NATAŠA JE NESTALA, PA POSLE OSAM GODINA PRONAĐENA ŽIVA: Sve vreme je bila u blizini mesta gde je poslednji put viđena - strašna istina o njenoj otmici obišla planetu

Bio je to mart 1998. godine kada je nestala desetogodišnja Nataša Kampuš iz Beča. Da bi je našli, policajci su se maksimalno angažovali, a istraga je proširena i na inostranstvo.

Osam godina kasnije, Nataša je pronađena živa, a istina o njenoj otmici obišla je planetu. Ali zašto su ljudi sumnjali u istinitost njene priče?

Šta se desilo sa Natašom Kampuš?

Volfgang Priklopil je 2. marta 1998. godine oteo Natašu Kampuš sa ulice u Beču, dok je hodala do škole. Usledila je jedna od najvećih pretraga nestalih osoba u Austriji, ali bezuspešno.

Nakon izjava da su Natašu videli kako je dvojica muškaraca uvlače u beli kombi, potraga se fokusirala na vlasnike kombija. Policija je čak posetila i intervjuisala njenog otmičara koji je bio na spisku ljudi koji poseduju kombi.

Međutim, bili su nezadovoljni alibijem koji je ponudio i nisu ga dalje gonili kao osumnjičenog. Nataša je držana u tajnom podrumu bez prozora u Priklopilovoj kući u Štrašofu, severoistočno od Beča.

On ju je fizički i seksualno zlostavljao i u početku joj ni pod kojim uslovima nije dozvoljavao da napusti podrum. Vremenom joj je dozvoljen pristup drugim delovima kuće i bila je primorana da kuva i čisti za otmičara. Zatim je počeo da joj donosi knjige i pušta radio i nije imao ništa protiv da nastavi da se obrazuje. Na kraju je Priklopil dozvolio Nataši da izlazi za praznike sa njim, iako je tvrdila da ju je on uvek pažljivo posmatrao i da nije bilo prilike da pobegne.

Tokom ranog popodneva 23. avgusta 2006. godine, tada osamnaestogodišnjoj Nataši je dozvoljeno da izađe na prilaz Priklopilovoj kući, da usisa automobil.

Kada je on primio telefonski poziv, udaljio se od buke usisivača ostavivši Natašu samu ispred kuće. Nataša je iskoristila ovu priliku da pobegne, otrčavši do kuće komšija da bi im rekla ko je ona.

Policija je brzo došla i Nataša je vraćena porodici nakon osam dugih godina.

Svetska štampa bila je impresionirana koliko je bila prisebna i koliko se samouvereno držala, nakon svega što je prošla. Utvrđeno je da je vrlo malo porasla, te da je bila izuzetno mršava - Nataša je izjavila da joj je Priklopil često uskraćivao hranu.

Prema rečima Nataše, Volfgang Priklopil ju je kidnapovao da bi ona za njega obavljala kućne poslove.

Takođe joj je odredio dnevni raspored kako bi osigurao da ispuni postavljene zadatke u domaćinstvu, a da istovremeno može da nastavi učenje.

Međutim, iako je Nataši bio dozvoljen deo luksuza koji je tražila i na kraju je mogla da izađe i u baštu, strani mediji izveštavaju da je devojka pretrpela strašno nasilje Priklopila. Oni navode da je jedan od njegovih motiva za njenu otmicu bio zbog njegovog divljenja Hitleru - želeo je da se oseća kao da je žrtva nacista. U izjavi nakon svog bekstva, Nataša je rekla: "Dao mi je malo da jedem, malo odeće, ponižavao me, puštao da radim teške poslove i obrijao mi glavu. Divio se Adolfu Hitleru i želeo je da se osećam kao žrtve nacizma."

Vodila je tajni dnevnik ispisan na toalet papiru

Nataša je vodila tajni dnevnik, ispisan na toalet papiru, koji je dobro skrivala od Priklopila. U njemu je pisalo: "Najmanje 60 udaraca u lice. Deset do 15 udaraca pesnicom u glavu koji izazivaju mučninu. Jedan udarac pesnicom punom težinom u moje desno uvo."

Nataša Kampuš je sada autorka, televizijska ličnost i aktivistkinja. Iako je u početku nerado govorila o svom iskušenju, kasnije je napisala dve knjige o svom vremenu u zatočeništvu.

Kuća njenog otmičara pripala je njoj, i iako ne živi u njoj, još uvek plaća sve potrebne račune i održava je.

Volfgang Priklopil je umro na dan kada je Nataša Kampuš pobegla. Shvativši posledice hvatanja, bacio se pod voz.

Kada je čula za njegovu smrt, Nataša je plakala satima. Njena majka izjavila je da je nosila njegovu sliku sa sobom neko vreme nakon njegove smrti, što je podstaklo spekulacije da boluje od Stokholmskog sindroma. Navodno je jednom rekla: "Osećam žaljenje prema njemu - on je jadna duša."