OVAJ DVORAC KRIJE TRAGIČNU PRIČU: Nalazi se u Srbiji i simbol je NESREĆNE LJUBAVI (FOTO)
Tu je nastala i najlepša ljubavna pesma koju svi znamo.
"Moi mili otac zdravo je bojažljiv bio, a ja sam za kupovinom Čeba (Čelareva) ludovao. Šta više mojoi Soki naglašavao: sačuvaj me Bože da mi dete umre, samo to ću većma zažaliti od Čeba ako ga ne kupim..." - o kupovini imanja piše u svom Dnevniku Lazar Dunđerski.
Na samom ulazu u Čelarevo, na prostranoj ravnici, nalazi se jedan od dvoraca nekada nadaleko čuvene porodice Dunđerski.
Dobro ušuškan u među rastinjem koje je retkost u svetu, dvorac je skriven od pogleda drugih. Već kada zakoračite ka njemu dočekaće vas raskoš: ogromni kameni lavovi na kapiji koji odolevaju zubu vremena.
Dok se korača prema dvorcu možete osetiti duh starih vremena i vratiti se u doba kada su se tu odigravale igranke, i kada je sve brujalo od glasova. Smeh, dobro vino i lak razgovor su odlika ovog perioda.
Dvorac, koji teritorijalno pripada opštini Bačka Palanka, je najveća znamenitost mesta posle Drugog svetskog rata. Do 1946. Godine bio je u vlasništvu porodice Dunđerski, a onda im je oduzet. Porodica po popisu oduzete imovine nije tražila povraćaj ovog dvorca.
Kompleks dvorca na vlastelinskom posedu je nastao u drugoj polovini 18. veka. Manji dvorac sagradio je Marfi Lipot na prelazu i u njemu je živeo plemić Nikola Bezeredi sa svojom porodicom. Bezerdi se odlučio na gradnju novog Velikog dvorca, te je tako kompleks prodat Lazaru Dunđerskom 1882. godine.
PRIČA STARA VIŠE OD 100 GODINA: Zbog CRNOG MAKSIMA su BOGATAŠI NOSILI TESTAMENT sa sobom
Od kraja XIX veka pa do Prvog svetskog rata bio je stecište uglednih političkih i kulturnih ličnosti toga doba. Između ostalih dvorac su posećivali Nikola Tesla, Paja Jovanović, Stevan Todorović, a jedno vreme je boravio i kralj Aleksandar Karađorđević. Naravno, stalni gost je bio i pesnik Laza Kostić, koji je u čast Lenki Dunđerskoj, koju je upoznao u ovom dvorcu, napisao najlepšu ljubavnu pesmu Santa Maria della Salute. Bio je nesrećno zaljubljen zbog velike razlike u godinama, a kasnije i njene prerane smrti u dvadeset i šestoj godini života.
"Tad moja vila preda me granu,
lepše je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
ko pesma slavlja u zorin svit;
svaku mi mahom zaleči ranu,
al težoj rani nastade brid:
Što ću od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?"
Ovom velelepnom izgledu dvorca nije odoleo ni Josip Broz Tito te je i on povremeno boravio u ovom zdanju. Dvorac je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Danas on predstavlja Muzej Vojvodine
