REZULTATI IZBORA ZA EP! Slave Salvini i Marin Le Pen! DOMINACIJA VIKTORA ORBANA! (VIDEO)

Za poslanike u Evropskom parlamentu glasalo se u Hrvatskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Poljskoj, Švedskoj, Finskoj, Danskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Sloveniji, Grčkoj, na Malti, u Belgiji, Luksemburgu, Španiji, Portugalu, Estoniji, Litvaniji i u Mađarskoj.

Dve najveće grupacije u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija i Socijaldemokrate, iako su izgubile određen broj mandata, i dalje ostaju najbrojnije u EP, uz značajan rast Zelenih i liberaldemokrata, pokazuju najnoviji rezultati evropskih izbora. 

Prema preliminarnim rezultatima u Velikoj Britaniji, u velikom je vodstvu s 31,9 odsto glasova Bregzit stranka. Njen lider i osnivač je Najdžel Faraž, jedan od glavnih vođa kampanje za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU.

Konzervativci i laburisti, tradicionalno dve najjače stranke, doživele su velik pad podrške među britanskim glasačima. U poređenju s izborima 2014. godine, dobile su za 12 do 14 odsto manje glasova. 

Liberalne demokrate bi, prema prvim projekcijama, trebale osvojiti 12,5 odsto (2014. imale su samo šest odsto).

BBC prognozira da je britanski odziv na izbore manji od proseka EU, te iznosi 37 posto.

U Mađarskoj je skoro 100 odsto izbrojenih glasova, Fides na čelu s premijerom Viktorom Orbanom dobio je 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. Demokratska koalicija bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Đurčanja dobila je četiri mesta, a liberalni Pokret momentuma dva mesta. Krajnje desni Jobik i levičarsko-zelena koalicija Socijalista i Dijaloga dobili su po jedno mesto.  

Narodna partija Austrije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca veliki je pobednik izbora za Evropski parlament u Austriji.

Njegova stranka osvojila je, prema preliminarnim rezultatima, u koje nisu uračunati glasovi poslati putem pošte, 35,4 odsto glasova, što je za 8,37 odsto više nego na prošlim izborima za EP.

Inače ovo je najubedljivija pobeda jedne stranke u Austriji na izborima za Evropski parlament.

Na drugom mestu, prema rezultatima koje je saopštio ministar unutrašnjih poslova Austrije Ekart Rac, sa skoro 12 odsto razlike, nalazi se SPO koja je osvojila 23,6 odsto glasova, što je 0,50 odsto manje nego 2014.

Treća je Slobodarska partija Austrije (FPO), doskorašnji koalicioni partner OVP, koja se, nedelju dana pred glasanje, suočila sa aferom oko njenog lidera Hajnc Kristijana Štrahea koji je jednoj navodnoj nećaki ruskog milijardera obećao držaeen poslove za finansijsku podršku njegovoj stranci, zbog čega je morao da se povuče iz politike.

Slobodarci su osvojili 18,1 odsto glasova, što je, imajući u vidu skandal oko Štrahea, manje za samo 1,63 odsto u odnosu na prethodne izbore za Evropski parlament, ali je pretrpela značajni gubitak u odnosu na prošle parlamentarne izbore, kada je osvojila skoro devet odsto više glasova.

Stranke Zelenih nalazi se na četvrtoj poziciji sa 13 odsto glasova, sa gubitkom od 1,47 odsto.

U Evropski parlament ulazi iz Austrije još i Neos koji je osvojio 8,1 odsto glasova.

Inače izlaznost je bila za pet odsto veća nego 2014. i iznad je 50,6 odsto. Prema prognozama koje uzimaju u obzir oko 686.000 izdatih listića za glasanje putem pošte izlaznost bi mogla dostići skoro 60 odsto.

Konačan rezultat, prema toj prognozi, ne bi bio značajno promenjen.

Naime, OVP bi, uzimajući u obzir glasanje putem pošte, mogla završiti ove izbore sa 3,4 9 odsto glasova, SPO sa 23,4, FPO sa 17,2, Zeleni sa 14, a Neos sa 8,7 odsto.

Što se mandata u Evropskom parlamentu tiče OVP će imati sedam, što je za dva više nego do sada.

SPO će imati pet poslanika, FPO tri, što je za jednog manje nego do sada, Zeleni dva, za jednog manje, a Neos jednog.

Ukoliko Velika Britanije bude napustila EU, Austrija će dobiti još jedno poslaničko mesto. To mesto bi, na osnovu rezultata glasanja, pripalo Zelenima.

 

U Italiji slavi Liga koja je prema izlaznim anketama na prvom mestu, između 27 odsto i 31 odsto glasova. U poređenju s 6 odsto iz 2014. godine, to je dramatičan napredak.  

Objavljeni su prvi nepotpuni, ali službeni rezultati EU izbora.

U Hrvatskoj HDZ će imati 4 mandata, kao i SDP. 

Nezavisna lista Mislava Kolakušića dobiće jedan mandat, Hrvatski suverenisti jedan, Živi zid jedan, Amsterdamska koalicija jedan. 

Iako je poraz francuskog predsednika Emanuela Makrona od Marin Le Pen na izborima za Evropski parlament bio razočaravajući, to neće promeniti politiku vlade, izjavio je visoki zvaničnik Jelisejske palate. 

Potpredsednik grupe Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu Ester de Lang kaže da se očekuje da EPP ostane najveća grupa i u novom sazivu Parlamenta.  

Hrvoje Zekanović, jedan od lidera Hrvatskih suverenista koji su osvojili jedan mandat na izborima za Evropski parlament, rekao je za HRT da Srbija može ući u EU tek "kad reši nerešena pitanja sa Hrvatskom!"

- Srbija neka uđe u EU, ali prvo mora da reši otvorena pitanja sa Hrvatskom, kao što su pitanje granica, nestalih, ratne odštete, a Srbija mora i priznati agresiju na Hrvatsku - izjavio je Zekanović.

U štabu suverenista pevaju se pesme proustaškog pevača Marka Perkovića Tompsona, između ostalog i ustaška pesma "Čavoglave", koja se Srbima obraća sa "bando četnici". 

Rezultati izbora za Evropski parlament večeras se prate i u Beogradu, a šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici poručuje da su oni veoma važni i za Srbiju i da se nada da će i Srbi, u ne tako dalekoj budućnosti, glasati na evropskim izborima.

Fabrici je na otvaranju Evropske izborne noći, kojoj, između ostalih, prisustvuju ambasadori zemalja EU, poslanici, predstavnici diplomatskog kora, rekao da su izbori za Srbiju važni zbog budućnosti politike proširenja, te da predstavljaju proslavu evropske demokratije.

Kako kaže, EU je važna i u Evropi, ali i van nje. 

Naveo je da je EP jedina evropska institucija koju direktno biraju građani, koja nadgleda da li ostale institucije funkcionišu na demokratski način, da li se poštuju ljudska prava, kao i da igra ključnu ulogu u imenovanju Evropske komisije.

Fabrici je napomenuo da na ovim izborima prvi put glasaju "milenijalci" i da Evropa mora da posluša i njihove glasove.

Evropska narodnjačka partija (EPP) osvojila je 173 mesta u parlamentu dok su socijalisti osvojili 147, pokazuju prve procene ukupnih rezultata izbora, javlja Rojters. Na trećem mestu je Savez liberala i demokrata sa 102 opslanika a Zeleni su ostvarili dobar rezultat sa 71 poslanikom. 

Na teritoriji 27 država članca EU, bez Velike Britanije, na evropske izbore izašlo je oko 51 odsto birača, čime je postignuta najviša izlaznost birača na izbore za EP u poslednjih 20 godina, objavljeno je u Briselu.

U zavisnosti od izlaznosti u Velikoj Britaniji, procenjuje se da će izlaznost za 28 zemalja članica biti između 49 i 52 procenta. 

Prema izlaznim anketama, u Francuskoj najviše glasova dobio je Nacionalni front Marin Le Pen – 24 odsto. Partija predsednika Emanuela Makrona osvojila je 22,5 odsto glasova.

U Španiji su pobedili socijalisti, a u Evropski parlament bi mogla da uđe i ekstrmno desna stranka Voks.

Prema prvim nezvaničnim podacima, vladajuća Siriza Aleksisa Ciprasa, gubi na izborima za poslanike Evropskog parlamenta, ali i na regionalnim i lokalnim izborima.

Izlazne ankete iznenadile su Hrvate. 

Prema njima, HDZ osvaja 4 mandata, SDP 3, Nezavisna lista Mislava Kolakušića jedan mandat, Hrvatski suverenisti jedan, Živi zid jedan, Amsterdamska koalicija jedan i Nezavisni za Hrvatsku jedan mandat. 

Više o tome možete čitati OVDE. 

Prvi rezultati izlaznih anketa sa izbora za EP u Nemačkoj, ukazuju da je vladajući blok nemačke kancelarke Angele Merkel CDU/CSU, iako u značajnom padu, osvojio najveću podršku od 28 posto glasova.

U borbi za mesta u Evropskom parlamentu, Zeleni su na velikom dobitku i drugi su po podršci, dok je krajnja desnica u malom porastu, javljaju nemački mediji.

Iako je vladajući blok nemačke kancelarke Angele Merkel CDU/CSU osvojio najveću podršku od 28 posto glasova, to predstavlja značajan pad u odnosu na prethodne evropske izbore, kada je unija desnog centara osvojila 35,4 odsto glasova. 

Nemačke socijaldemokrate su ove godine pale sa 20,7 posto iz 2014. godone na 15,5 odsto.

Nemački Zeleni su posle CDU/CSU na drugom mestu sa 22 odsto glasova, što je duplo više u odnosu na prethodne evropske izbore.

Krajanja desnica, Alternativa za Nemačku osvojila je 10,5 procenata glasova što je više od osvojenih glasova 2014. godone, ali manje u odnosu na rezultate nacionalnih izbora 2017. godone.

Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorad Pupovac izjavio je da je stranka imala zapaženu kampanju i da će imati zapažen rezultat na izborima za Evropski parlament.

Pupovac ističe da će u slučaju ulaska u Evropski parlament prvo tražiti saveznike za promenu stanja u Hrvatskoj i Evropi.

- Naše poruke su bile jasne do sada. I Hrvatska je postala društvo nejednakosti, postala je društvo nazadnjaštva i Evropa postaje prostor nejednakosti i postaje društvo u kojem nazadne ideje počinju da dominiraju. Sve to smatram opasnošću i po Hrvatsku i po Evropu i prvo ćemo potražiti saveznike kako da menjamo to i u Hrvatskoj i u Evropi - rekao je Pupovac nakon glasanja.

On naglašava da je važno da građani izađu na izbore kako se politika ne bi prepustila onima koje naziva "prodavačima magle", a da politika populizma može da "završi u katastrofi".

- Zato je važno da ljudi izađu na izbore, a važno je da izađu na izbore i zbog toga što u Evropskoj uniji dobar deo odluka, sudbine nas građana Republike Hrvatske, zavisi od toga kako se i na koji način odlučuje u Evropskoj uniji - kazao je Pupovac.

Ističe da kampanja SDS S nije bila naročito stimulativna da bi građani izašli u što većem broju, ali očekuje da stranke koje su imale sličnu organizaciju, urade sve što je moguće da povećaju izlaznost, kako bi se povratilo poverenje u izborni proces i smisao izbora.

- Da se izbori ne svedu samo na biranje rijaliti šoua na televiziji, da se izbori ne svedu samo na to koje će zvezda više odgovarati mom ukusu ili ne. Vreme je da počnemo da obavljamo smisao političkih izbora i političkog izbora i u našoj zemlji i u celoj Evropi - rekao je Pupovac.

Očekuje da će izlaznost srpske manjine u Hrvatskoj biti iznad proseka opšteg hrvatskog biračkog tela.

Narodna partija Austrije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca najverovatnije je jasni pobednik izbora za Evropski parlament u Austriji, pokazuje prognoza trenda objavljena po zatvaranju glasačkih mesta.

Izlasnost na izborima bila je iznad 50 odsto.

Na osnovu ispitivanja glasača ispred izbornih mesta, OVP bi mogla da osvoji 34,5 odsto glasova.

Socijaldemokratska partija (SPO) uspela je da osvoji 23,5 odsto, a Slobodarska partija (FPO), koja je pogođena "Ibica aferom", uspela je da izbori 17,5 odsto glasova.

U Evropski parlament ulaze još Zelenih i Neos, sa 13,5, odnosno osam odsto glasova.

Lista "Ject" nije uspela da pređe cenzus.

OVP je, u odnosu na izbore 2014. uspela značajno da popravi svoj rezultat, jer je tada osvojila 26,98 pdsto glasova.

To pokazuje da je OVP uspela da profitira od političkih turbulencija u koje je ušla austrijska država zbog afere oko FPO.

SPO je na prošlim izborima za Evropski parlament imala 24,09 odsto, i sada je pretrpale blag gubitak glasova.

FPO, koja je na izborima 2014. još imala 19,72 odsto glasova, nije mnogo pala, imajući u vidu aferu usled koje je lider Hajnc Kristijan Štrahe morao da podnese ostavku.

Institut za istraživanje javnog mnjenja ukazuju da konačan rezultat u odnosu na prognozu trenda može doneti promene u vrednosti od  +/- 2,5 odsto.

Na osnovu ovih rezultata, OVP bi u Evropskom parlamentu imala sedam poslanika, što je za dva više nego sada.

SPO ostaje sa pet poslaničkih mesta, a FPO gubi jedan mandat i pada na tri, dok i Zeleni gube jedan mandat i imaće dva poslanika, a NEOS ostaje na jednom poslaniku.

Prema prvim informacijama iz Francuske, izlaznost je najveća u područjima gde je jaka stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen. 

 

Protest belgijskog pokreta Žuti prsluci u Briselu je postao nasilan pošto su demonstranti gađali zgrade, a policija u sukobu sa njima koristila suzavac.

Uz nekoliko stotina demonstranata u žutim prslucima koji su protestovali zbog socijalne nepravde, na skupu je bilo i osoba obučenih u crno, sa kapuljačama.

Policija je na konjima patrolirala istorijskim centrom Brisela, a sukobi su izbili u različitim oblastima.

Vlasti su uhapsile nekoliko osoba.

U Belgiji se održavaju parlamentarni i izbori za Evropski parlament.

Sukoba policije i demonstranata bilo je i u blizini sedišta Evropske unije.

Izlaznost na izborima za Evropski parlament, koji su ušli u poslednji, četvrti dan, kada glasa većina zemalja članica Evropske unije, deluje da je u porastu u nekim od najvećih država EU.

AP navodi da širom "Starog kontinenta" traje bitka za uticaj u budućem sazivu Evropskog parlamenta.

Navodi se da je, prema podacima dobijenim do sredine popodneva, izlaznost blago povećana u Španiji, Francuskoj i Nemačkoj.

U Španiji je izlaznost stigla do 35 odsto u odnosu na 24 odsto koliko je zabeleženo u istom vremenskom periodu na poslednjim evropskim izborima održanim 2014. godine. U ovoj zemlji se takođe održavaju i lokalni, a u pojedinim delovima Španije i regionalni izbori, uključujući i glasanje za gradonačelnike Madrida i Barselone, dok su 2014. izbori za Evropski parlament bili odvojeni od drugih.

Federalne izborne vlasti Nemačke objavile su da je 29 odsto registrovanih birača glasalo do 14 časova, odnosno četiri sata pre zatvaranja birališta, dok je 2014. godine izlaznost bila na 26 odsto. U ovaj postotak nisu uključeni glasovi upućeni poštom.

U Francuskoj je do 17 časova izlaznost bila 43,3 odsto, što je za devet odsto više nego 2014. u isto vreme.

Izlaznost u Mađarskoj do 15 časova bila je 30 procenata u odnosu na 19,5 iz 2014. godine. Ukupna izlaznost Mađara na evropsim izborima 2014. godine bila je svega 34 procenta.

Posmatrači evropskih izbora ukazuju na činjenicu da evropski glasači sve više koriste opciju "glasanja unapred" pri čemu tako pristigli glasovi dižu procenat početne izlaznosti tokom samog dana glasanja.

Veća izlaznost glasača primećena je i u evropskim zemljama koje su glasala prethodnih dana, sem na Malti gde je procenat izašlih od 74 odsto iz 2014. godine pao na 72 procenta ove godine.

Evropski izbori su i početak izbornog procesa za nove vodeće pozicije u EU, a održavaju se svake pete godine paralelno u svim zemljama članicma Unije. Sami izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača i kandidata kao i visini cenzusa.

Evropski izbori već su održani u četvrtak u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak su glasali Irci i Česi, a u subotu Česi (drugi dan), Letonci, Maltežani i Slovaci.

Rezultati iz svake države članice biće objavljeni večeras posle zatvaranja poslednjeg biračkog mesta u Evropi, pri čemu se birališta poslednja zatvaraju u Italiji u 23.00 časa.

Što se tiče Francuske, prema poslednjim anketama u petak patriotska partija Marin Le Pen je u blagoj prednosti u odnosu na Makronovu partiju, piše Politico.eu.

Makronov štab je u petak pokušao da ublaži situaciju, ističući da ako i budu u jednom trenutku iza nje, da to neće biti poraz.

Marin Le Pen je među prvima izašla da glasa i to već oko 8:15 časova u svom rodnom gradu.

Na izborima je glasao i predsednički par Emanuel Makron i njegova supruga Brižit. Natali Loazo, vodeći kandidat Emanuela Makron, glasala je oko 10:30 časova u bogatom delu Pariza.

Kandidat nemačkog desnog centra za predsednika Evropske komisije Manfred Veber izrazio je nadu da će glasači na evropskim izborima podržati "Evropu stabilnosti i "ujedinjen i ambiciozan kontinent".

Mađarski premijer Viktor Orban izrazio je nadu da će evropski parlamentrani izbori ojačati anti-imigracione političke snage.

Kako su se građani Austrije izjasnili o budućem sastavu Evropskog parlamenta saopštiće ministar unutrašnjih poslova Ekerd Rac tek u 23 sata.

Izbori se održavaju u senci teških unutarpolitičkih turbulencija, nastalih nakon objavljivanja, pre osam dana, video snimaka na kojima je doskorašnji vicekancelar i lider Slobodarske partije (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe jednoh navodnoj nećaki ruskog milijardera nudio državen poslove za finansijsku pomoć njegovoj stranci, zbog čega je morao podneti ostavku, a nakon čega je kancelar Sebastijan Kurc odlučio da prekine koaliciju sa slobodarcima.

Povećanje podrške Zelenoj stranci je glavna priča u Irskoj, čiji su građani na lokalnim i evropskim izborima glasali u petak.

Velika Britanija će ponovo imati 73 mesta u parlamentu u Briselu sve do završetka procesa ratifikacije povlačanja iz EU. Planirano je da se nakon Bregzita broj poslanika u Evropskom parlamentu smanji na 705, pri čemu bi 27 mesta bilo dodeljeno drugim zemljama članicma.

Hrvatska treći put bira predstavnike za Evropski parlament, pa će hrvatski birači glasati od 7 do 19 sati.

Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće snage evropskog desnog i levog centra i dalje budu najbrojnije.

Očekuje se i jačanje suverenističke stranaka, ali bez značajnijeg uticaja na proces odlučivanja unutar parlamenta. Sve suverenističke stranke, koje trenutno imaju 140 mandata, mogle bi da osvoje i do 180 mesta u parlamentu koji čini 751 poslanik.