U TUNISU VIŠE NEMA HLEBA: Režim grčevito održava mir, zemlja na ivici ustanka, jačaju islamističke struje (VIDEO)
U toku su veliki protesti nezadovoljnih građana širom zemlje
U Tunisu više nema hleba. Reforme koje je obećao predsednik Kajs Sajed nisu donele nikakvu korist stanovništvu. Više od godinu dana Sajed je centralizovao sva ovlašćenja, raspustio parlament, formirao vladu koja direktno odgovara njegovim željama i na kraju, raspustio Visoki savet pravosuđa, zamenivši organ zadužen za organizaciju pravosuđa privremenim savetom.
BOLJI ŽIVOTI ZA GRAĐANE! OBEZBEĐEN KROV NAD GLAVOM: U Srbiji dodeljeno oko 6.000 stambenih rešenja
NEMAČKA ŠALJE OGROMNU POMOĆ UKRAJINCIMA: Kancelar Olaf Šolc presrećan, ne isključuje još jednu opciju
PRVE ŽRTVE NA GRANICI: Ubijeni vojnici iz Grčke, Putin se hitno oglasio
Sa strašnom ekonomskom krizom i društvenim raskolom izazvanim zabranom islamske partije Enada, Sajedov režim može samo da se nada pomoći Međunarodnog monetarnog fonda i svog dugogodišnjeg saveznika: Francuske. Istorija uči da Tunišani mogu da pobede sve. Ali kada je hleba malo, čak i krotki ljudi poput onih u zemlji Jasmina spremni su da naprave revoluciju.
Zbog krize slične onoj koju zemlja doživljava danas, krajem 1983. godine, predsedništvo osnivača modernog Tunisa Habiba Burgibe počelo je da se koleba. Bio je kraj 1983. godine i zbog poskupljenja hleba izbili su neredi širom nacije. U sukobima, u kojima je učestvovala cela zemlja, poginulo je najmanje 80 ljudi, a šteta pričinjena pljačkama, požarima, krađom javnih i privatnih objekata premašuje vrednost od sadašnjih 400 miliona evra. Burgiba je naredio žestoku represiju i hiljade ljudi je uhapšeno.
Od tog trenutka počinje opadanje koje je u periodu od tri godine dovelo do državnog udara Zinedina Ben Alija, vojnika koji je vladao Tunisom od 1987. do 2011. Takođe 2011. godine, u godini Arapskog proleća, protest na ulicama izazvan je neodrživim povećanjem cene hleba. Krajem 2010. godine počeli su prvi protesti u Sidi Buzidu, koji su dva meseca kasnije kulminirali rušenjem predsednika Ben Alija.
Jedanaest godina kasnije, rizik od protesta je ponovo visok. Prve demonstracije počinju iz Sidi Buzida, gradskog simbola revolucije 2011. godine. U Sidi Buzidu, hleba je malo, što je postalo gotovo nemoguće naći zbog zakona koji je uvela vlada koji ima za cilj subvencionisanje cene brašna, što dovodi do blokade trgovine i stvaranja ilegalnog tržišta.
Ovih dana Međunarodni monetarni fond planira misiju u Tunisu kako bi se utvrdilo da li je moguće odobriti druge zajmove toj severnoafričkoj zemlji. Da bi dao zeleno svetlo programu monetarne podrške, MMF poziva na smanjenje javnih troškova i veće poresko opterećenje. Dva neodrživa manevra za krhku tunisku ekonomiju koja u velikoj meri zavisi od javnog sektora.
Predsednik Sajed se smatrao, u vreme svog izbora, poslednjom barijerom protiv korupcije i lošeg upravljanja. Ali to je Tunis pretvorilo u polu-diktatorski režim. Na periferiji zemlje ponovo raste antivladino raspoloženje i jačaju proislamističke frakcije stranke Enada, pokreta koji Sajed, uz kontrolu pravosuđa, želi da stavi van zakona.
