Za miran san svojih građana: Finska se vraća doktrini SVEOBUHVATNE BEZBEDNOSTI
Finski koncept sveobuhvatne odbrane podrazumeva ne samo borbena već i nevojna sredstva za suzbijanje svih vrsta pretnji
Poslednjih godina nordijska i baltička regija svedoče sve većem zanimanju za koncept sveobuhvatne sigurnosti koji potiče od hladnoratovske doktrine totalne odbrane. Sveobuhvatni pristup sigurnosti smatra se pokretačem jačanja nacionalne otpornosti i osiguranja najboljeg mogućeg operativnog okruženja za oružanu odbranu. Uključuje vojne i nevojne aspekte nacionalne sigurnosti i upravljanje krizama. Finska i Estonija ističu se sveobuhvatnom sigurnosnom strategijom. Među nordijskim zemljama Finska ima najdužu kontinuiranu tradiciju celovitog pristupa sigurnosti, ukorenjenu u njennoj strateškoj kulturi i društvenoj pozadini, dok je Estonija prva od baltičkih država koja je započela izgradnju sveobuhvatnog sigurnosnog sistema još 2008. godine.
Koliko jezika govorite? Nekoliko saveta kako da ove JESENI doživite magičnu avanturu?
U karantinu 50 hiljada đaka: Nemački nastavnici zabrinuti, očekuju pogoršanje stanja u školama!
FRANCUSKI MALIŠANI U STRAHU: Učitelju zbog tetovaža zabranjeno da radi u vrtiću
Zbog percipiranih ruskih interesa u Ukrajini i Belorusiji, raste interes za koncept sveobuhvatne sigurnosti u nordijskoj i baltičkoj regiji. Sveobuhvatan pristup sigurnosti, koji potiče od ukupne doktrine hladnog rata, uključuje vojne i nevojne aspekte nacionalne sigurnosti i upravljanja krizama. Smatra se sredstvom za stvaranje države i društva otpornijim na spoljne pritiske i stvaranje povoljnog operativnog okruženja za nacionalnu odbranu. Od 2014. Švedska, Norveška, Litvanija i Letonija u različitim stepenima sprovode koncept sveobuhvatne sigurnosti. Uz povratak proverenim hladnoratovskim rešenjima, to takođe uključuje razvoj novih sposobnosti kao odgovor na pretnje koje se nisu susretale u prošlosti, poput sajber-napada. No, koncept Finske je ovde ipak utemeljen na realnom hladnoratovskom iskustvu. U regiji Baltičkog mora Finska je izuzetak kao zemlja s dugogodišnjom tradicijom i kontinuitetom sveobuhvatnog pristupa sigurnosti. Finska se smatra uzorom zbog rešenja koja je u tom pogledu usvojila, a ta bi rešenja mogla nadahnuti druge zemlje da zauzmu šire stanovište o nacionalnoj sigurnosti. Sposobnost suočavanja s pretnjama i krizama simbolizuje finska reč "sisu" (reč koja globalno dobija na popularnosti), što znači "snaga volje i izdržljivosti". S druge strane, Estonija je počela graditi svoj vlastiti sveobuhvatni sigurnosni sistem relativno nedavno (ponekad ispočetka), otprilike 2008. Estonski slučaj stoga može ilustrovati izazove i poteškoće povezane s uvođenjem celovitog pristupa nacionalnoj sigurnosti. Neologizam "kerksus", estonska reč koja znači "elastičnost", simbol je estonskih težnji u tom pogledu, i jasan pokazatelj da se Estonci vode primerom svog etničkog srodnika na severu.
U Finskoj je koncept sveobuhvatne sigurnosti deo filozofije dobrog javnog upravljanja, u kojem država igra važnu ulogu i ima širok raspon odgovornosti povezanih sa sigurnošću. Finski odbrambeni izveštaj iz 2017. koristi izraz "sveobuhvatna sigurnost", što znači spremnost na upotrebu vojnih i nevojnih sredstava za suzbijanje sve više isprepletenih spoljnih i unutrašnjih pretnji. Cilj koncepta sveobuhvatne sigurnosti je osigurati vitalne funkcije države i društva. U ovom su slučaju akteri vlada, preduzeće, nevladine organizacije i javnost. Politički i javni konsenzus oko pitanja jačanja sveobuhvatne sigurnosti države i društva čvrsto je osnažio finske vlasti da deluju u skladu s tim. Regionalni stožer za jačanje teritorijalne odbrane i otpornosti društva na krizu rezultirao je time da se finski sveobuhvatni sigurnosni sistem sve više održava kao potpuni model. Sveobuhvatna sigurnosna strategija Finske temelji se na načelu pripravnosti za krizu. Strategija identifikuje sedam ključnih područja koja treba osigurati u doba mira, krize i rata, a to su: vođstvo, međunarodne aktivnosti, odbrambene sposobnosti, unutrašnja sigurnost, sigurnost snabdevanja, funkcionalni kapacitet stanovništva i usluga, te psihološka otpornost. Suzbijanje hibridnih pretnji (u tom pogledu Finska je zagovornik međunarodne saradnje), terorizma i ilegalne imigracije igraju sve veću ulogu u finskoj sigurnosnoj politici.
Istovremeno, Finska ne zanemaruje vojnu dimenziju sveobuhvatne sigurnosti, a najavila je planove za značajno povećanje rashoda za odbranu. Poslednjih je godina Helsinki podigao nivo vojne spremnosti vojske, proširio opseg osvežavajućih ježbi za rezerviste i povećao ratnu snagu oružanih snaga (na 280.000 vojnika). Većina promena namenjena je smanjenju vremena odgovora oružanih snaga na mirnodopske pretnje i tokom faze dugotrajne mobilizacije rezerve. Civilna odbrana i mehanizam za osiguravanje sigurnosti snabdevanja, koji je presudan za zemlju smeštenu na periferiji EU i zavisnu od pomorske trgovine, obeležja su sveobuhvatnog finskog sigurnosnog sistema. Finska ima široku mrežu skloništa za stanovništvo koja mogu primiti oko 65 odsto svojih stanovnika. Telo odgovorno za održavanje državnih vanrednih zaliha, vitalnih za proizvodnju energije i hrane, pružanje medicinske nege i sprovođenje odbrambene operacije, jeste Nacionalna agencija za snabdevanje u nuždi. Za razliku od nekih drugih država, ova skloništa se redovno održavaju, a nacionalna agencija nije mesto partijskog uhlebljenja i područje koruptivnih interesa.
Faktor koji povezuje finski sveobuhvatni sigurnosni sistem je društveni kapital. Civilno-vojna saradnja dobro je razvijena u Finskoj. Budući da još uvek postoji opšta obaveza vojnog roka, mnogi donosioci odluka upoznati su s pitanjima vezanim za odbranu. Civilno-vojni odnos olakšali su i kursevi nacionalne odbrane tokom kojih se vojno vođstvo sastalo s predstavnicima civilnog društva, državne uprave, središnje uprave i lokalnih vlasti, kao i aktivnosti Nacionalnog udruženja za obuku, koje usmerava dobrovoljni doprinos odbrani. Drugi važan faktor je visok nivo obrazovanja, koje jača društvenu otpornost na dezinformacije i sposobnost prilagođavanja promenjivoj društvenoj i ekonomskoj stvarnosti. U Finskoj je koncept sveobuhvatne sigurnosti deo doktrine koja definiše ulogu i dužnosti države u pogledu sigurnosti. Posebno se ističe finski politički i društveni konsenzus o pitanju povećanja sveobuhvatne sigurnosti države i stanovništva, dajući vlastima čvrst mandat da preduzmu mere na ovom području. Zbog toga se poslednjih godina Helsinki nije usredsredio na promenu strategije, već na prilagođavanje svog sveobuhvatnog sigurnosnog sistema kako bi se mogao suočiti s novim izazovima. Ovo "pooštravanje sistemaa" obuhvatalo je širenje ovlašćenja obaveštajne i granične straže, borbu protiv dezinformacija i prilagođavanje oružanih snaga na suzbijanje hibridnih pretnji. Velika nacionalna odbrambena vežba „Arktik Lok“ zakazana za 2021. mogla bi biti dobra prilika za ispitivanje različitih aspekata finskog sveobuhvatnog sigurnosnog sistema u praksi. Međutim, detalji scenarija za vežbe još nisu poznati i nije jasno hoće li ona u većoj meri uključivati mobilizaciju rezervista i zadatke poput civilno-vojne saradnje, podrške države domaćina, zaštite kritične infrastrukture ili civilne odbrane.
Na političkom nivou, problem koji se tiče sveobuhvatnog sistema sigurnosti Finske jeste strateška komunikacija. Poslednjih godina došlo je do određenih nesporazuma između predsednika, vlade i parlamenta u vezi sa sigurnosnom politikom. Parlamentarni odbor za odbranu, između ostalog, kritikovao je vladu zbog nedostatka informacija o vežbama američkih snaga na finskoj teritoriji. Neki su parlamentarni zastupnici u to vreme izrazili zabrinutost zbog održavanja politike vojnog nesvrstavanja dok je vlada pokazivala spremnost za jačanje vojne saradnje sa Sjedinjenim Državama. Poteškoće Finske u strateškoj komunikaciji posledica su njenih napora da deluje kao posrednik između Zapada i Rusije. S jedne strane, Finska želi razviti blisku odbrambenu saradnju s NATO-om i Sjedinjenim Državama (koja bi trebala odvratiti Rusiju), ali ne traži članstvo u NATO-u. S druge strane, Rusiju ne doživljava samo u smislu pretnji, već i mogućnosti (trgovina, energetska saradnja). Kroz svoje posebne političke odnose s Moskvom, koji uključuju redovne sastanke na predsedničkom i premijerskom nivou, Finska nastoji održavati dobre bilateralne kontakte, što dovodi do umerenije retorike prema Rusiji. Ovo je baština koju Finska ima još od slavnog predsednika Ura Kekonena.
Pre 2014. finski sveobuhvatni sigurnosni sistem često se smatrao zastarelim. Opšti vojni obveznici, vežbe za rezerviste, održavanje zaliha u nuždi ili stvaranje više skloništa u doba ekspedicijskih operacija daleko od Evrope na različitim frontovima borbe protiv terorizma, činilo se da nisu u dodiru sa stvarnošću nakon Hladnog rata. Rusko-ukrajinski sukob i pojačana vojna aktivnost Rusije u regiji Baltičkog mora promenili su to shvatanje. Trenutno se Helsinki sve manje posećuje kao muzej evropske odbrane, a više kao laboratorija za najbolje prakse u jačanju nacionalne otpornosti na savremene pretnje.
