У ОВОМ СЕЛУ КИША ПАДА СВАКИ ДАН: Његови мештани на главама носе мале чамчиће када иду на њиву (ВИДЕО)
У овом селу је 1985. године пало невероватних 23.818 mm кише
У нашој земљи, али и околним државама, у последњих неколико дана пало је много кише, а велике олује и грмљавине у неким градовима проузорковали су и велике материјалне штете.
УЗНЕМИРУЈУЋИ СНИМЦИ ИЗ БРИСЕЛА: Човек комбијем улетео у башту кафића (ФОТО/ВИДЕО)
ОСЕТИЛА ЈЕ НАЈГОРИ БОЛ ИКАД, а онда јој је НЕШТО СЛУЗАВО ИСПУЗАЛО из капка: "Мислила сам да је у питању бубуљица..."
"УКРАЛИ СТЕ НАМ ТЕХНОЛОГИЈУ ЗА ВАКЦИНЕ" Започео рат епских размера - Модерна тужила Фајзер и Бионтек
Иако се овај период не може поредити са поплавама из 2014. године, свакако су нас све подсетиле на оно што се тада десило, на људе који су изгубли своје животе и своје домове.
Светска метеоролошка организација, од давне 1851. године води евиденцију падавина и према подацима једно место прогласила је најкишовитијим местом на свету.
Реч је о месту које се зове Мавсинрам и налази се у Индијској регији Мегалаја, на 16 километара од Черапунџеја. У овом крају, просечна годишња количина падавина износи 11.872 mm, дакле, скоро 12 метара и због тога се ово место налази и у Гинисовој књизи! Оно што је посебно интересантно јесте да је ово место држи и светски рекорд у највећој 12-месечној количини кише која износи чак 26.470 mm, колико је пало у раздобљу од августа 1860. године до јула 1871. године.
Према статистици, највише падавина било је 1985. године када је пало невероватних 23.818 mm кише, док је за разлику од ње, најсушнија била 1980. година с тек 6.195 mm падавина.
Становништво се прилагодило кишним условима и из куће не излазе без кишобрана, а на њиве одлазе са импровизованим прекривачима за главу који личе на мале чамце и који се праве од бамбуса, траве и пластике.
Сматра се да је разлог оволиким количинама падавина близина Бенгалског залива. У децембру и januarru падне тек 60 милилиметара кише и то је период када се мештани припремају за монсунску сезону, поправљају кровове на кућама и спремају дрва за огрев. Међутим, стално су изложени поплавама, клизиштима и нестанком струје што им додатно отежава живот у оскудним условима.
