Fondacija "Za srpski narod i državu" organizovala panel "Gde je srpska Vojvodina" u Sremskim Karlovcima, na mestu čuvene Majske skupštine iz 1848. godine

Na mestu gde je održana istorijska Majska skupština, odnosno Crkveno narodni sabor održan u maju 1848. godine, na kom su Srbi definisali svoj nacionalni program u skladu sa slovom Privilegija i duhom vremena, panelisti dr Nikola Banjac, Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Grada Novog Sada, dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i Branko Ćuričin, protojerej-stavrofor, podsetili su javnost na važnost tih događaja kao osnovi za dalja politička nastojanja Srba da osnaže nacionalnu svest i dalje razvijaju i unapređuju naše društvo u celini. 

-Srbija je jedan nebeski mozaik, i svaka kockica i svaki čovek u tom mozaiku je zlata vredan i dragocen. U prošlosti i u sadašnjosti. Svaki kraj Srbije ugradio je sebe u našu državu i zajednicu. Zato se moramo svakog tog kamička uvek sećati. Jedan od tih kamena temeljaca je i Majska skupština, kada su Srbi sa ove strane Save i Dunava stvorili srpsku Vojvodinu, iz svog srca i duše, sanjajući san koji će dosanjati u novembru 1918. godine da se prisajedine svojoj matici Srbiji i da stvore zajedničku i nerazrušivu jedinstvenu Srbiju u večnosti. Tim herojima slavnih dana 1848-1849. godine, njihovoj bespoštednoj borbi i žrtvama poklanjamo ovaj panel - rekao je dr Nikola Banjac. 

Događaj u Karlovcima započet je intoniranjem himne Republike Srbije, a u prvom redu među uvaženim gostima našao se i premijer Miloš Vučević, rektor Bogoslovije Jovan Milanović, ministri Vlade Republike Srbije, brojni učenici Bogoslovije i drugih fakulteta iz Novog Sada, i druge zvanice.

-Panel koji je organizovala Fondacija vratila je sećanja na ta teška dešavanja iz revolucije. Za mene je najveća poruka o jedinstvu i slozi srpskog naroda ma gde živeo u tim vremenima, kada je zahvaljujući ogromnoj žrtvi Srba sa svih strana uspela da se izbore za ono što se tada zvalo vojvodstvo Srbije, odnosno Vojvodina Srbije - poručio je Petar Đurđev.

Posebnu pažnju izazvala je diskusija na temu uzroka i pokretača revolucionarnih kretanja u 1848-1849 u Evropi, uz osvrt na to kakav je bio položaj srpskog naroda na Balkanu u tom momentu, a razgovaralo se i o temeljima srpske ideje u Vojvodini iz različitih perspektiva, zatim o toku rata do kraja 1849. godine i ruske intervencije, o stvaranju Srpske Vojvodine odnosno Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata, kao i posledicama tih dešavanja na današnju situaciju. Protojerej-stavrofor Branko Ćuričin održao je i emotivnu besedu o stradanju Srba u ratu i stradanju Novog Sada.