VELIKI NAPREDAK ZA EKOLOGIJU: Nove tehnologije za praćenje metana pomažu u smanjenju zagađenja i zaštiti zdravlja

Nastala pre oko milijardu godina, drevna ležišta organske materije u ovom regionu su u moderno doba obezbedila ogromne rezerve nafte i gasa. Međutim, za zajednice privučene poslovima i prilikama u ovom pustinjskom pejzažu, postoji visoka cena koju treba platiti.

Jozee Dominguez Zuniga je 22-godišnja lokalna organizatorka iz okruga Eddi, Novi Meksiko. Njena porodica ima najmanje šest gasovoda koji prolaze kroz zadnji deo njihovog imanja. Tu je i lokacija za fraking „oko dve milje“ niz put, kaže Zuniga, a aktivne naftne platforme su u blizini lokalne osnovne škole, zdravstvene klinike i centra za starije osobe. Kada stoji napolju na ulici u sumrak, ono što se čini kao "ogromna vatra" obrušava horizont: redovi baklji koje sagorevaju višak gasa iz naftnih bušotina.

Za Zunigu, život među ovom infrastrukturom fosilnih goriva postavlja hitno pitanje: da li ona i njena zajednica mogu biti bolesni? „Imam 22 godine i ne želim da imam decu“, kaže Zuniga, dodajući da oseća da bi ih dovela u opasnost od lošeg zdravlja.

Iako je teško odgovoriti na to pitanje za pojedince koji žive u blizini cevovoda ili naftnih platformi, niz studija ukazuje na to da zagađivači iz proizvodnje nafte i gasa zaista mogu predstavljati rizik po zdravlje. Američka naftna i gasna industrija ispušta zagađivače koji dovode do 710 prevremenih smrti i 73.000 pogoršanja astme u detinjstvu svake godine – što predstavlja zdravstveni račun od 7,4 milijarde dolara. Kada se ovo proširi na zagađenje vazduha iz drugih delova životnog ciklusa nafte i gasa u SAD – uključujući proizvodnju, transport i skladištenje, ali ne i sagorevanje ili curenje gasa u zatvorenom prostoru – dalja istraživanja su izračunala ukupan uticaj na procenjenih 7.500 smrtnih slučajeva i godišnji zdravstveni račun od 77 milijardi dolara.

Pronalaženje načina da se identifikuju visoke koncentracije zagađivača vazduha je hitna briga za mnoge u njenoj zajednici, kaže Zuniga. Lokalno stanovništvo pažljivo prati lokalne ili državne vesti o curenju emisija iz okolne infrastrukture. Takođe su instalirali sopstvene monitore za vazduh u brojnim dvorištima kako bi pratili kvalitet vazduha u odnosu na zakonske granice.

Nove tehnologije bi, međutim, uskoro mogle da pomognu zabrinutim zajednicama poput Zunige – mapiranjem curenja gasa na otvorenom i jasnijim pokazivanjem gde može biti izloženost štetnim emisijama.

Opasnost po zdravlje

Od raznih hemikalija koje se nalaze u prirodnom gasu, metan je najvažniji – čini oko 70-90% njegovog sastava. Iako samo po sebi nije direktno štetan za zdravlje, metan rezultira stvaranjem prizemnog troposferskog ozona, štetnog zagađivača vazduha; i to je relativno lako uočljiv indikator emisije gasova uopšte. Ova poslednja osobina ga čini posebno korisnim za one koji se nadaju praćenju toksičnih ispuštanja iz gasne industrije.

Postoji još jedan ključni razlog za merenje curenja metana: metan je drugi posle CO2 u podsticanju klimatskih promena. Prema jednoj proceni, smanjenje metana u sektoru fosilnih goriva moglo bi da spreči oko milion prevremenih smrti širom sveta od izloženosti ozonu do 2050. godine.

Metan se može naći u curenju gasa iz različitih izvora: kućanskih aparata, napuštenih bunara i mega-curenja usled eksplozija ili neispravnosti opreme. Svi takvi izvori takođe oslobađaju niz toksičnih ko-zagađivača pored metana, uključujući isparljiva organska jedinjenja, kao što je benzen, koji može dovesti do raka, i azot-dioksid, koji može izazvati niz respiratornih bolesti, kao i rak pluća, prevremeno rođenje i dijabetes.

Ljudi mogu biti izloženi štetnim hemikalijama u različitim fazama životnog ciklusa nafte i gasa, od proizvodnje do potrošnje. Plinske peći - koje se koriste u oko 50 miliona američkih domova - mogu uzrokovati povećanje koncentracije toksičnih hemikalija u zatvorenom prostoru, dok sagorevanje goriva u automobilima, elektranama ili za grejanje može dovesti do zagađenja na otvorenom. Veliki gradovi poput Čikaga i Njujorka beleže visoke koncentracije štetnog azotnog oksida i finih čestica na otvorenom, posebno u blizini puteva koji su često u prometu.

Ipak, dalji uzvodni delovi životnog ciklusa nafte i gasa, uključujući zagađenje od prenosa u cevovodima, takođe igraju ulogu. „Najveće koncentracije ovih nemetanskih ugljovodonika su u gasu na izvorima bušotina, koji takođe imaju najviše stope emisije“, kaže Ejmi Taunsend-Small, profesor i naučnik za klimu na Univerzitetu u Sinsinatiju u Ohaju, koja je istraživala zagađenje u Fortu. Voru, Teksas.

„Većina ljudi na svetu će biti izložena kroz sisteme za distribuciju gasa i kroz svoje kućne gasne uređaje, a na nekim mestima ljudi će biti izloženi svim izvorima“, kaže Seth Shonkoff, izvršni direktor PSE Healthi Energi, nezavisnog istraživačkog instituta. „Ceo lanac snabdevanja naftom i gasom prisutan je među domovima ljudi“, primećuje on u delovima Los Anđelesa, Teksasa i drugih regiona koji proizvode naftu i gas.

Mapiranje metana

Metan je supstanca koja se najlakše otkriva u mnogim jedinjenjima gasa, kaže Šonkof: ako mapirate oslobađanje metana, gotovo uvek ćete uhvatiti i druge hemikalije. Međutim, praćenje metana nije jednostavno: „ne znamo tačno koliko metana curi, bilo u SAD ili širom sveta“, kaže Dženi Miler, izvršni direktor Globalne alijanse za klimu i zdravlje. Nova tehnologija pomaže da se mapira ova pretnja.

Na zemlji, FLIR optičke gasne kamere koriste infracrveno da uoče curenje metana koje je nevidljivo golim okom. Iznad Zemljine atmosfere, sateliti koriste novu tehnologiju senzora kako bi upozorili na curenje u sve detaljnijim razmerama: u martu je Fond za zaštitu životne sredine pokrenuo MethaneSat, za koji stručnjaci kažu da će pomoći u prikupljanju podataka o emisijama metana iz industrije fosilnih goriva.

Zajedno, ovaj napredak u otkrivanju treba da podrži razvoj poboljšanih procena i rešenja za infrastrukturu koja curi – od popravke do zamene, kaže Miler.

U kompaniji PSE Healthi Energi, Šonkoffov tim je takođe pomagao ove napore za mapiranje prikupljanjem uzoraka prirodnog gasa iz sistema cevovoda širom sveta i merenjem njihove toksičnosti. Kasnije ove godine, oni će predstaviti mapu rizika od metana. Ovaj interaktivni, online resurs će pokazati različite sastave prirodnog gasa na različitim lokacijama, pomažući ljudima da procene svoju izloženost toksičnim curenjima, objašnjava Šonkof. Ako se primeti curenje metana u Permskom basenu u Teksasu, ili u centru LA-a, ili u sredini Londona – znaćemo od čega se taj gas pravi na ovim mestima“, kaže Šonkof. Rezultantni model kvaliteta vazduha koji će njihova mapa proizvesti prikazaće svaki oblak gasa dok se kreće kroz gradove, kao i faktore rizika za zdravlje.

U međuvremenu, krajnji cilj za Zunigu i druge u njenoj zajednici je smanjenje izloženosti zagađivačima i smanjenje uticaja na njihovo zdravlje. Oni će i dalje prikupljati podatke i razgovarati sa donosiocima odluka kako bi učinili toksične prijetnje vidljivijima. „Mi, ljudi u zajednici, radimo na podizanju svesti o tome“, kaže Zuniga. „Želimo da se to prepozna i da se ljudi čuju.“