Да ли је ово врхунац политичког профитерства? Агресивна мањина не одустаје од ЗЛОУПОТРЕБЕ трагедије, бесмисленим блокадама малтретирају грађане и паралишу ГРАД

Опозиционе групације, попут “Става” и “Свиће”, уместо да искажу поштовање према жртвама и подршку њиховим породицама, одлучиле су се за блокаде, вандализам и политичку промоцију, што је изазвало огорчење међу грађанима и јасно показало одсуство одговорности и емпатије и данас ће поново блокирати Нови Сад и то на целих шест сати!
Политичко профитерство на рачун жртава

Након трагедије, уместо искреног жаљења, тишине и солидарности, мали број опозиционих активиста започео је протесте који су резултирали шесточасовним блокадама важних саобраћајница попут Варадинског моста у Новом Саду, а за данас је најављени протест на раскрсници код Железничке станице у том граду. 

Сада је сасвим јасно да дела тих минорних лево оријентисаних екстремистичких покрета, представљају срамоту за све грађанеи вређају породице погинулих, које су шокиране чињеницом да опозиција користи њихова имена без дозволе. Сваком грађанину је јасно да тиме што пале, руше, скрнаве, поливају фекалијама не исказују грађанску непослушност или бунт, већ такво понашање значи само једно -политизацију несреће и недостатак стварне бриге за породице жртава, док им је скривени циљ да протесте претворе у политичку арену у којој се тражили смену власти. 

Аналитичар Саша Боројевић истакао је за Информер да “се мртви поново злоупотребљавају на политичке начине”.

-Наравно да треба да одговарају сви и политички и морално и кривично, како год. То нико не спори, али престаните да радите оно што сте радили са децом убијеном у Рибникару. Изражавам жељу и вољу да истрајемо сви у истрази и да тражимо да се они који су направили пропуст најстроже казне. Грађани, молим вас, будите паметни, немојте да наседате на ове што лају - поручио је Боројевић.

Социолог Владимир Вулетић такође је сагласан да озбиљне политичке групације не користе овако трагичне ситуације за политичку промоцију. Он је оценио за Танјуг да су се у Новом Саду на прошлом протесту окупиле присталице опозиције које, како је рекао, поново користе једну трагедију за дестабилизацију власти.

-Када је реч о таквим протестима, наравно, с тим морају организатори да рачунају, појављују се најразличитије групе. И хулигана, и навијача, и они који су фрустрирани политички, који имају потребу да ту своју фрустрацију и бес искористе. Видели смо да се ишло, не знам из ког разлога, испред седишта Српске напредне странке и то говори о том политичком карактеру скупа - рекао је Вулетић.

Злоупотреба јавних простора и грађанске фрустрације

Блокаде, попут шесточасовног заустављања саобраћаја на Варадинском мосту, нарушавају нормалан живот грађана. Већина грађана не подржава идеју да шачица политичких екстремиста себи даје право да арбитрира о правди и одговорности. Уређено друштво не може функционисати ако сваки незадовољни појединац или група одлучује да блокира саобраћајнице и ремети свакодневни живот.

Зато је кључно питање: Да ли је улица простор за доношење важних одлука и притиске на власт, судство и тужилаштво или се одговорност за истрагу и санкционисање мора препустити надлежним институцијама?

Ко је одговоран?

Надлежни органи, укључујући полицију и правосуђе, већ спроводе опсежну истрагу о околностима трагедије за шта је потребно време. Истовремено, неки захтеви опозиције, попут скидања ознаке тајности са уговора о реконструкцији железничке станице, делују као „куцање на отворена врата“. Очигледно је да је протестима примарни циљ дестабилизација власти, а не подршка правди за жртве.

Премијер Милош Вучевић с правом је истакао да је злоупотреба трагедије ради политичке промоције нехумана и дубоко неетична. Уместо да пружају конкретне планове, опозициони лидери нуде хаос и празне пароле, показујући неспособност да се баве стварним проблемима.

Јавни простор не сме да буде талац екоекстремиста

Неспособност опозиције да постигне јединство додатно је урушила кредибилитет протеста. Сцене међусобних препирки и надметања међу опозиционим лидерима показују да је њихова борба више усмерена ка личним интересима него према заједничком циљу. Таква ситуација само је додатно отуђила грађане, који све чешће изражавају незадовољство начином на који се трагедија користи за политичке сврхе.

У демократском друштву протести су легитимно средство изражавања незадовољства, али њихово коришћење за дестабилизацију државе и злоупотребу трагедије прелази границу прихватљивог. Институције морају имати кључну улогу у решавању криза, док јавни простор не сме постати талац политичких амбиција малобројних група.

Грађани Србије заслужују озбиљне политичке алтернативе, а не циркус и вандализам који прате овакве протесте. Питање које остаје јесте – када ће политичке групације схватити да поштовање жртава и одговорност према друштву морају бити изнад било каквих личних и партијских интереса?