ЗАБРИЊАВАЈУЋА АНАЛИЗА ЗА ЕВРОПУ: У 13 држава је број смртних случајева од короне ВЕЋИ ОД 60 ОДСТО
Неке европске државе тако бележе изражени вишак смрти, попут Белгије, Италије, Француске, Шпаније и Велике Британије, док оне које су мање погођене вирусом немају такав вишак.
Број умрлих од коронавируса могао би бити и 60 одсто већи него што говоре службени подаци, показала је анализа "Фајненшал Тајмса" о жртвама пандемије, спроведена у 14 земаља. У свим анализираним земљама, осим Данске, број смртних случајева далеко је већи од службеног броја смрти.
ПУСТИМО ДА ВИРУС УБИЈЕ СТАРЕ, СЛАБЕ И БЕСКУЋНИКЕ! Амерички званичник изјавом ШОКИРАО свет (ФОТО)
ОВАКО ИЗГЛЕДАЈУ РЕЈТИНЗИ СВЕТСКИХ ЛИДЕРА У ДОБА КОРОНЕ: Најбоље оцењени Ардернова, Курц и Меркелова, Макрон најслабији
Некада највиша статуа света: "МАЈКА ОТАЏБИНА" је подмлађена! Реконструкцијом враћен природни сјај (ВИДЕО)
Вишак смрти једна је од темељних епидемиолошких мера која означава повећање броја умрлих особа на неком подручју. Најчешће се изражава као одступање броја умрлих у односу на годину пре, тако да се одређени број смрти може приписати појави неке болести, у овом случају Covidu-19.
- Неке европске државе тако бележе изражени вишак смрти, попут Белгије, Италије, Француске, Шпаније и Велике Британије, док оне које су мање погођене вирусом немају такав вишак.
- Притом свакако треба нагласити да се бројчани вишак смрти састоји од барем три одреднице: смрти приписивих коронавирусу, смрти које су узроковане коронавирусом који није био дијагностификован (непрепознати случајеви) и смрти које настају као последица поремећаја у редовном раду здравственог система - рекао је проф. др Озрен Полашек, професор на Катедри за јавно здравство и водитељ Центра за глобално здравље Медицинског факултета Свеучилишта у Сплиту.
Он је рекао да, засад, немају поуздане податке о вишку смрти у Хрватској.
- Наиме, постојећи систем, који је законски одређен, не предвиђа могућност брзог прикупљања и анализе таквих података, што нам представља проблем у свеобухватном праћењу исхода епидемије. Прелиминарни подаци које имамо говоре нам да не постоји изражен вишак смрти, али потребно је прикупити податке на исти начин како су прикупљени и обрађени претходних година, како бисмо могли имати упоредиве податке - каже Полашек.
- Према постојећем оквиру, подаци су нам доступни и можемо их почети анализирати најраније два-три месеца након наступа смрти, јер је толико времена потребно да се они могу проверити и сматрати коначним - рекао је проф. др Озрен Полашек.
Говорећи о подацима из других земаља, он каже да се може израчунати очекивани број умрлих-
- Када погледамо податке из других земаља и изразимо их као специфичне стопе умирања према десетогодишњим скупинама, можемо израчунати очекивани број умрлих. Притом, ако би се заразили сви људи у Хрватској и ако би наше стопе умирања биле исте као у другим земљама, од коронавируса у Хрватској умрле би 80.804 особе.
Леталитет је у јасном порасту од средње животне доби према најстаријим добним групама; у групи изнад 85 година он неретко износи више од 30 посто. Уз тај број свакако би требало урачунати и друге узроке смрти, што би коначно могло довести и до више од 100.000 умрлих особа у овој години - нагласио је Полашек.