NEDELJA TEKTONSKIH PROMENA! Desile su se TRI stvari koje će izazvati RAZORNE posledice za SVET
Članice G7 ponovo su počele razmatrati opciju da se Ukrajina finansira blokiranim deviznim rezervama Rusije.
U nedelji iza nas dogodile su se tri stvari koje imaju dugoročne geopolitičke i ekonomske posledice ogromne težine:
PREMINUO POZNATI ŠEIK: Hitno prekinut program na nacionalnoj televiziji
UDARNA VEST IZ RUSIJE! Putin doneo šokantnu odluku za predstojeće izbore
NEMAČKA UPUTILA OZBILJNO UPOZORENJE! Evropa se mora što pre naoružati, imamo 5-8 godina da uhvatimo korak
a) Nemački kancelar Šolc nekako je naterao mađarskog premijera Orbana da izađe iz prostorije kako bi ostalih 26 lidera članica EU mogli "jednoglasno" izglasati pridruživanje Ukrajine
b) Kongres Sjedinjenih Država i EU parlament nisu izglasali novi paket finansijske pomoći za Ukrajinu, i
c) članice G7 počele su sasvim ozbiljno međusobno da raspravljaju o tome da finansiraju obnovu Ukrajine deviznim rezervama Rusije, koje su blokirane još u prvim mesecima Putinove invazije.
Iako je deo medijskih izveštaja ponašanje Šolca prema Orbanu interpretirao kao dobar politički trik, pa čak i dobru foru, otvara se pitanje da li je politička doskočica kancelara simbolički označila kraj temeljnog principa prema kojem EU funkcionira od svog osnivanja. Jasno je da pretežni deo članica EU gaji antipatije prema autokratskom modelu vlasti Viktora Orbana, kao i njegovom prijateljstvu s Vladimirom Putinom, ali sama ideja da se izvrda princip jednoglasnosti kod donošenja važnih odluka u EU tako što će predstavnik jedne veće članice objasniti predstavniku manje članice kako bi za sve bilo dobro da napusti prostoriju jer se ne slaže sa stavom svih ostalih, zapravo je put prema ukidanju principa jednoglasnog donošenja odluka, koje postoji jer se tako najbolje štite interesi manjih članica, pogotovo onih slabije razvijenih te statistički nevažnih.
Ono što je, takođe, intrigantno jeste da je Orban poslat izvan prostorije dok se glasalo iako je jasno da bi primanje Ukrajine u EU značajno pogoršao pozicije slabije razvijenih članica iz jednostavnog razloga – puno više zajedničkog novca odlaziće u razorenu Ukrajinu. U ovom trenutku potpuno je nejasno koje će manje i slabije razvijene članice uopšte pristati na to da dobijaju značajno manji deo zajedničkog kolača, i da li Šolcov trik znači da će ubuduće usamljeni nezadovoljni lideri jednostavno biti izbacivani iz prostorije u kojoj se glasa.
Nadalje, je li sada teoretski moguće da, recimo, Makron, Šolc i Meloni (kao predstavnici najvećih članica) na jednom budućem sastanku zamole predstavnike tri-četiri manje i nezadovoljne članice da izađu iz prostorije dok se glasa o važnim finansijskim pitanjima jer "remete" raspoloženje svih ostalih evropskih lidera? Svojim izlaskom iz prostorije Orban je zapravo otvorio put za preslaganje procesa odlučivanja u EU preglasavanjem.
Velike članice i Evropska komisija već su testirale ideju da se promenio način donošenja odluka kako bi Unija ubuduće bila više učinkovitija. Ta ideja velikih članica nije dobro rezonovala kod dela manjih članica, uključivši Hrvatsku, jer manji ne vide presudni razlog za odustajanje od jednoglasnosti, dok praktično svi u EU imaju neke interesne primedbe kad se govori o transformaciji političkog ustrojenja EU prema federaciji sa nadnacionalnom fiskalnom politikom. Ipak, Šolc je uspeo orkestrirati izbegavanje jednoglasnosti, a prerano je reći što će to točna značiti za donošenje budućih važnih zajedničkih odluka. Šolcove političke vizije do sada su se u Nemačkoj pokazale izrazito kratkovidnima, a nemačka ekonomija je u sistemskoj krizi kakvu Nemci ne pamte decenijama.
Šolc – kancelar kojem je politička podrška u Nemačkoj spala na bedne grane – navodno je iskoristio stari trik koji je već primenjivao 80-ih kao perspektivni kadar Mladih socijalista Socijaldemokratske partije. Sama ideja da se na nivou EU primenjuje trik koji je Šolcu prolazio u Mladim socijalistima možda zvuči zabavno, ali to "lukavstvo" podriva temelje zajedništva evropske porodice naroda. Tu se ne radi o tome jesu li veliki nadjačali Orbana, nego o tome kako će veliki sutra disciplinovati nekog od ostalih koji se ne slažu s njihovim politikama.
Ako se pak s teoretske rasprave o rušenju principa jednoglasnog donošenja odluka u EU prebacimo na činjenicu da nakon usvajanja odluke o pridruživanju Ukrajine EU ipak nisu naterali Viktora Orbana da još jednom izađe iz prostorije kako bi prošao i novi paket finansijske pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra, koji je zapravo imao trenutnu finansijsku težinu, otvara se pitanje koliko je članica EU zapravo prikriveno stalo iza Orbanovih leđa.
Za to da popusti oko 50 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini Orbana su nagovarali lideri Nemačke, Francuske, Italije, Španije i Holandije, ali bez rezultata. U osnovi se sada Orban hvali da je postigao ključno; finansijska pomoć Ukrajini neće ući u okvire proračuna do 2027., što znači da je vrlo upitno što će uopšte značiti otvaranje pregovora o pristupanju. Naime, treba voditi računa da i Sjedinjene Države odgađaju donošenje odluke o paketu pomoći Ukrajini od 60 milijardi dolara, tako da je Zelenski do daljnjeg ostavljen na cedilu.
Treba pričekati kraj 2023. i januar 2024. kako bi videli može li Bela kuća i velike članice EU ipak osigurati izglasavanje pomoći Ukrajini. S obzirom kako se sve više čini da i Sjedinjene Države, ali i EU, gube deo početne snažne volje za finansiranje Ukrajine, prema pisanju Financial Timesa članice G7 ponovo su počele razmatrati opciju da se Ukrajina finansira blokiranim deviznim rezervama Rusije. Mnogima ideja da se iskoristi 300-injak milijardi blokiranih ruskih deviznih rezerva zvuči pravedno i logično, pogotovo jer se s tolikim iznosom može rešiti veći deo čak i dugoročnih finansijskih potreba Ukrajine, dok bi evropske i američke fiskalne blagajne ostale pošteđene.
Međutim, i sama blokada ruskih deviznih rezerva je i politički i pravno vrlo kontroverzan potez, koji u slučaju pojačavanja geopolitičkih tenzija može ugroziti temelje globalnog finansijskog sastava. Svet u kojem se svi - od bogatih arapskih kraljevstva do NR Kine – pitaju da li članice G7 imaju pravo/moć blokirati njihove strateške finansijske rezerve kao što su to učinile Rusiji, na samom je rubu održivih međunarodnih finansijskih odnosa. Ako u krupnim pitanjima kao što su nacionalne rezerve države nemaju osećaj pravne sigurnosti na međunarodnom nivou, nego se njihovim rezervama može upravljati temeljem političkih odluka grupe moćnih država, otvara se pitanje hoće li niz država Globalno Juga jednostavno izgubiti strpljenje za uverenje najbogatijih nacija da mogu krojiti međunarodna pravila igre ako za to imaju "dovoljno jak razlog".
Bilo kako bilo, bivši britanski premijer i sadašnji ministar spoljnih poslova tvrdi kako smatra da "izvanredna vremena traže izvanredne mere" te je uveren kako postoji pravno čist put za trajnu konfiskaciju ruskih deviznih rezerva. Nemačka, Francuska i Belgija skeptične su prema ideji da međunarodno pravo omogućava konfiskaciju rezerva trećih država. Ipak, eksperti procenjuju da se među članicama G7 stvara konsenzus oko trajne zaplene ruskih deviznih rezerva.
Drugim rečima, G7 će, valjda, jednoglasno promeniti postojeća međunarodna pravila igre za sve države na planetu. Biće to još jedan vrlo zanimljiv, verojatno jako uzbudljiv i opasan eksperiment.
(Srbija Danas/Jutarnji.hr)
