НАТАША ЈЕ НЕСТАЛА, ПА ПОСЛЕ ОСАМ ГОДИНА ПРОНАЂЕНА ЖИВА: Све време је била у близини места где је последњи пут виђена - страшна истина о њеној отмици обишла планету

Био је то март 1998. године када је нестала десетогодишња Наташа Кампуш из Беча. Да би је нашли, полицајци су се максимално ангажовали, а истрага је проширена и на иностранство.

Осам година касније, Наташа је пронађена жива, а истина о њеној отмици обишла је планету. Али зашто су људи сумњали у истинитост њене приче?

Шта се десило са Наташом Кампуш?

Волфганг Приклопил је 2. марта 1998. године отео Наташу Кампуш са улице у Бечу, док је ходала до школе. Уследила је једна од највећих претрага несталих особа у Аустрији, али безуспешно.

Након изјава да су Наташу видели како је двојица мушкараца увлаче у бели комби, потрага се фокусирала на власнике комбија. Полиција је чак посетила и интервјуисала њеног отмичара који је био на списку људи који поседују комби.

Међутим, били су незадовољни алибијем који је понудио и нису га даље гонили као осумњиченог. Наташа је држана у тајном подруму без прозора у Приклопиловој кући у Штрашофу, североисточно од Беча.

Он ју је физички и сексуално злостављао и у почетку јој ни под којим условима није дозвољавао да напусти подрум. Временом јој је дозвољен приступ другим деловима куће и била је приморана да кува и чисти за отмичара. Затим је почео да јој доноси књиге и пушта радио и није имао ништа против да настави да се образује. На крају је Приклопил дозволио Наташи да излази за празнике са њим, иако је тврдила да ју је он увек пажљиво посматрао и да није било прилике да побегне.

Током раног поподнева 23. августа 2006. године, тада осамнаестогодишњој Наташи је дозвољено да изађе на прилаз Приклопиловој кући, да усиса аутомобил.

Када је он примио телефонски позив, удаљио се од буке усисивача оставивши Наташу саму испред куће. Наташа је искористила ову прилику да побегне, отрчавши до куће комшија да би им рекла ко је она.

Полиција је брзо дошла и Наташа је враћена породици након осам дугих година.

Светска штампа била је импресионирана колико је била присебна и колико се самоуверено држала, након свега што је прошла. Утврђено је да је врло мало порасла, те да је била изузетно мршава - Наташа је изјавила да јој је Приклопил често ускраћивао храну.

Према речима Наташе, Волфганг Приклопил ју је киднаповао да би она за њега обављала кућне послове.

Такође јој је одредио дневни распоред како би осигурао да испуни постављене задатке у домаћинству, а да истовремено може да настави учење.

Међутим, иако је Наташи био дозвољен део луксуза који је тражила и на крају је могла да изађе и у башту, страни медији извештавају да је девојка претрпела страшно насиље Приклопила. Они наводе да је један од његових мотива за њену отмицу био због његовог дивљења Хитлеру - желео је да се осећа као да је жртва нациста. У изјави након свог бекства, Наташа је рекла: "Дао ми је мало да једем, мало одеће, понижавао ме, пуштао да радим тешке послове и обријао ми главу. Дивио се Адолфу Хитлеру и желео је да се осећам као жртве нацизма."

Водила је тајни дневник исписан на тоалет папиру

Наташа је водила тајни дневник, исписан на тоалет папиру, који је добро скривала од Приклопила. У њему је писало: "Најмање 60 удараца у лице. Десет до 15 удараца песницом у главу који изазивају мучнину. Један ударац песницом пуном тежином у моје десно уво."

Наташа Кампуш је сада ауторка, телевизијска личност и активисткиња. Иако је у почетку нерадо говорила о свом искушењу, касније је написала две књиге о свом времену у заточеништву.

Кућа њеног отмичара припала је њој, и иако не живи у њој, још увек плаћа све потребне рачуне и одржава је.

Волфганг Приклопил је умро на дан када је Наташа Кампуш побегла. Схвативши последице хватања, бацио се под воз.

Када је чула за његову смрт, Наташа је плакала сатима. Њена мајка изјавила је да је носила његову слику са собом неко време након његове смрти, што је подстакло спекулације да болује од Стокхолмског синдрома. Наводно је једном рекла: "Осећам жаљење према њему - он је јадна душа."