УОЧИ ИЗБОРА У ВЕНЕЦУЕЛИ: Овако западни медији клевећу Мадура и ову земљу!

Данас се у Венецуели одржавају председнички избори. Кандидати су актуални председник Николас Мадуро, бивши гувернер Хенри Фалкон, независни кандидат Хавијер Бертући и Реиналдо Hose Kijada (UPP89), пише портал Logicno.com.

Бирачи ће између ова четири кандидата изабрати председника чија ће влада земљу водити у следећем мандату. Подсетимо на пет кључних фраза о Венезуели, које се као мантра понављају у мејнстрим медијима, неке и годинама, још од времена покојног председника Хуга Чавеза.

У Венецуели су се од 1998, године када је за председника изабран Хуго Чавез, избори одржали 23 пута. Он је покренуо процес демократизације државне власти с високим степеном суделовања народа у одлукама које одређују политички, културни и организацијски пут земље. Овај процес се назива партиципативна и протагонистичка демократија. Иако у Венецуели гласање није обвезно, проценат одазива у последње две деценије је преко 70 одсто, што је већи проценат него у САД, Шпанији, Колумбији, Перуу и Чилеу. Већ 11 година Венецуела користи електронско или аутоматско гласање, што омогућује поједностављење процеса гласања и закључавање резултата.

"Национална моћ народа" је подељена на законодавну, извршну, судску, грађанску и изборну, за разлику од Аргентине, где постоје само три гране власти. У Венецуели изборни процес организује Министарство унутрашњих послова. Изборни закон земље као један од најбољих, у свету признат од стране међународних посматрача, као што су УНАСУР и Центра Цартер из САД, који је закон избора у Венезуели назвао "једним од најпоузданијих и најсавременијих на свету".

Мадуро жестоко испрозивао САД: "Сирију напали РАТНИ ПСИ који се богате на рачун убијених"

Тачно, али треба разликовати кризу коју је произвела влада, као председник Аргентине Маурисио Макри, који је за нешто више од две године уништио земљу и сада од ММФ-а проси 30 милијарди долара, од напада националних и међународних финансијских сектора на челу с америчком владом против Венецуеле. Ови су се напади спроводили и спроводе се замрзавањем рачуна, саботажом курса, скривањем роба широке потрошње, санкцијама и медијским ратом. Упркос последицама које је оставио пет година дуг економски рат против земље, влада у Каракасу проводи мере којима осигурава стабилност и мир у земљи. Повећана је минимална плата, трајно су повећана улагања у социјалне пројекте, изграђена су 2 милиона станова које су добиле породице из најрањивијих сектора. Осим тога, спроводе се испоруке хране за више од 6.000.000 обитељи кроз програм ЦЛАП (Цомитéс Лоцалес де Абастецимиенто y Producción). Покренута је криптовалута Петро, коју подржавају резерве нафте у земљи.

Због услова економског ратовања којег трпи народ Венезуеле, многи су одлучили потражити срећу покушавајући се привремено запослити изван своје земље, као што се догодило с милионима људи из Средње Америке и андске регије из које се емигрира деценијама. Осим тога, овај феномен није типичан само за Венецуелу, него и за такозване развијене земље ЕУ, посебно балтичких земаља, Хрватске, Бугарске, Румуније и других земаља овом региону у ком се догађа егзодус ка северу Еуропе невероватних размера.

За Мадура нема сумње: Панамерички самит потпуни неуспех

Међутим, појединци у Венецуели су изградили причу према којој је земља у катастрофалној ситуацији зато што њоме управљају "популисти", "комунисти" и ко све не. Шта онда рећи о Мексику? 41 милион Мексиканаца живи у САД. Још боље, што можемо рећи о Колумбији? Процењује се да у Венецуели живи око 5 милиона Колумбијаца, а тек 900.000 у Сједињеним Државама и 135.000 хиљада у Шпанији. Процењује се да у Аргентини живи 37.000 држављана Венецуеле, а 87.000 Колумбијаца је у Буенос Аиресу поднело привремени или трајни захтев за дозволу боравка. Дакле, бројке некако не говоре у прилог тези о "масовном егзодусу" грађана Венецуеле који "беже од популистичког и комунистичког режима и његове политике".

Владе Латинске Америке чија се међународна политика темељи искључиво на оптужбама против Венезуеле су следеће:

Мексико, са 1035 новинара убијених у последњих 15 година, више од 50 само 2017. Мексико је земља с највећим бројем намерних убистава која су прошла без истраге. Такозвани "рат против дроге" није дао никакав резултат, а Канцеларија Уједињених народа за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) је упозорила да је Мексико де фацто територија на којој се производи метамфетамин и опијум за америчко тржиште. Узгој опијумског мака је у последњих шест година порастао за 60 одсто. Око 23.000 смртних случајева годишње је последица само овог "рата" и од пре 12 година и почетка владе Фелипеа Калдерона је убијено више од 200.000 људи.

Колумбија, осим изгнаника у иностранство треба пребројати унутрашње миграције узроковане паравојним терором и репресијом колумбијске војске. Процењује се да, због репресије владе и паравојних јединица, има око 7 милиона расељених особа. Колумбијска влада, забринута за Венезуелу, није била у стању спречити убиства више од 80 друштвених и синдикалних активиста само 2018. Мировног споразума, који је потписан 2016. године, држи се само ФАРЦ, док га држава константно крши.

Бразил, земља којом управља влада Мишела Темера, настала институционалним државним ударом против председнице Дилме Русеф. Исти Мишел Темер, који је без икаквих доказа, што се утврдило на рочишту у Сенату, успео свргнути председницу Русеф, сада се са сарадницима суочава с пуно тежим оптужбама за корупцију и криминал.

Говорећи о демократији, Темеро је на власт дошао с нула гласова и са стотинама судских процеса за корупцију и доказима попут снимка на ком прима мито. Бразил је покренуо "реформу радног законодавства" која гаси сва права радника и своди их на иста каква су имали робови у робовласничком систему.

Расте напетост између Панаме и Венецуеле: Амбасадори иду кућама, ево шта је разлог

Аргентина је посебан случај. Маурисио Макри и његова влада су подигли степен борбе против Венезуеле одмах након његовог избора за председника крајем 2015. Но, његова је влада до сада поделила на стотине хиљада отказа у јавном сектору, повећала све могуће тарифе, замрзнула повећања плата, олакшала могућност отпуштања, прилагодила се структурним реформама и земљу предала у руке ММФ. За не поверовати је како је Макрију успјело у само две и по године да уништи Аргентину и да тражи кредит од ММФ-а од 30 милијарди долара, који ће "спасити Аргентину". Прошле недеље је Централна банка Аргентине подигла каматне стопе с 33,25 одсто на 40 одсто, због чега је на улице изашло стотине хиљада протестаната, али касно. Аргентинци су 2015. на изборима имали прилику да одаберу континуитет политике бившег председника Кристине Фернандез де Киршнер, али су изабрали Маурисија Макрија, који је десет година био председник ФК Бока Јуниорс, а онда се бацио у политику. Очито је да водити ФК и државу није исто.

И за крај Шпанија, иако није из Латинске Америке, није ни република, али се служи Венецуелом да прикрије унутрашњу политичку кризу. Не заборавимо да је Шпанија још увек монархија, а владајућа Народна странка је укључена у стотину случајева корупције, једнако као и краљевска породица, пише портал Логично.