НЕДЕЉА ТЕКТОНСКИХ ПРОМЕНА! Десиле су се ТРИ ствари које ће изазвати РАЗОРНЕ последице за СВЕТ
Чланице Г7 поново су почеле разматрати опцију да се Украјина финансира блокираним девизним резервама Русије.
У недељи иза нас догодиле су се три ствари које имају дугорочне геополитичке и економске последице огромне тежине:
ПРЕМИНУО ПОЗНАТИ ШЕИК: Хитно прекинут програм на националној телевизији
УДАРНА ВЕСТ ИЗ РУСИЈЕ! Путин донео шокантну одлуку за предстојеће изборе
НЕМАЧКА УПУТИЛА ОЗБИЉНО УПОЗОРЕЊЕ! Европа се мора што пре наоружати, имамо 5-8 година да ухватимо корак
а) Немачки канцелар Шолц некако је натерао мађарског премијера Орбана да изађе из просторије како би осталих 26 лидера чланица ЕУ могли "једногласно" изгласати придруживање Украјине
б) Конгрес Сједињених Држава и ЕУ парламент нису изгласали нови пакет финансијске помоћи за Украјину, и
ц) чланице Г7 почеле су сасвим озбиљно међусобно да расправљају о томе да финансирају обнову Украјине девизним резервама Русије, које су блокиране још у првим месецима Путинове инвазије.
Иако је део медијских извештаја понашање Шолца према Орбану интерпретирао као добар политички трик, па чак и добру фору, отвара се питање да ли је политичка доскочица канцелара симболички означила крај темељног принципа према којем ЕУ функционира од свог оснивања. Јасно је да претежни део чланица ЕУ гаји антипатије према аутократском моделу власти Виктора Орбана, као и његовом пријатељству с Владимиром Путином, али сама идеја да се изврда принцип једногласности код доношења важних одлука у ЕУ тако што ће представник једне веће чланице објаснити представнику мање чланице како би за све било добро да напусти просторију јер се не слаже са ставом свих осталих, заправо је пут према укидању принципа једногласног доношења одлука, које постоји јер се тако најбоље штите интереси мањих чланица, поготово оних слабије развијених те статистички неважних.
Оно што је, такође, интригантно јесте да је Орбан послат изван просторије док се гласало иако је јасно да би примање Украјине у ЕУ значајно погоршао позиције слабије развијених чланица из једноставног разлога – пуно више заједничког новца одлазиће у разорену Украјину. У овом тренутку потпуно је нејасно које ће мање и слабије развијене чланице уопште пристати на то да добијају значајно мањи део заједничког колача, и да ли Шолцов трик значи да ће убудуће усамљени незадовољни лидери једноставно бити избацивани из просторије у којој се гласа.
Надаље, је ли сада теоретски могуће да, рецимо, Макрон, Шолц и Мелони (као представници највећих чланица) на једном будућем састанку замоле представнике три-четири мање и незадовољне чланице да изађу из просторије док се гласа о важним финансијским питањима јер "ремете" расположење свих осталих европских лидера? Својим изласком из просторије Орбан је заправо отворио пут за преслагање процеса одлучивања у ЕУ прегласавањем.
Велике чланице и Европска комисија већ су тестирале идеју да се променио начин доношења одлука како би Унија убудуће била више учинковитија. Та идеја великих чланица није добро резоновала код дела мањих чланица, укључивши Хрватску, јер мањи не виде пресудни разлог за одустајање од једногласности, док практично сви у ЕУ имају неке интересне примедбе кад се говори о трансформацији политичког устројења ЕУ према федерацији са наднационалном фискалном политиком. Ипак, Шолц је успео оркестрирати избегавање једногласности, а прерано је рећи што ће то точна значити за доношење будућих важних заједничких одлука. Шолцове политичке визије до сада су се у Немачкој показале изразито кратковиднима, а немачка економија је у системској кризи какву Немци не памте деценијама.
Шолц – канцелар којем је политичка подршка у Немачкој спала на бедне гране – наводно је искористио стари трик који је већ примењивао 80-их као перспективни кадар Младих социјалиста Социјалдемократске партије. Сама идеја да се на нивоу ЕУ примењује трик који је Шолцу пролазио у Младим социјалистима можда звучи забавно, али то "лукавство" подрива темеље заједништва европске породице народа. Ту се не ради о томе јесу ли велики надјачали Орбана, него о томе како ће велики сутра дисциплиновати неког од осталих који се не слажу с њиховим политикама.
Ако се пак с теоретске расправе о рушењу принципа једногласног доношења одлука у ЕУ пребацимо на чињеницу да након усвајања одлуке о придруживању Украјине ЕУ ипак нису натерали Виктора Орбана да још једном изађе из просторије како би прошао и нови пакет финансијске помоћи Украјини од 50 милијарди евра, који је заправо имао тренутну финансијску тежину, отвара се питање колико је чланица ЕУ заправо прикривено стало иза Орбанових леђа.
За то да попусти око 50 милијарди евра финансијске помоћи Украјини Орбана су наговарали лидери Немачке, Француске, Италије, Шпаније и Холандије, али без резултата. У основи се сада Орбан хвали да је постигао кључно; финансијска помоћ Украјини неће ући у оквире прорачуна до 2027., што значи да је врло упитно што ће уопште значити отварање преговора о приступању. Наиме, треба водити рачуна да и Сједињене Државе одгађају доношење одлуке о пакету помоћи Украјини од 60 милијарди долара, тако да је Зеленски до даљњег остављен на цедилу.
Треба причекати крај 2023. и јануар 2024. како би видели може ли Бела кућа и велике чланице ЕУ ипак осигурати изгласавање помоћи Украјини. С обзиром како се све више чини да и Сједињене Државе, али и ЕУ, губе део почетне снажне воље за финансирање Украјине, према писању Финанциал Тимеса чланице Г7 поново су почеле разматрати опцију да се Украјина финансира блокираним девизним резервама Русије. Многима идеја да се искористи 300-ињак милијарди блокираних руских девизних резерва звучи праведно и логично, поготово јер се с толиким износом може решити већи део чак и дугорочних финансијских потреба Украјине, док би европске и америчке фискалне благајне остале поштеђене.
Међутим, и сама блокада руских девизних резерва је и политички и правно врло контроверзан потез, који у случају појачавања геополитичких тензија може угрозити темеље глобалног финансијског састава. Свет у којем се сви - од богатих арапских краљевства до НР Кине – питају да ли чланице Г7 имају право/моћ блокирати њихове стратешке финансијске резерве као што су то учиниле Русији, на самом је рубу одрживих међународних финансијских односа. Ако у крупним питањима као што су националне резерве државе немају осећај правне сигурности на међународном нивоу, него се њиховим резервама може управљати темељем политичких одлука групе моћних држава, отвара се питање хоће ли низ држава Глобално Југа једноставно изгубити стрпљење за уверење најбогатијих нација да могу кројити међународна правила игре ако за то имају "довољно јак разлог".
Било како било, бивши британски премијер и садашњи министар спољних послова тврди како сматра да "изванредна времена траже изванредне мере" те је уверен како постоји правно чист пут за трајну конфискацију руских девизних резерва. Немачка, Француска и Белгија скептичне су према идеји да међународно право омогућава конфискацију резерва трећих држава. Ипак, експерти процењују да се међу чланицама Г7 ствара консензус око трајне заплене руских девизних резерва.
Другим речима, Г7 ће, ваљда, једногласно променити постојећа међународна правила игре за све државе на планету. Биће то још један врло занимљив, веројатно јако узбудљив и опасан експеримент.
(Србија Данас/Јутарњи.хр)
