Žurnalizam postoji od 17. veka: Ovo su PIONIRKE novinarstva koje su ostavile VELIKI TRAG
Žene nisu uvek bile prisutne u prvoj generaciji profesije
Novinarstvo, u ovoj ili onoj formi, postoji od 17. veka. Kao i u mnogim drugim područjima, žene nisu uvek bile prisutne u prvoj generaciji profesije, no pisanje je ranije nego druge delatnosti dobilo epitet "poštenog" posla za žene. Ko su bile pionirke novinarstva, prve novinarke i urednice koje su svojim postupcima prokrčile put za one nakon njih?
Pročitajte i :
Kler Holingvort - neustrašiva ratna dopisnica, prva osoba koja je javila vest o početku Drugog svetskog rata. Holingvort je tek sedam dana radila za britanski Dejli Telegraf kada se odvezla na granicu između Poljske i Nemačke i primetila brojna oklopna vozila i artiljeriju spremnu za invaziju Poljske. Njenim danas poznatim i jednostavnim rečima "Rat je počeo!" nisu verovali ni britanski ambasador ni urednik novina za koje je radila dok nije slušalicu telefona ispružila kroz prozor, da mogu čuti zvuke vojske. Holingvort je kasnije izveštavala iz Turske, Grčke, Egipta, Alžira (u vreme kada žene nisu bile akreditovane kao ratni izveštavači), te iz Palestine, Vijetnama i Hong Konga. Umrla je u januaru 2017. u 105. godini.
Ana Smit Frenklin - Prva žena urednica novina, Franklin je novine "The Rhode Island Gazette" preuzela od svog muža i njegovog brata, Bendžamina Frenklina. 1736. od skupštine Rod Ajlanda tražila je i dobila dozvolu da otvori štampariju, da bi mogla izdržavati svoju porodicu, te tako postala službena štamparka kolonije Rod Ajlanda.
Neli Blaj - Ikona istraživačkog novinarsta, Blaj je živela u 19. veku i napravila nekoliko podviga nezamislivih za to vreme, a i danas. Nezadovoljna izveštavanjem o umetnosti i modi, temama ocenjenim pogodnim za žene novinarke, Blaj je otputovala u Njujork, gde je Džozefa Pulicera nagovorila da je zaposli u "New York Worldu", nakon čega se dobrovoljno prijavila u kliniku za mentalne bolesti kako bi otkrila kako se tretiraju pacijentkinje, što je rezultiralo knjigom "Deset dana u ludnici" i istragom i reformama institucije. Blaj je tokom svoje novinarske karijere intervjuisala sufražetkinje, raskrinkavala korumpirane političare i, inspirisana knjigom Žil Verna, obišla svet za 72 dana.
Džesi Tarboks Bils - Prva američka fotonovinarka, Bils je najpoznatija po fotografijama Svetske izložbe u Sent Luisu. U vreme kada se Bils bavila ovim poslom, krajem 19. veka, fotografska oprema bila je teška oko 20 kilograma, a Bils ju je na zadatke nosila obučena u dugačke haljine i čizme gležnjače, jednom prilikom se tako čak popevši na prozor sudnice, gde je bilo zabranjeno fotografisanje.
Milena Prindvelzberg Mrazović - Prva zabeležena novinarka u Bosni i Hercegovini, Mrazović je bila poreklom iz Hrvatske, a školovala se u Budimpešti. Jedna od osnivača Zemaljskog muzeja u Sarajevu. Mrazović je pisala na nemačkom jeziku o bosanskohercegovačkim temama. Sarađivala je sa listom "Bosnische Post" od njegovog nastanka, a 1889. postaje i urednica i izdavač lista.
Marija Jurić Zagorka - Književnica i prva hrvatska profesionalna novinarka. Zagorka je pisala za list "Obzor" i ušla u njegovo uredništvo na preporuku Josipa Jurja Strosmajera, ali skrivajući činjenicu da je žena. Kada su urednici završili u zatvoru, preuzela je uređivanje lista. Godine 1925. pokrenula je "Ženski list", prvi hrvatski časopis za žene. U svojim tekstovima, Jurić se borila protiv diskriminacije i germanizacije i zagovarala ženska prava.
Džil Abramson - Prva izvršna urednica "New York Timesa" u 160 dugoj tradiciji ove novine, često se spominje po svom komentaru: "Sanjam o vremenu kada će se prestati govoriti 'prva žena u...'". Abramson je tokom svoje karijere radila kao istraživačka novinarka za "Wall Street Journal" i politička kolumnistkinja za "Guardian", a 2012. se našla na petom mestu Forbsove liste najmoćnijih žena.
Anja Nidringhaus - Nemačka fotografkinja i prva fotoreporterka koja je osvojila Pulicerovu nagradu, Nidringhaus je izveštavala iz rata u Iraku, za šta je dobila i nagradu za hrabrost Međunarodne fondacije žena u medijima. Izveštavala je iz Izraela, Palestine, Pakistana i Sarajeva, gde je ranjena metkom iz snajpera prilikom prvog dolaska. Poginula je 2014. tokom izveštavanja o predsedničkim izborima u Afganistanu, a danas se u njeno ime dodeljuje nagrada za hrabrost u fotonovinarstvu.