UOČI IZBORA U VENECUELI: Ovako zapadni mediji kleveću Madura i ovu zemlju!

Danas se u Venecueli održavaju predsednički izbori. Kandidati su aktualni predsednik Nikolas Maduro, bivši guverner Henri Falkon, nezavisni kandidat Havijer Bertući i Reinaldo Hose Kijada (UPP89), piše portal Logicno.com.

Birači će između ova četiri kandidata izabrati predsednika čija će vlada zemlju voditi u sledećem mandatu. Podsetimo na pet ključnih fraza o Venezueli, koje se kao mantra ponavljaju u mejnstrim medijima, neke i godinama, još od vremena pokojnog predsednika Huga Čaveza.

U Venecueli su se od 1998, godine kada je za predsednika izabran Hugo Čavez, izbori održali 23 puta. On je pokrenuo proces demokratizacije državne vlasti s visokim stepenom sudelovanja naroda u odlukama koje određuju politički, kulturni i organizacijski put zemlje. Ovaj proces se naziva participativna i protagonistička demokratija. Iako u Venecueli glasanje nije obvezno, procenat odaziva u poslednje dve decenije je preko 70 odsto, što je veći procenat nego u SAD, Španiji, Kolumbiji, Peruu i Čileu. Već 11 godina Venecuela koristi elektronsko ili automatsko glasanje, što omogućuje pojednostavljenje procesa glasanja i zaključavanje rezultata.

"Nacionalna moć naroda" je podeljena na zakonodavnu, izvršnu, sudsku, građansku i izbornu, za razliku od Argentine, gde postoje samo tri grane vlasti. U Venecueli izborni proces organizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. Izborni zakon zemlje kao jedan od najboljih, u svetu priznat od strane međunarodnih posmatrača, kao što su UNASUR i Centra Carter iz SAD, koji je zakon izbora u Venezueli nazvao "jednim od najpouzdanijih i najsavremenijih na svetu".

Maduro žestoko isprozivao SAD: "Siriju napali RATNI PSI koji se bogate na račun ubijenih"

Tačno, ali treba razlikovati krizu koju je proizvela vlada, kao predsednik Argentine Maurisio Makri, koji je za nešto više od dve godine uništio zemlju i sada od MMF-a prosi 30 milijardi dolara, od napada nacionalnih i međunarodnih finansijskih sektora na čelu s američkom vladom protiv Venecuele. Ovi su se napadi sprovodili i sprovode se zamrzavanjem računa, sabotažom kursa, skrivanjem roba široke potrošnje, sankcijama i medijskim ratom. Uprkos posledicama koje je ostavio pet godina dug ekonomski rat protiv zemlje, vlada u Karakasu provodi mere kojima osigurava stabilnost i mir u zemlji. Povećana je minimalna plata, trajno su povećana ulaganja u socijalne projekte, izgrađena su 2 miliona stanova koje su dobile porodice iz najranjivijih sektora. Osim toga, sprovode se isporuke hrane za više od 6.000.000 obitelji kroz program CLAP (Comités Locales de Abastecimiento y Producción). Pokrenuta je kriptovaluta Petro, koju podržavaju rezerve nafte u zemlji.

Zbog uslova ekonomskog ratovanja kojeg trpi narod Venezuele, mnogi su odlučili potražiti sreću pokušavajući se privremeno zaposliti izvan svoje zemlje, kao što se dogodilo s milionima ljudi iz Srednje Amerike i andske regije iz koje se emigrira decenijama. Osim toga, ovaj fenomen nije tipičan samo za Venecuelu, nego i za takozvane razvijene zemlje EU, posebno baltičkih zemalja, Hrvatske, Bugarske, Rumunije i drugih zemalja ovom regionu u kom se događa egzodus ka severu Europe neverovatnih razmera.

Za Madura nema sumnje: Panamerički samit potpuni neuspeh

Međutim, pojedinci u Venecueli su izgradili priču prema kojoj je zemlja u katastrofalnoj situaciji zato što njome upravljaju "populisti", "komunisti" i ko sve ne. Šta onda reći o Meksiku? 41 milion Meksikanaca živi u SAD. Još bolje, što možemo reći o Kolumbiji? Procenjuje se da u Venecueli živi oko 5 miliona Kolumbijaca, a tek 900.000 u Sjedinjenim Državama i 135.000 hiljada u Španiji. Procenjuje se da u Argentini živi 37.000 državljana Venecuele, a 87.000 Kolumbijaca je u Buenos Airesu podnelo privremeni ili trajni zahtev za dozvolu boravka. Dakle, brojke nekako ne govore u prilog tezi o "masovnom egzodusu" građana Venecuele koji "beže od populističkog i komunističkog režima i njegove politike".

Vlade Latinske Amerike čija se međunarodna politika temelji isključivo na optužbama protiv Venezuele su sledeće:

Meksiko, sa 1035 novinara ubijenih u poslednjih 15 godina, više od 50 samo 2017. Meksiko je zemlja s najvećim brojem namernih ubistava koja su prošla bez istrage. Takozvani "rat protiv droge" nije dao nikakav rezultat, a Kancelarija Ujedinjenih naroda za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) je upozorila da je Meksiko de facto teritorija na kojoj se proizvodi metamfetamin i opijum za američko tržište. Uzgoj opijumskog maka je u poslednjih šest godina porastao za 60 odsto. Oko 23.000 smrtnih slučajeva godišnje je posledica samo ovog "rata" i od pre 12 godina i početka vlade Felipea Kalderona je ubijeno više od 200.000 ljudi.

Kolumbija, osim izgnanika u inostranstvo treba prebrojati unutrašnje migracije uzrokovane paravojnim terorom i represijom kolumbijske vojske. Procenjuje se da, zbog represije vlade i paravojnih jedinica, ima oko 7 miliona raseljenih osoba. Kolumbijska vlada, zabrinuta za Venezuelu, nije bila u stanju sprečiti ubistva više od 80 društvenih i sindikalnih aktivista samo 2018. Mirovnog sporazuma, koji je potpisan 2016. godine, drži se samo FARC, dok ga država konstantno krši.

Brazil, zemlja kojom upravlja vlada Mišela Temera, nastala institucionalnim državnim udarom protiv predsednice Dilme Rusef. Isti Mišel Temer, koji je bez ikakvih dokaza, što se utvrdilo na ročištu u Senatu, uspeo svrgnuti predsednicu Rusef, sada se sa saradnicima suočava s puno težim optužbama za korupciju i kriminal.

Govoreći o demokratiji, Temero je na vlast došao s nula glasova i sa stotinama sudskih procesa za korupciju i dokazima poput snimka na kom prima mito. Brazil je pokrenuo "reformu radnog zakonodavstva" koja gasi sva prava radnika i svodi ih na ista kakva su imali robovi u robovlasničkom sistemu.

Raste napetost između Paname i Venecuele: Ambasadori idu kućama, evo šta je razlog

Argentina je poseban slučaj. Maurisio Makri i njegova vlada su podigli stepen borbe protiv Venezuele odmah nakon njegovog izbora za predsednika krajem 2015. No, njegova je vlada do sada podelila na stotine hiljada otkaza u javnom sektoru, povećala sve moguće tarife, zamrznula povećanja plata, olakšala mogućnost otpuštanja, prilagodila se strukturnim reformama i zemlju predala u ruke MMF. Za ne poverovati je kako je Makriju uspjelo u samo dve i po godine da uništi Argentinu i da traži kredit od MMF-a od 30 milijardi dolara, koji će "spasiti Argentinu". Prošle nedelje je Centralna banka Argentine podigla kamatne stope s 33,25 odsto na 40 odsto, zbog čega je na ulice izašlo stotine hiljada protestanata, ali kasno. Argentinci su 2015. na izborima imali priliku da odaberu kontinuitet politike bivšeg predsednika Kristine Fernandez de Kiršner, ali su izabrali Maurisija Makrija, koji je deset godina bio predsednik FK Boka Juniors, a onda se bacio u politiku. Očito je da voditi FK i državu nije isto.

I za kraj Španija, iako nije iz Latinske Amerike, nije ni republika, ali se služi Venecuelom da prikrije unutrašnju političku krizu. Ne zaboravimo da je Španija još uvek monarhija, a vladajuća Narodna stranka je uključena u stotinu slučajeva korupcije, jednako kao i kraljevska porodica, piše portal Logično.