РЕЗУЛТАТИ ИЗБОРА ЗА ЕП! Славе Салвини и Марин Ле Пен! ДОМИНАЦИЈА ВИКТОРА ОРБАНА! (ВИДЕО)

За посланике у Европском парламенту гласало се у Хрватској, Немачкој, Француској, Аустрији, Пољској, Шведској, Финској, Данској, Бугарској, Румунији, Италији, Словенији, Грчкој, на Малти, у Белгији, Луксембургу, Шпанији, Португалу, Естонији, Литванији и у Мађарској.

Две највеће групације у Европском парламенту, Европска народна партија и Социјалдемократе, иако су изгубиле одређен број мандата, и даље остају најбројније у ЕП, уз значајан раст Зелених и либералдемократа, показују најновији резултати европских избора. 

Према прелиминарним резултатима у Великој Британији, у великом је водству с 31,9 одсто гласова Брегзит странка. Њен лидер и оснивач је Најџел Фараж, један од главних вођа кампање за излазак Уједињеног Краљевства из ЕУ.

Конзервативци и лабуристи, традиционално две најјаче странке, доживеле су велик пад подршке међу британским гласачима. У поређењу с изборима 2014. године, добиле су за 12 до 14 одсто мање гласова. 

Либералне демократе би, према првим пројекцијама, требале освојити 12,5 одсто (2014. имале су само шест одсто).

BBC прогнозира да је британски одзив на изборе мањи од просека ЕУ, те износи 37 посто.

У Мађарској је скоро 100 одсто избројених гласова, Фидес на челу с премијером Виктором Орбаном добио је 13 од 21 места, једно више него 2014. Демократска коалиција бившег социјалистичког премијера Ференца Ђурчања добила је четири места, а либерални Покрет моментума два места. Крајње десни Јобик и левичарско-зелена коалиција Социјалиста и Дијалога добили су по једно место.  

Народна партија Аустрије (ОВП) канцелара Себастијана Курца велики је победник избора за Европски парламент у Аустрији.

Његова странка освојила је, према прелиминарним резултатима, у које нису урачунати гласови послати путем поште, 35,4 одсто гласова, што је за 8,37 одсто више него на прошлим изборима за ЕП.

Иначе ово је најубедљивија победа једне странке у Аустрији на изборима за Европски парламент.

На другом месту, према резултатима које је саопштио министар унутрашњих послова Аустрије Екарт Рац, са скоро 12 одсто разлике, налази се СПО која је освојила 23,6 одсто гласова, што је 0,50 одсто мање него 2014.

Трећа је Слободарска партија Аустрије (ФПО), доскорашњи коалициони партнер ОВП, која се, недељу дана пред гласање, суочила са афером око њеног лидера Хајнц Кристијана Штрахеа који је једној наводној нећаки руског милијардера обећао држаеен послове за финансијску подршку његовој странци, због чега је морао да се повуче из политике.

Слободарци су освојили 18,1 одсто гласова, што је, имајући у виду скандал око Штрахеа, мање за само 1,63 одсто у односу на претходне изборе за Европски парламент, али је претрпела значајни губитак у односу на прошле парламентарне изборе, када је освојила скоро девет одсто више гласова.

Странке Зелених налази се на четвртој позицији са 13 одсто гласова, са губитком од 1,47 одсто.

У Европски парламент улази из Аустрије још и Неос који је освојио 8,1 одсто гласова.

Иначе излазност је била за пет одсто већа него 2014. и изнад је 50,6 одсто. Према прогнозама које узимају у обзир око 686.000 издатих листића за гласање путем поште излазност би могла достићи скоро 60 одсто.

Коначан резултат, према тој прогнози, не би био значајно промењен.

Наиме, ОВП би, узимајући у обзир гласање путем поште, могла завршити ове изборе са 3,4 9 одсто гласова, СПО са 23,4, ФПО са 17,2, Зелени са 14, а Неос са 8,7 одсто.

Што се мандата у Европском парламенту тиче ОВП ће имати седам, што је за два више него до сада.

СПО ће имати пет посланика, ФПО три, што је за једног мање него до сада, Зелени два, за једног мање, а Неос једног.

Уколико Велика Британије буде напустила ЕУ, Аустрија ће добити још једно посланичко место. То место би, на основу резултата гласања, припало Зеленима.

 

У Италији слави Лига која је према излазним анкетама на првом месту, између 27 одсто и 31 одсто гласова. У поређењу с 6 одсто из 2014. године, то је драматичан напредак.  

Објављени су први непотпуни, али службени резултати ЕУ избора.

У Хрватској ХДЗ ће имати 4 мандата, као и СДП. 

Независна листа Мислава Колакушића добиће један мандат, Хрватски суверенисти један, Живи зид један, Амстердамска коалиција један. 

Иако је пораз француског председника Емануела Макрона од Марин Ле Пен на изборима за Европски парламент био разочаравајући, то неће променити политику владе, изјавио је високи званичник Јелисејске палате. 

Потпредседник групе Европске народне партије у Европском парламенту Естер де Ланг каже да се очекује да ЕПП остане највећа група и у новом сазиву Парламента.  

Хрвоје Зекановић, један од лидера Хрватских суверениста који су освојили један мандат на изборима за Европски парламент, рекао је за ХРТ да Србија може ући у ЕУ тек "кад реши нерешена питања са Хрватском!"

- Србија нека уђе у ЕУ, али прво мора да реши отворена питања са Хрватском, као што су питање граница, несталих, ратне одштете, а Србија мора и признати агресију на Хрватску - изјавио је Зекановић.

У штабу суверениста певају се песме проусташког певача Марка Перковића Томпсона, између осталог и усташка песма "Чавоглаве", која се Србима обраћа са "бандо четници". 

Резултати избора за Европски парламент вечерас се прате и у Београду, а шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици поручује да су они веома важни и за Србију и да се нада да ће и Срби, у не тако далекој будућности, гласати на европским изборима.

Фабрици је на отварању Европске изборне ноћи, којој, између осталих, присуствују амбасадори земаља ЕУ, посланици, представници дипломатског кора, рекао да су избори за Србију важни због будућности политике проширења, те да представљају прославу европске демократије.

Како каже, ЕУ је важна и у Европи, али и ван ње. 

Навео је да је ЕП једина европска институција коју директно бирају грађани, која надгледа да ли остале институције функционишу на демократски начин, да ли се поштују људска права, као и да игра кључну улогу у именовању Европске комисије.

Фабрици је напоменуо да на овим изборима први пут гласају "миленијалци" и да Европа мора да послуша и њихове гласове.

Европска народњачка партија (EPP) освојила је 173 места у парламенту док су социјалисти освојили 147, показују прве процене укупних резултата избора, јавља Ројтерс. На трећем месту је Савез либерала и демократа са 102 опсланика а Зелени су остварили добар резултат са 71 послаником. 

На територији 27 држава чланца ЕУ, без Велике Британије, на европске изборе изашло је око 51 одсто бирача, чиме је постигнута највиша излазност бирача на изборе за ЕП у последњих 20 година, објављено је у Бриселу.

У зависности од излазности у Великој Британији, процењује се да ће излазност за 28 земаља чланица бити између 49 и 52 процента. 

Према излазним анкетама, у Француској највише гласова добио је Национални фронт Марин Ле Пен – 24 одсто. Партија председника Емануела Макрона освојила је 22,5 одсто гласова.

У Шпанији су победили социјалисти, а у Европски парламент би могла да уђе и екстрмно десна странка Вокс.

Према првим незваничним подацима, владајућа Сириза Алексиса Ципраса, губи на изборима за посланике Европског парламента, али и на регионалним и локалним изборима.

Излазне анкете изненадиле су Хрвате. 

Према њима, ХДЗ осваја 4 мандата, СДП 3, Независна листа Мислава Колакушића један мандат, Хрватски суверенисти један, Живи зид један, Амстердамска коалиција један и Независни за Хрватску један мандат. 

Више о томе можете читати ОВДЕ. 

Први резултати излазних анкета са избора за ЕП у Немачкој, указују да је владајући блок немачке канцеларке Ангеле Меркел ЦДУ/ЦСУ, иако у значајном паду, освојио највећу подршку од 28 посто гласова.

У борби за места у Европском парламенту, Зелени су на великом добитку и други су по подршци, док је крајња десница у малом порасту, јављају немачки медији.

Иако је владајући блок немачке канцеларке Ангеле Меркел ЦДУ/ЦСУ освојио највећу подршку од 28 посто гласова, то представља значајан пад у односу на претходне европске изборе, када је унија десног центара освојила 35,4 одсто гласова. 

Немачке социјалдемократе су ове године пале са 20,7 посто из 2014. годоне на 15,5 одсто.

Немачки Зелени су после ЦДУ/ЦСУ на другом месту са 22 одсто гласова, што је дупло више у односу на претходне европске изборе.

Крајања десница, Алтернатива за Немачку освојила је 10,5 процената гласова што је више од освојених гласова 2014. годоне, али мање у односу на резултате националних избора 2017. годоне.

Потпредседник Самосталне демократске српске странке (СДС С) Милорад Пуповац изјавио је да је странка имала запажену кампању и да ће имати запажен резултат на изборима за Европски парламент.

Пуповац истиче да ће у случају уласка у Европски парламент прво тражити савезнике за промену стања у Хрватској и Европи.

- Наше поруке су биле јасне до сада. И Хрватска је постала друштво неједнакости, постала је друштво назадњаштва и Европа постаје простор неједнакости и постаје друштво у којем назадне идеје почињу да доминирају. Све то сматрам опасношћу и по Хрватску и по Европу и прво ћемо потражити савезнике како да мењамо то и у Хрватској и у Европи - рекао је Пуповац након гласања.

Он наглашава да је важно да грађани изађу на изборе како се политика не би препустила онима које назива "продавачима магле", а да политика популизма може да "заврши у катастрофи".

- Зато је важно да људи изађу на изборе, а важно је да изађу на изборе и због тога што у Европској унији добар део одлука, судбине нас грађана Републике Хрватске, зависи од тога како се и на који начин одлучује у Европској унији - казао је Пуповац.

Истиче да кампања СДС С није била нарочито стимулативна да би грађани изашли у што већем броју, али очекује да странке које су имале сличну организацију, ураде све што је могуће да повећају излазност, како би се повратило поверење у изборни процес и смисао избора.

- Да се избори не сведу само на бирање ријалити шоуа на телевизији, да се избори не сведу само на то које ће звезда више одговарати мом укусу или не. Време је да почнемо да обављамо смисао политичких избора и политичког избора и у нашој земљи и у целој Европи - рекао је Пуповац.

Очекује да ће излазност српске мањине у Хрватској бити изнад просека општег хрватског бирачког тела.

Народна партија Аустрије (ОВП) канцелара Себастијана Курца највероватније је јасни победник избора за Европски парламент у Аустрији, показује прогноза тренда објављена по затварању гласачких места.

Изласност на изборима била је изнад 50 одсто.

На основу испитивања гласача испред изборних места, ОВП би могла да освоји 34,5 одсто гласова.

Социјалдемократска партија (СПО) успела је да освоји 23,5 одсто, а Слободарска партија (ФПО), која је погођена "Ибица афером", успела је да избори 17,5 одсто гласова.

У Европски парламент улазе још Зелених и Неос, са 13,5, односно осам одсто гласова.

Листа "Јецт" није успела да пређе цензус.

ОВП је, у односу на изборе 2014. успела значајно да поправи свој резултат, јер је тада освојила 26,98 пдсто гласова.

То показује да је ОВП успела да профитира од политичких турбуленција у које је ушла аустријска држава због афере око ФПО.

СПО је на прошлим изборима за Европски парламент имала 24,09 одсто, и сада је претрпале благ губитак гласова.

ФПО, која је на изборима 2014. још имала 19,72 одсто гласова, није много пала, имајући у виду аферу услед које је лидер Хајнц Кристијан Штрахе морао да поднесе оставку.

Институт за истраживање јавног мњења указују да коначан резултат у односу на прогнозу тренда може донети промене у вредности од   /- 2,5 одсто.

На основу ових резултата, ОВП би у Европском парламенту имала седам посланика, што је за два више него сада.

СПО остаје са пет посланичких места, а ФПО губи један мандат и пада на три, док и Зелени губе један мандат и имаће два посланика, а НЕОС остаје на једном посланику.

Према првим информацијама из Француске, излазност је највећа у подручјима где је јака странка Национално окупљање Марин Ле Пен. 

 

Протест белгијског покрета Жути прслуци у Бриселу је постао насилан пошто су демонстранти гађали зграде, а полиција у сукобу са њима користила сузавац.

Уз неколико стотина демонстраната у жутим прслуцима који су протестовали због социјалне неправде, на скупу је било и особа обучених у црно, са капуљачама.

Полиција је на коњима патролирала историјским центром Брисела, а сукоби су избили у различитим областима.

Власти су ухапсиле неколико особа.

У Белгији се одржавају парламентарни и избори за Европски парламент.

Сукоба полиције и демонстраната било је и у близини седишта Европске уније.

Излазност на изборима за Европски парламент, који су ушли у последњи, четврти дан, када гласа већина земаља чланица Европске уније, делује да је у порасту у неким од највећих држава ЕУ.

АП наводи да широм "Старог континента" траје битка за утицај у будућем сазиву Европског парламента.

Наводи се да је, према подацима добијеним до средине поподнева, излазност благо повећана у Шпанији, Француској и Немачкој.

У Шпанији је излазност стигла до 35 одсто у односу на 24 одсто колико је забележено у истом временском периоду на последњим европским изборима одржаним 2014. године. У овој земљи се такође одржавају и локални, а у појединим деловима Шпаније и регионални избори, укључујући и гласање за градоначелнике Мадрида и Барселоне, док су 2014. избори за Европски парламент били одвојени од других.

Федералне изборне власти Немачке објавиле су да је 29 одсто регистрованих бирача гласало до 14 часова, односно четири сата пре затварања биралишта, док је 2014. године излазност била на 26 одсто. У овај постотак нису укључени гласови упућени поштом.

У Француској је до 17 часова излазност била 43,3 одсто, што је за девет одсто више него 2014. у исто време.

Излазност у Мађарској до 15 часова била је 30 процената у односу на 19,5 из 2014. године. Укупна излазност Мађара на европсим изборима 2014. године била је свега 34 процента.

Посматрачи европских избора указују на чињеницу да европски гласачи све више користе опцију "гласања унапред" при чему тако пристигли гласови дижу проценат почетне излазности током самог дана гласања.

Већа излазност гласача примећена је и у европским земљама које су гласала претходних дана, сем на Малти где је проценат изашлих од 74 одсто из 2014. године пао на 72 процента ове године.

Европски избори су и почетак изборног процеса за нове водеће позиције у ЕУ, а одржавају се сваке пете године паралелно у свим земљама чланицма Уније. Сами избори се одвијају на основу националних изборних закона, што доводи до разлике у дану гласања, најнижој старосној доби гласача и кандидата као и висини цензуса.

Европски избори већ су одржани у четвртак у Холандији и Великој Британији, у петак су гласали Ирци и Чеси, а у суботу Чеси (други дан), Летонци, Малтежани и Словаци.

Резултати из сваке државе чланице биће објављени вечерас после затварања последњег бирачког места у Европи, при чему се биралишта последња затварају у Италији у 23.00 часа.

Што се тиче Француске, према последњим анкетама у петак патриотска партија Марин Ле Пен је у благој предности у односу на Макронову партију, пише Политицо.еу.

Макронов штаб је у петак покушао да ублажи ситуацију, истичући да ако и буду у једном тренутку иза ње, да то неће бити пораз.

Марин Ле Пен је међу првима изашла да гласа и то већ око 8:15 часова у свом родном граду.

На изборима је гласао и председнички пар Емануел Макрон и његова супруга Брижит. Натали Лоазо, водећи кандидат Емануела Макрон, гласала је око 10:30 часова у богатом делу Париза.

Кандидат немачког десног центра за председника Европске комисије Манфред Вебер изразио је наду да ће гласачи на европским изборима подржати "Европу стабилности и "уједињен и амбициозан континент".

Мађарски премијер Виктор Орбан изразио је наду да ће европски парламентрани избори ојачати анти-имиграционе политичке снаге.

Како су се грађани Аустрије изјаснили о будућем саставу Европског парламента саопштиће министар унутрашњих послова Екерд Рац тек у 23 сата.

Избори се одржавају у сенци тешких унутарполитичких турбуленција, насталих након објављивања, пре осам дана, видео снимака на којима је доскорашњи вицеканцелар и лидер Слободарске партије (ФПО) Хајнц Кристијан Штрахе једнох наводној нећаки руског милијардера нудио државен послове за финансијску помоћ његовој странци, због чега је морао поднети оставку, а након чега је канцелар Себастијан Курц одлучио да прекине коалицију са слободарцима.

Повећање подршке Зеленој странци је главна прича у Ирској, чији су грађани на локалним и европским изборима гласали у петак.

Велика Британија ће поново имати 73 места у парламенту у Бриселу све до завршетка процеса ратификације повлачања из ЕУ. Планирано је да се након Брегзита број посланика у Европском парламенту смањи на 705, при чему би 27 места било додељено другим земљама чланицма.

Хрватска трећи пут бира представнике за Европски парламент, па ће хрватски бирачи гласати од 7 до 19 сати.

Према тренутним пројекцијама, очекује се да и у новом сазиву Европског парламента тренутно водеће снаге европског десног и левог центра и даље буду најбројније.

Очекује се и јачање суверенистичке странака, али без значајнијег утицаја на процес одлучивања унутар парламента. Све суверенистичке странке, које тренутно имају 140 мандата, могле би да освоје и до 180 места у парламенту који чини 751 посланик.