Ако је Нови Сад био престоница српске културе, онда је Савка Суботић била њен носећи стуб: Ово је прича о њој (ВИДЕО)

Савка Суботић, понос Новог Сада, у историји ове престонице српске културе, остала је уписана као храбра жена која се залагала за квалитетно образовање девојака.

Као седамнаестогодишњакиња се 1851. удала за адвоката, књижевника и политичара, Јована Суботића, једног од најзначајнијих првака културног и политичког живота Срба у Хабзбуршкој монархији у 19. веку.

Била је на челу акције за отварање српских виших девојачких школа које су отворене 1874. у Новом Саду и Панчеву и 1875. у Сомбору. Међу највеће заслуге у јавном простору је њен програм економског оснаживања жена на селу кроз развој домаће индустрије, а то је значило да се вештина прераде вуне, ткања, веза, плетења капитализује тако што су се произведени ћилими, српско платно и вез прилагодили потребама тржишта и тако освојили свет.

Судар свих религија света у срцу Војводине: Ово је верско богатство Врбаса (ФОТО)

Била је прва председница Српског народног женског савеза и Кола српских сестара, а због заслуга на плану борбе за женска права готово сва српска женска удружења изабрала су је за почасну чланицу.

Њен утицај је био велик и у европском оквиру. Познато је да је сарађивала са Кери Чепмен Кет , Розиком Швимер а док је Савка Суботић била лидерка Српског народног женског савеза и са Бертом Папенхајм.

На позив угарских феминисткиња 1911. одржала је предавање о положају жена у Србији, а одржала је говор и на VII Међународном конгресу за женско право гласа у Будимпешти, који је нарочито био добро прихваћен међу америчким феминисткињама.  Била је почасни члан "Женског друштва из Амстердама" и "Конгреса за женско право гласа у Штокхолму".

ОД ШКЕМБИЈАДЕ ДО НОЋИ ВИНА: Ово је прича о фестивалима у Жабљу

- Стогодишњицу њене смрти град Нови Сад обележиће следеће године. Она је је, данашњим језиком говорећи, осмислила економско оснаживање жена на селу. Схватила да се ткање, вез и сви они послови које су радиле жене на селу, може прилагодити потребама савремене тадашње тражње и изнесе се на сајмове и прода. Тражила је да жене које то производе добију одговарајућу надокнаду. О њој су писале све светске новине, држала је предавања по Европи и била најпознатија особа у Новом Саду, укључујући ту и мушкарце. То је био можда један од главних разлога зашто ју је српска “интелигенција” заборавила, зато што је оставила писане податке који упућују на то да је добар део те "интелигенције" био неадекватан у односу на то што су били изазови тог времена. И то јој никада нису опростили- објаснила је Гордана Стојаковић, творац водича "Женска имена Новог Сада".

Њен утицај је био тако велик да се Лав Толстој преко Савке Суботић захвалио Српском народном женском савезу за честитку за 80. рођендан, а могла се похвалити одликовањима и са српског и са руског двора.

Аркадије Варађанин је оставио податак да су њени афоризми објављивани у америчким новинама почетком 20. века па је можемо сматрати и једном од наших првих, ако не и прву афористичарку.  Њено најзначајније предавање које је одржала у бечком Научном клубу „Жена на истоку и западу” објављено је 1911. После тог предавања аустријска штампа је писала о њој са дивљењем.

Дворац у Јарковцима има ЧУДЕСНУ ИСТОРИЈУ: Некад је био у власништву имућног грофа, а данас у њега ИДУ УЧЕНИЦИ

Последњи пут се јавности обратила текстом "(О)порука” објављеном у новосадском „Женском свету” 1914. године. Умрла је четири године касније у породичном дому у Новом Саду, а сахрањена у породичној гробници у Земуну.

Она данас нема споменик, бисту, ни спомен плочу, а само једна улица у Ветернику носи њено име. Савкин портрет, рад Новака Радонића чува се у "Белом салону" Матице српске, а покренута је иницијатива да ова хероина свог доба добије споменик у Новом Саду.