ЗАКЛЕТИ НЕПРИЈАТЕЉИ ПОСТАЈУ САВЕЗНИЦИ? Ко је заправо одговоран за МАСАКР у Кабулу - ни талибани ни Америка, велика сила меша конце?
Ситуација је незгодна и за Америку и за талибане.
Након 20 година међусобног сукоба, интереси Америке и талибана одједном су се преклопили у борби са заједничким противником. Америка се сада мора да одговори на компликовано питање - да ли је непријатељ њених непријатеља уствари њен пријатељ?
ХАОС У АТИНИ: Полиција сузавцем и воденим топовима растерала протест против вакцинације
ДЕВЕТ ЧЛАНОВА ЈЕДНЕ ПОРОДИЦЕ УБИЈЕНО: Амерички осветнички напад дроном пошао по злу (ФОТО)
УРАГАН НОРА ОДНЕО ЈЕДАН ЖИВОТ: Седморо људи се води као нестало (ФОТО)
Напад бомбаша самоубице на аеродрому у четвртак, у којем је погинуло најмање 170 особа, укључујући 13 америчких војника и 28 талибанских бораца, показо је свету да ризик од тероризма у Авганистану расте, док се америчке трупе спремају за коначни одлазак у уторак. Након напада, амерички председник Џо Бајден обећао је да ће се осветити екстремистичкој групи ИСИС-К и објаснио зашто Америка сарађује са талибанима у евакуацији.
- У интересу је талибана да ИСИС-К не метастазира даље. То није питање поверења, то је ствар обостраног личног интереса - одговорио је Бајден на питање зашто се америчка војска ослања на свог вишедеценијског противника у обезбеђивању аеродрома.
На касније питање да ли ће се америчко-талибанска сарадња наставити и након евакуације, Бела кућа је саопштила да "не желе да говоре унапред".
Ситуација је незгодна и за Америку и за талибане. Обе стране желе да спрече да се Авганистан претвори у кључно поприште бораца Исламске државе за планирање глобалних терористичких напада, али сматрају и да је међусобна сарадња по том питању политички неукусна - ако не и немогућа.
Америка је због талибанског третмана жена и политичких противника позвала на њихову дипломатску изолацију и финансијске санкције. Ипак, то само доводи до слабљења талибана и охрабривања ривалских исламских екстремиста, што поткопава Бајденову тврдњу да је Америка испунила своју мисију искорењивања тероризма у Авганистану.
Истовремено, талибани се суочавају са тешком дилемом - желе добре односе са међународном заједницом како би стабилизовали земљу, али сарадња са Америком у борби против Исламске државе могла би да наведе многе борце да се придруже насилним екстремистичким групама.
- Ситуација је тешка за талибане. Шта ће рећи својим кадровима који су изгубили животе у борби против Американаца? Они не желе никакво присуство Америке. Дакле, у извесном смислу, вратили смо се на почетак - рекао је Кабир Танеја, аутор књиге "Опасност ИСИС-а: Најстрашнија терористичка група на свету и њена сенка над јужном Азијом".
Заклети непријатељи
Иако је реч о две радикалне сунитске групе, оне се разликују кад су у питању теологија и стратегија. ИСИС-К, односно "Исламска држава Хорасана" (Кхорасан), основан је у источном Авганистану 2015. као огранак групе која је заузела велике делове Сирије и Ирака како би успоставила такозвани "калифат".
Овај авганистански огранак заклети је непријатељ талибана и две групе су се више пута сукобљавале. За разлику од авганистанских талибана, чији је фокус на Авганистану, ИСИС-К је више пута показао жељу да напада западне силе. Њихов крајњи циљ је калифат који се протеже широм исламског света - јединствена "исламска нација“. Један од разлога зашто припадници ИСИС-К сматрају талибане противницима, поред тога што их сматрају "отпадницима“ због своје релативне умерености и преговора са западом, јесте то што су они националисти.
Талибани никада нису крили своје веровање у националну државу, мада је оно несумњиво обојено етничким и племенским шовинизмом. Талибани никада нису били директно повезани са било каквим терористичким нападом ван авганистанских граница. Не траже ни успостављање калифата. Држава за коју су се борили је "авганистански емират“, много мање амбициозан предлог од јединствене исламске велесиле коју тражи ИСИС.
ИСИС-К такође верује да је талибанска верзија исламске владавине превише "мекана". Ова група је одговорна за неке од најсмртоноснијих напада у Авганистану последњих година, попут напада на женске школе, болнице, па чак и породилишта у Кабулу.
Непријатељство између две групе било је видљиво у тврдњи талибана да су по кратком поступку погубили бившег вођу ИСИС-К Абу Омара Хорасанија, пошто су га пустили из авганистанског затвора заједно са хиљадама других талибана, припадника ИСИС-а и Ал Каиде.
Како је Исламска држава реаговала на поновни долазак талибана на власт?
Исламска држава критикује споразум о повлачењу америчких и страних трупа из Авганистана који су у фебруару прошле године у Дохи склопили Вашингтон и талибани, оптужујући их да су издали џихадистичке циљеве.
Пошто су се вратили у Кабул и преузели власт 15. августа, талибанима је честитало више џихадистичких група, али не и Исламска држава. Она би могла да профитира од урушавања авганистанске државе.
Вести о дешавањима у Авганистану можете прочитати ОВДЕ
