Ako je Novi Sad bio prestonica srpske kulture, onda je Savka Subotić bila njen noseći stub: Ovo je priča o njoj (VIDEO)
Borila se za prava žena i poboljšanje njihovog položaja u društvu
Savka Subotić, ponos Novog Sada, u istoriji ove prestonice srpske kulture, ostala je upisana kao hrabra žena koja se zalagala za kvalitetno obrazovanje devojaka.
Pročitajte i:
Kao sedamnaestogodišnjakinja se 1851. udala za advokata, književnika i političara, Jovana Subotića, jednog od najznačajnijih prvaka kulturnog i političkog života Srba u Habzburškoj monarhiji u 19. veku.
Bila je na čelu akcije za otvaranje srpskih viših devojačkih škola koje su otvorene 1874. u Novom Sadu i Pančevu i 1875. u Somboru. Među najveće zasluge u javnom prostoru je njen program ekonomskog osnaživanja žena na selu kroz razvoj domaće industrije, a to je značilo da se veština prerade vune, tkanja, veza, pletenja kapitalizuje tako što su se proizvedeni ćilimi, srpsko platno i vez prilagodili potrebama tržišta i tako osvojili svet.
Sudar svih religija sveta u srcu Vojvodine: Ovo je versko bogatstvo Vrbasa (FOTO)
Bila je prva predsednica Srpskog narodnog ženskog saveza i Kola srpskih sestara, a zbog zasluga na planu borbe za ženska prava gotovo sva srpska ženska udruženja izabrala su je za počasnu članicu.
Njen uticaj je bio velik i u evropskom okviru. Poznato je da je sarađivala sa Keri Čepmen Ket , Rozikom Švimer a dok je Savka Subotić bila liderka Srpskog narodnog ženskog saveza i sa Bertom Papenhajm.
Bogato nasleđe Subotića
Savka Subotić je do 1848. godine živela u Dunavskoj, u kući je izgorela prilikom bombardovanja 1849 godine. Kada se udala za Jovana Subotića živeli su u istoj ulici, samo par kuća dlaje. U kući u kojoj se danas nalazi Gradska biblioteka, Jovan Subotić je 1870. osnovao štampariju. Ovde je izlazio politički list „Narod”. Nakon toga je Arsa Pajević, novosadski štampar, knjižar i izdavač, otkupio kuću i zaveštao Pravoslavnoj crkvenoj opštini.
Na poziv ugarskih feministkinja 1911. održala je predavanje o položaju žena u Srbiji, a održala je govor i na VII Međunarodnom kongresu za žensko pravo glasa u Budimpešti, koji je naročito bio dobro prihvaćen među američkim feministkinjama. Bila je počasni član "Ženskog društva iz Amsterdama" i "Kongresa za žensko pravo glasa u Štokholmu".
OD ŠKEMBIJADE DO NOĆI VINA: Ovo je priča o festivalima u Žablju
- Stogodišnjicu njene smrti grad Novi Sad obeležiće sledeće godine. Ona je je, današnjim jezikom govoreći, osmislila ekonomsko osnaživanje žena na selu. Shvatila da se tkanje, vez i svi oni poslovi koje su radile žene na selu, može prilagoditi potrebama savremene tadašnje tražnje i iznese se na sajmove i proda. Tražila je da žene koje to proizvode dobiju odgovarajuću nadoknadu. O njoj su pisale sve svetske novine, držala je predavanja po Evropi i bila najpoznatija osoba u Novom Sadu, uključujući tu i muškarce. To je bio možda jedan od glavnih razloga zašto ju je srpska “inteligencija” zaboravila, zato što je ostavila pisane podatke koji upućuju na to da je dobar deo te "inteligencije" bio neadekvatan u odnosu na to što su bili izazovi tog vremena. I to joj nikada nisu oprostili- objasnila je Gordana Stojaković, tvorac vodiča "Ženska imena Novog Sada".
Njen uticaj je bio tako velik da se Lav Tolstoj preko Savke Subotić zahvalio Srpskom narodnom ženskom savezu za čestitku za 80. rođendan, a mogla se pohvaliti odlikovanjima i sa srpskog i sa ruskog dvora.
Arkadije Varađanin je ostavio podatak da su njeni aforizmi objavljivani u američkim novinama početkom 20. veka pa je možemo smatrati i jednom od naših prvih, ako ne i prvu aforističarku. Njeno najznačajnije predavanje koje je održala u bečkom Naučnom klubu „Žena na istoku i zapadu” objavljeno je 1911. Posle tog predavanja austrijska štampa je pisala o njoj sa divljenjem.
Poslednji put se javnosti obratila tekstom "(O)poruka” objavljenom u novosadskom „Ženskom svetu” 1914. godine. Umrla je četiri godine kasnije u porodičnom domu u Novom Sadu, a sahranjena u porodičnoj grobnici u Zemunu.
Ona danas nema spomenik, bistu, ni spomen ploču, a samo jedna ulica u Veterniku nosi njeno ime. Savkin portret, rad Novaka Radonića čuva se u "Belom salonu" Matice srpske, a pokrenuta je inicijativa da ova heroina svog doba dobije spomenik u Novom Sadu.
