ZNATE LI ŠTA KRIJE MISTERIJA BROJA "R"?: Ako on padne ispod 1, što zavisi od nas, KORONA ĆE PRESTATI DA SE ŠIRI
Za neke su radna mesta žarišta. Za druge, one iznad 65, to su prodavnice i pijace. Pod hitno moramo da menjamo svoje ponašanje, zaključci su Petre Klepek, profesorke infektologije na Londonskoj školi tropskih bolesti.
Rano otkrivanje i rani odgovor. U idealnom svetu to će zaustaviti zarazne bolesti i sprečiti ih da prerastu u epidemiju. Izolacija, testiranje sumnjivih slučajeva, trasiranje njihovih kontakata i karantin u slučajevima da je bilo ko od tih ljudi zaražen - što bolje se to uradi, veće su šanse da se širenje zaustavi. Ove mere dobro funkcionišu, posebno za bolesti poput sarsa, gde je lako prepoznati ljude koji imaju virus.
BROJKE O KORONI KOJE SVI MORATE DA ZNATE: Evo koja je prosečna starost umrlih i koji dan je NAJKRITIČNIJI
Ispovest profesora iz Južne Koreje: "Prao sam ruke, bio sam OPSENUT dezinfekcionim sredstvima i dobio sam koronu"
POTRESNE SCENE IZ ITALIJANSKE BOLNICE: Nema mesta za pojedine na respiratorima, pa ih OVDE smeštaju (VIDEO)
U slučaju korona virusa otkrivanje je mnogo teže jer nema očiglednih simptoma, u ovom slučaju groznice i kašlja.
Ako nema simptoma, nemoguće je identifikovati ljude koji su inficirani osim ako se oni ne testiraju i njihova bolest nije potvrđena u laboratoriji, što skininge na aredoromima čini neefikasnim u slučaju kovida-19. Zbog toga je virus mnogo teže kontrolisati. Pre ili kasnije, inficirani slučajevi izbegnu detekciju i tako počinje lanac prenošenja i broj obolelih eksplodira.
Kako se epidemija širi populacijom i kako je mi kontrolišemo? U analizi vrhunca epidemije meri se transmisija, to jest prenos, i to uz pomoć reproduktivnog broja - poznatog kao R, a to je prosečni broj ljudi koje zaražena osoba zarazi. Ako se zna da će jedna osoba zaraziti više od jedne osobe, zarazna bolest će se širiti i broj obolelih će eksplodirati; ako osoba zarazi manje od jedne osobe, broj obolelih opada.
MISTERIJA BROJA "R"
Što je veća vrednost R, virus se više širi. Za sezonski grip, jedna infekcija vodi u proseku ka 1,4 infekcija, za korona virus jedna infekcija vodi u dve ili tri nove infekcije u ranom stadijumu rasta obolelih. Koliko ljudi će biti zaraženo zavisi od nekoliko stvari: koliko ima suspektnih slučajeva u populaciji, koliko dugo smo zaraženi (što smo duže zaraženi, veći je rizik da prenesemo bolest), od broja ljudi sa kojima smo u kontaktu i od mogućnosti prenosa bolesti na te druge osobe s kojima smo bili u kontaktu. Da bi se epidemija kontrolisala, vrednost broja R mora da se smanji ispod 1. Za bolesti kao što su boginje to se postiže vakcinacijom. Ako je R 2, mora da se imunizuje pola populacije da bi se prekinuo lanac prenosa bolesti, ako je R 3, mora da se vakciniše dve trećine ljudi da bi se došlo na to da R bude ispod 1.
Koliko se zna, efikasna vakcina protiv kovida 19 neće biti gotova za godinu dana u najboljem slučaju.
Skraćenje trajanja zaraze bi moglo da smanji broj obolelih, a to se može za sada uraditi efikasnim kontinuiranim testiranjem kako bi se otkrili zaraženi koji će se odmah poslati u izolaciju i tako se smanjio broj osoba kojima bolest mogu da prenesu. Ovo je bazična mera za koju znamo da daje dobre rezultate, ali mora da bude brzo sprovedena - u Velikoj Brtaniji je potrebno od dva do četiri dana, a u Vuhanu četiri sata.
S druge strane, ako ne možemo lako skratiti trajanje, ostaju nam dve stvari: verovatnoća prenosa bolesti putem kontakta i broj različitih ljudi sa kojima su oboleli bili u kontaktu.
Obe stvari mi kao individue možemo da promenimo tako što ćemo promeniti svoje ponašanje, i to ste mnogo puta do sada čuli: često pranje ruku u trajanju od 20 sekundi, toplom vodom i sapunom, ne dirajte lice, pokrijte se kada kašljete ili kijate, ostanite kod kuće ako ste bolesni. Tu je i socijalna distanca, ali i sve mere koje su u Srbiji već uvedene.
Kao pojedinci mi svi moramo biti spremni da drastično redukujemo broj ljudi sa kojima dolazimo u kontakt na dnevnom nivou i da budemo svesni da će tako biti jedan duži period. Ali koja vrsta odnosa je najrizičnija za prenos bolesti?
Adam Kučarski sa Londonske škole tropskih bolesti i autorka ovog teksta nedavno su sarađivali na Bi-Bi-Sijevom projektu kojim je rukovodila Julija Gog sa Kembridža, a koji je nazvan "BBC pandemija". Reč je o naučnom projektu koji pruža informacije o tome kako i gde se ljudi različitih godina druže i interreaguju sa ostalim ljudima. Pokazalo se da ljudi od 20 do 50 najviše kontakata imaju sa ljudima na poslu tako da je za njih rad od kuće ključan za smanjenje prenosa kovida-19, dok su oni iznad 65 najviše u riziku da se razbole u prodavnicama, na pijacama... Tako da svi moramo u skladu sa svojim godinama da promenimo ponašanje. U Srbiji je i uveden policijski čas da bi se to sprovelo.
Ključna je održivost ovih mera. Mere mogu da smanje broj R, ali čim popuste, mogli bismo da imamo još jedan talas epidemije.
Za bliže informacije možete kontaktirati 064 8945 235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), zatim Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović–Batut" (ul.Dr Subotića br.5, 11000 Beograd; Tel: 011 2684 566) ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite.