ZAKLETI NEPRIJATELJI POSTAJU SAVEZNICI? Ko je zapravo odgovoran za MASAKR u Kabulu - ni talibani ni Amerika, velika sila meša konce?
Situacija je nezgodna i za Ameriku i za talibane.
Nakon 20 godina međusobnog sukoba, interesi Amerike i talibana odjednom su se preklopili u borbi sa zajedničkim protivnikom. Amerika se sada mora da odgovori na komplikovano pitanje - da li je neprijatelj njenih neprijatelja ustvari njen prijatelj?
HAOS U ATINI: Policija suzavcem i vodenim topovima rasterala protest protiv vakcinacije
DEVET ČLANOVA JEDNE PORODICE UBIJENO: Američki osvetnički napad dronom pošao po zlu (FOTO)
URAGAN NORA ODNEO JEDAN ŽIVOT: Sedmoro ljudi se vodi kao nestalo (FOTO)
Napad bombaša samoubice na aerodromu u četvrtak, u kojem je poginulo najmanje 170 osoba, uključujući 13 američkih vojnika i 28 talibanskih boraca, pokazo je svetu da rizik od terorizma u Avganistanu raste, dok se američke trupe spremaju za konačni odlazak u utorak. Nakon napada, američki predsednik Džo Bajden obećao je da će se osvetiti ekstremističkoj grupi ISIS-K i objasnio zašto Amerika sarađuje sa talibanima u evakuaciji.
- U interesu je talibana da ISIS-К ne metastazira dalje. To nije pitanje poverenja, to je stvar obostranog ličnog interesa - odgovorio je Bajden na pitanje zašto se američka vojska oslanja na svog višedecenijskog protivnika u obezbeđivanju aerodroma.
Na kasnije pitanje da li će se američko-talibanska saradnja nastaviti i nakon evakuacije, Bela kuća je saopštila da "ne žele da govore unapred".
Situacija je nezgodna i za Ameriku i za talibane. Obe strane žele da spreče da se Avganistan pretvori u ključno poprište boraca Islamske države za planiranje globalnih terorističkih napada, ali smatraju i da je međusobna saradnja po tom pitanju politički neukusna - ako ne i nemoguća.
Amerika je zbog talibanskog tretmana žena i političkih protivnika pozvala na njihovu diplomatsku izolaciju i finansijske sankcije. Ipak, to samo dovodi do slabljenja talibana i ohrabrivanja rivalskih islamskih ekstremista, što potkopava Bajdenovu tvrdnju da je Amerika ispunila svoju misiju iskorenjivanja terorizma u Avganistanu.
Istovremeno, talibani se suočavaju sa teškom dilemom - žele dobre odnose sa međunarodnom zajednicom kako bi stabilizovali zemlju, ali saradnja sa Amerikom u borbi protiv Islamske države mogla bi da navede mnoge borce da se pridruže nasilnim ekstremističkim grupama.
- Situacija je teška za talibane. Šta će reći svojim kadrovima koji su izgubili živote u borbi protiv Amerikanaca? Oni ne žele nikakvo prisustvo Amerike. Dakle, u izvesnom smislu, vratili smo se na početak - rekao je Kabir Taneja, autor knjige "Opasnost ISIS-a: Najstrašnija teroristička grupa na svetu i njena senka nad južnom Azijom".
Zakleti neprijatelji
Iako je reč o dve radikalne sunitske grupe, one se razlikuju kad su u pitanju teologija i strategija. ISIS-K, odnosno "Islamska država Horasana" (Khorasan), osnovan je u istočnom Avganistanu 2015. kao ogranak grupe koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka kako bi uspostavila takozvani "kalifat".
Ovaj avganistanski ogranak zakleti je neprijatelj talibana i dve grupe su se više puta sukobljavale. Za razliku od avganistanskih talibana, čiji je fokus na Avganistanu, ISIS-K je više puta pokazao želju da napada zapadne sile. Njihov krajnji cilj je kalifat koji se proteže širom islamskog sveta - jedinstvena "islamska nacija“. Jedan od razloga zašto pripadnici ISIS-K smatraju talibane protivnicima, pored toga što ih smatraju "otpadnicima“ zbog svoje relativne umerenosti i pregovora sa zapadom, jeste to što su oni nacionalisti.
Talibani nikada nisu krili svoje verovanje u nacionalnu državu, mada je ono nesumnjivo obojeno etničkim i plemenskim šovinizmom. Talibani nikada nisu bili direktno povezani sa bilo kakvim terorističkim napadom van avganistanskih granica. Ne traže ni uspostavljanje kalifata. Država za koju su se borili je "avganistanski emirat“, mnogo manje ambiciozan predlog od jedinstvene islamske velesile koju traži ISIS.
ISIS-K takođe veruje da je talibanska verzija islamske vladavine previše "mekana". Ova grupa je odgovorna za neke od najsmrtonosnijih napada u Avganistanu poslednjih godina, poput napada na ženske škole, bolnice, pa čak i porodilišta u Kabulu.
Neprijateljstvo između dve grupe bilo je vidljivo u tvrdnji talibana da su po kratkom postupku pogubili bivšeg vođu ISIS-K Abu Omara Horasanija, pošto su ga pustili iz avganistanskog zatvora zajedno sa hiljadama drugih talibana, pripadnika ISIS-a i Al Kaide.
Kako je Islamska država reagovala na ponovni dolazak talibana na vlast?
Islamska država kritikuje sporazum o povlačenju američkih i stranih trupa iz Avganistana koji su u februaru prošle godine u Dohi sklopili Vašington i talibani, optužujući ih da su izdali džihadističke ciljeve.
Pošto su se vratili u Kabul i preuzeli vlast 15. avgusta, talibanima je čestitalo više džihadističkih grupa, ali ne i Islamska država. Ona bi mogla da profitira od urušavanja avganistanske države.
Vesti o dešavanjima u Avganistanu možete pročitati OVDE
