U OVOM SELU KIŠA PADA SVAKI DAN: Njegovi meštani na glavama nose male čamčiće kada idu na njivu (VIDEO)
U ovom selu je 1985. godine palo neverovatnih 23.818 mm kiše
U našoj zemlji, ali i okolnim državama, u poslednjih nekoliko dana palo je mnogo kiše, a velike oluje i grmljavine u nekim gradovima prouzorkovali su i velike materijalne štete.
UZNEMIRUJUĆI SNIMCI IZ BRISELA: Čovek kombijem uleteo u baštu kafića (FOTO/VIDEO)
OSETILA JE NAJGORI BOL IKAD, a onda joj je NEŠTO SLUZAVO ISPUZALO iz kapka: "Mislila sam da je u pitanju bubuljica..."
"UKRALI STE NAM TEHNOLOGIJU ZA VAKCINE" Započeo rat epskih razmera - Moderna tužila Fajzer i Biontek
Iako se ovaj period ne može porediti sa poplavama iz 2014. godine, svakako su nas sve podsetile na ono što se tada desilo, na ljude koji su izgubli svoje živote i svoje domove.
Svetska meteorološka organizacija, od davne 1851. godine vodi evidenciju padavina i prema podacima jedno mesto proglasila je najkišovitijim mestom na svetu.
Reč je o mestu koje se zove Mavsinram i nalazi se u Indijskoj regiji Megalaja, na 16 kilometara od Čerapundžeja. U ovom kraju, prosečna godišnja količina padavina iznosi 11.872 mm, dakle, skoro 12 metara i zbog toga se ovo mesto nalazi i u Ginisovoj knjizi! Ono što je posebno interesantno jeste da je ovo mesto drži i svetski rekord u najvećoj 12-mesečnoj količini kiše koja iznosi čak 26.470 mm, koliko je palo u razdoblju od avgusta 1860. godine do jula 1871. godine.
Prema statistici, najviše padavina bilo je 1985. godine kada je palo neverovatnih 23.818 mm kiše, dok je za razliku od nje, najsušnija bila 1980. godina s tek 6.195 mm padavina.
Stanovništvo se prilagodilo kišnim uslovima i iz kuće ne izlaze bez kišobrana, a na njive odlaze sa improvizovanim prekrivačima za glavu koji liče na male čamce i koji se prave od bambusa, trave i plastike.
Smatra se da je razlog ovolikim količinama padavina blizina Bengalskog zaliva. U decembru i januarru padne tek 60 mililimetara kiše i to je period kada se meštani pripremaju za monsunsku sezonu, popravljaju krovove na kućama i spremaju drva za ogrev. Međutim, stalno su izloženi poplavama, klizištima i nestankom struje što im dodatno otežava život u oskudnim uslovima.
