града постали "забрањена подручја". Блекбурн има највеће муслиманско становништво у Великој Британији ван Лондона и главно је средиште ултраортодоксних исламских секти.
Хусеин је такође сазнао да је једна школа у граду забранила девојчицама да учествују на часовима пливања, рекавши да је непримерено да их се види у купаћим костимима.
Током посете књижари у Блекбурну, аутор је налетео на неколико томова који заговарају строга ограничења и правила облачења за жене, као и на примерке књиге која је тврдила да је грешно уживати у плесу и слушању музике. Град такође наводно има ресторане који својим клијентима омогућавају одвајање полова.
Током посете Бредфорду, Хусеин је био запањен колико је мало белих становника, а таксиста му је наводно рекао да су "прохујали са вихором". Приметио је да су џамије биле на скоро сваком углу и да су чак и приватне куће служиле као богомоље и верске школе. Професор је такође сазнао да су неки муслимански родитељи у том подручју забранили својој деци да иду на часове цртања и плеса.
Имам у граду поверио је да је у муслиманској заједници било "широко злостављања деце са сметњама у развоју" и да су родитељи џепарали новац за социјалну помоћ док су запостављали своју децу.
У Дидсбурију је аутор наишао на знак за локално "Шеријатско одељење", које се кроз објектив исламског закона бави брачним питањима и другим споровима.
Извештавао је о сличним интеракцијама и ситуацијама на местима као што су Бирмингем, Манчестер и Гласгов.
Једна жена му је рекла да су неке муслиманске заједнице у Великој Британији постале "другачији универзум" од остатка земље.
Као и друге европске земље, Велика Британија се борила са интеграцијом имиграната из држава са већинским муслиманским становништвом, што је изазвало забринутост због радикализације. Истовремено, извештаји сугеришу да у земљи расте пораст антимуслиманских осећања. Током Хусеиновог путовања у Брадфорд, локални становник је предвидео да би антимуслимански осећај могао да доведе до "града апартхејда" у року од 30 година и да створи нацистичке политичке странке које ће прогонити имигранте.
