ZEMLJA SE PROŠLE GODINE OKRETALA BRŽE NEGO IKAD: Šta donosi fenomen nezabeležen godinama? (FOTO, VIDEO)
Najkraći dan prošle godine bio je 19. juli
Prošle godine je zabeleženo 28 najbržih dana od 1960. godine, a naša planeta se okretala oko svoje osi nekoliko milisekundi brže od proseka.
VAKCINISALI DEVET MILIONA LJUDI: Dobrovljna imunizacija u Kini je i besplatna
NAUČNICI OTKRILI KO NAJVIŠE PRENOSI KORONU: Odgovor bi vas mogao iznenaditi!
DESET BEBA POGINULO U POŽARU: Stravična nesreća šokirala svet (FOTO, VIDEO)
To ne bi trebalo da nas zabrinjava, okretanje Zemlje oko osi sve vreme malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretnje jezgre.
Ovakvo jedva primetno povećanje ili smanjenje brzine može biti nezgodno jedino za one koji se bave ultrapreciznim atomskim časovnicima koji mere Koordinisano svetsko vreme (UTC), prema kom "navijamo" i svoje časovnike. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC tada krene da radi prilagođavanja.
Do sada su se tokom prilagođavanja krajem juna ili decembra većinom dodavale "prestupne sekunde" kako bi se UTC uskladio s astronomskim vremenom. Odnosno, donedavno je ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.
Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu i po dana dodaju prestupnu sekundu. Poslednje takvo prilagođavanje je bilo 2016. godine, kada je na kraju godine u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodana jedna "prestupna sekunda".
Prošle godine su se stvari posložile drugačije te sada naučnici prvi put razmišljaju o tome da se UTC-u oduzme jedan sekund. Naime, dan u proseku traje 86.400 sekundi, ali će astronomski dan u 2021. u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na kraju godine moglo bi se raditi o zaostatku od 19 milisekundi.
- Ako se stopa rotacije Zemlje ubrza, sasvim je moguće da će biti potrebna negativna prestupna sekunda. Za sada je prerano reći da li će se to stvarno desiti - rekao je za The Telegraph fizičar Peter Viberli iz instituta National Physics Laboratory u Velikoj Britaniji.
- Na međunarodnm nivou se raspravlja o budućnosti prestupnih sekundi. Moguće je da će potreba za negativnom prestupnom sekundom da podstakne odluku da se kompletno ukinu prestupne sekunde - dodao je.
Astronomski gledano, Zemlja je prošle godine 28 puta srušila prethodni rekord za najkraći astronomski dan postavljen 2005. Tokom najkraćeg dana te godine, 5. jula, naša planeta se okrenula oko svoje osi za 0.0516 milisekundi brže od prosečnih 86.400 sekundi. Najkraći dan u 2020. godini bio je 19. juli, kada je planeta dovršila rotaciju za 1.4602 milisekunde brže od proseka.
