ОВАЈ ДВОРАЦ КРИЈЕ ТРАГИЧНУ ПРИЧУ: Налази се у Србији и симбол је НЕСРЕЋНЕ ЉУБАВИ (ФОТО)

"Мои мили отац здраво је бојажљив био, а ја сам за куповином Чеба (Челарева) лудовао. Шта више мојои Соки наглашавао: сачувај ме Боже да ми дете умре, само то ћу већма зажалити од Чеба ако га не купим..." - о куповини имања пише у свом Дневнику Лазар Дунђерски.

На самом улазу у Челарево, на пространој равници, налази се један од двораца некада надалеко чувене породице Дунђерски.

Добро ушушкан у међу растињем  које је реткост у свету, дворац је скривен од погледа других. Већ када закорачите ка њему дочекаће вас раскош: огромни камени лавови на капији који одолевају зубу времена.

Док се корача према дворцу можете осетити дух старих времена и вратити се у доба када су се ту одигравале игранке, и када је све брујало од гласова. Смех, добро вино и лак разговор су одлика овог периода.

Дворац, који територијално припада општини Бачка Паланка, је највећа знаменитост места после Другог светског рата. До 1946. Године био је у власништву породице Дунђерски, а онда им је одузет. Породица по попису одузете имовине није тражила повраћај овог дворца.

Комплекс дворца на властелинском поседу је настао у другој половини 18. века. Мањи дворац саградио је Марфи Липот на прелазу и у њему је живео племић Никола Безереди са својом породицом. Безерди се одлучио на градњу новог Великог дворца, те је тако комплекс продат Лазару Дунђерском 1882. године.

ПРИЧА СТАРА ВИШЕ ОД 100 ГОДИНА: Због ЦРНОГ МАКСИМА су БОГАТАШИ НОСИЛИ ТЕСТАМЕНТ са собом

Од краја XIX века па до Првог светског рата био је стециште угледних политичких и културних личности тога доба. Између осталих дворац су посећивали Никола Тесла, Паја Јовановић, Стеван Тодоровић, а једно време је боравио и краљ Александар Карађорђевић. Наравно, стални гост је био и песник Лаза Костић, који је у част Ленки Дунђерској, коју је упознао у овом дворцу, написао најлепшу љубавну песму Санта Мариа della Салуте.  Био је несрећно заљубљен због велике разлике у годинама, а касније и њене преране смрти у двадесет и шестој години живота.

"Тад моја вила преда ме грану,
лепше је овај не виде вид;
из црног мрака дивна ми свану,
ко песма славља у зорин свит;
сваку ми махом залечи рану,
ал тежој рани настаде брид:
Што ћу од миља, од муке љуте,
Санта Мариа della Салуте?"

Овом велелепном изгледу дворца није одолео ни Јосип Броз Тито те је и он повремено боравио у овом здању. Дворац је споменик културе од изузетног значаја. Данас он представља Музеј Војводине