ZABRINJAVAJUĆA ANALIZA ZA EVROPU: U 13 država je broj smrtnih slučajeva od korone VEĆI OD 60 ODSTO
Neke evropske države tako beleže izraženi višak smrti, poput Belgije, Italije, Francuske, Španije i Velike Britanije, dok one koje su manje pogođene virusom nemaju takav višak.
Broj umrlih od koronavirusa mogao bi biti i 60 odsto veći nego što govore službeni podaci, pokazala je analiza "Fajnenšal Tajmsa" o žrtvama pandemije, sprovedena u 14 zemalja. U svim analiziranim zemljama, osim Danske, broj smrtnih slučajeva daleko je veći od službenog broja smrti.
PUSTIMO DA VIRUS UBIJE STARE, SLABE I BESKUĆNIKE! Američki zvaničnik izjavom ŠOKIRAO svet (FOTO)
OVAKO IZGLEDAJU REJTINZI SVETSKIH LIDERA U DOBA KORONE: Najbolje ocenjeni Ardernova, Kurc i Merkelova, Makron najslabiji
Nekada najviša statua sveta: "MAJKA OTADŽBINA" je podmlađena! Rekonstrukcijom vraćen prirodni sjaj (VIDEO)
Višak smrti jedna je od temeljnih epidemioloških mera koja označava povećanje broja umrlih osoba na nekom području. Najčešće se izražava kao odstupanje broja umrlih u odnosu na godinu pre, tako da se određeni broj smrti može pripisati pojavi neke bolesti, u ovom slučaju Covidu-19.
- Neke evropske države tako beleže izraženi višak smrti, poput Belgije, Italije, Francuske, Španije i Velike Britanije, dok one koje su manje pogođene virusom nemaju takav višak.
- Pritom svakako treba naglasiti da se brojčani višak smrti sastoji od barem tri odrednice: smrti pripisivih koronavirusu, smrti koje su uzrokovane koronavirusom koji nije bio dijagnostifikovan (neprepoznati slučajevi) i smrti koje nastaju kao posledica poremećaja u redovnom radu zdravstvenog sistema - rekao je prof. dr Ozren Polašek, profesor na Katedri za javno zdravstvo i voditelj Centra za globalno zdravlje Medicinskog fakulteta Sveučilišta u Splitu.
On je rekao da, zasad, nemaju pouzdane podatke o višku smrti u Hrvatskoj.
- Naime, postojeći sistem, koji je zakonski određen, ne predviđa mogućnost brzog prikupljanja i analize takvih podataka, što nam predstavlja problem u sveobuhvatnom praćenju ishoda epidemije. Preliminarni podaci koje imamo govore nam da ne postoji izražen višak smrti, ali potrebno je prikupiti podatke na isti način kako su prikupljeni i obrađeni prethodnih godina, kako bismo mogli imati uporedive podatke - kaže Polašek.
- Prema postojećem okviru, podaci su nam dostupni i možemo ih početi analizirati najranije dva-tri meseca nakon nastupa smrti, jer je toliko vremena potrebno da se oni mogu proveriti i smatrati konačnim - rekao je prof. dr Ozren Polašek.
Govoreći o podacima iz drugih zemalja, on kaže da se može izračunati očekivani broj umrlih-
- Kada pogledamo podatke iz drugih zemalja i izrazimo ih kao specifične stope umiranja prema desetogodišnjim skupinama, možemo izračunati očekivani broj umrlih. Pritom, ako bi se zarazili svi ljudi u Hrvatskoj i ako bi naše stope umiranja bile iste kao u drugim zemljama, od koronavirusa u Hrvatskoj umrle bi 80.804 osobe.
Letalitet je u jasnom porastu od srednje životne dobi prema najstarijim dobnim grupama; u grupi iznad 85 godina on neretko iznosi više od 30 posto. Uz taj broj svakako bi trebalo uračunati i druge uzroke smrti, što bi konačno moglo dovesti i do više od 100.000 umrlih osoba u ovoj godini - naglasio je Polašek.