Gradski odbor Pokreta obnove Kraljevine Srbije: LSV lažima o spomeniku ponovo ubija nevine žrtve iz 1944/45. godine
Gradski odbor Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) najoštrije osuđuje pokušaj manupilacije, laži i obmane novosadske javnosti od strane Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) koja tvrdi da će spomenik Nevinim žrtvama 1944/45. godine na lokalitetu Limana u Novom Sadu, zapravo biti spomenik Miklošu Hortiju i fašistima.
Nesporna je činjenica da će na postamentu spomenika biti ispisano da je spomenik namenjen svim nevinim žrtvama 1944/45.godine, a ne kako LSV navodi Miklošu Hortiju, niti bilo kojem drugom fašisti.
Niko ne može da ospori ni činjenicu da je bilo nevinih žrtava nakon oslobođenja zemlje od okupatora, a od strane novih komunističkih vlasti, jer da bi učvrstili svoj režim ustrojen oružjem i silom, oni su se obračunavali sa ideološkim neistomišljenicima, a najviše onima koji su bili za kralja i ustavnu, višepartijsku, parlamentarnu, monarhiju.
VUČEVIĆ SA AMBASADOROM BRAZILA: Na sastanku istaknuti dobri tradicionalni odnosi koji traju više od osam decenija (FOTO)
VUČEVIĆ UGOSTIO PREDSTAVNIKE KOMPANIJE AZVIRT: Drago mi je što smo prepoznati kao grad pun mogućnosti (FOTO)
DRAGOSLAV BOKAN O GEOPOLITICI NOVOG SADA: Vučević dostajan naslednik čuvenog Jovana Dejanovića, a ovakva budućnost očekuje Srpsku Atinu
Ovo su utvrdili brojni istoričari koji su se oslobodili stega ideologije i vladajućeg režima nakon pada komunizma, ali i zvanična Državna komisija za otkrivanje tajnih grobnica koju je osnovala Vlada Srbije 2010.godine. Ova komisija je utvrdila da je posle završetka Drugog svetskog rata u političkim čistkama širom Srbije, najviše bez suđenja i nešto manje u montiranim procesima, prema pisanim dokumentima UDBE (koji se čuvaju u arhivama današnje BIA), ubijeno 59.554 ljudi, a u Novom Sadu 1326, od čega najviše na lokalitetu Rajine šume na izlazu iz grada, gde je nađeno 250 leševa, od čega identifikovano 14.
Niko ne spori da je među žrtvama bilo i ratnih zločinaca koje je na ovaj način stigla ruka pravde, ali niko ne može i ne sme da ospori da je među stradalima bilo i puno nevinih, koji su život izgubili samo zato što nisu bili za novu jednopartijsku, diktatorsku vlast, nego za višepartijski sistem i parlamentarnu demokratuju na čelu sa kraljem.
Kao tzv.proevropska stranka, LSV bi trebala da zna da je obaveza svake države, članice EU da donese Deklaraciju o osudi zločina koje su komunističke vlasti počinile u bivšim socijalističkim državama. Sve države istočne Evrope su ovakve deklaracije usvojile, osim Srbije. Ako se zaista zalaže za evropske vrednosti, Liga ne može da osporava i ignoriše ovu deklarciju EU i osuđuje spomenik koji je u uvertira za njeno usvajanje.
Svima je jasno, da se ovde ne radi o borbi LSV za pravdu i protiv fašizma, nego se radi o političkom triku na koji Novosađani neće nasesti, da ova stranka hoće po svaku cenu da se ogradi od gradske vlasti u kojoj i sama učestvuje, da bi se predstavila kao opozicija pred građanima.
POKS predlaže LSV, ako već zaista želi da napravi prividan otklon od aktuelne vlasti u Novom Sadu i to godinu dana pred izbore i misli da će tako ubrati koji poen za političko preživljavanje, neka iz vlasti povuče svog direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ i svoje partijske kolege u Gradskom veću, Upravnim i Nadzornim odborima i plaćenim komisijama.
Sramno je da LSV na ovom pitanju, ispravljanja istorijske višedecenijske nepravde prema ljudima koji su na pravdi Boga, ni krivi ni dužni stradali i nikada nisu dobili pravo da budu dostojno sahranjeni, pokušava da manipuliše i dobije jeftine političke poene.
Treba da ih je sramota od porodica koji će najavljenim spomenikom konačno, posle 78 godina, dobiti mesto na kojem mogu da polože cveće i upale sveću za svoje najmilije, jer se posleratna vlast potrudila da njihova tela budu zauvek sakrivena i bačena u tajnoj grobnici u Rajinoj šumi.
Na posletku, LSV umesto što iznosi neistine, bolje da odgovori na pitanje, po čijem nalogu je njihov direktor Muzeja grada, naredio da se bace na deponiju plastični džakovi sa kostima stradalih u Rajinoj šumi koji su bili čuvani u podrumu ove ustanove nakon slučajnog pronalaženja i iskopavanja grobnice 1991.godine. POKS će tražiti da neko odgovara za ovu neviđenu bruku i sramotu kojom su izložili čitav grad, a naročito stradale i potomke žrtava.
U nastavku odgovaramo na pitanje LSV ko su nevine žrtve koje su posle rata bez suđenja likvidirane i zakopane u tajnoj grobnici Rajine šume u Novom Sadu.
Dr Miloš Petrović, predratni gradonačelnik Novog Sada, otac četvoro dece.
Gradonačelnik Petrović je čovek zaslužan za podizanje spomenika Svetozaru Miletiću koji i danas ukrašava centar našeg grada. To je čovek koji je pomogao tihu akciju episkopa bačkog dr Irineja Ćirića da se tokom okupacije spase na hiljade ljudskih života iz mađarskog logora „Šarvar”. Bio je monarhista.
Dr Obrad Milutinović, zamenik gradonačelnika Novog Sada. Predsednik FK „Vojvodina“. Otac troje dece. Odveden iz kuće i ubijen u Rajinoj šumi. Bez suđenja. Milutinović je bio lekar-dermatovenerolog i potpredsednik grada Novog Sada. Mnoge siromašne bolesnike lečio je besplatno. Za vreme mađarske okupacije, kao srpski patriota, više puta je šikaniran, privođen na saslušanja, a bio je i pod stalnom prismotrom. Bio je monarhista.
Miloš Kosić. Jedan od najboljih golmana FK „Vojvodina“ u istoriji. Odveden iz kuće i ubijen u Rajinoj šumi. Bez suđenja. Kosić je bio istinski miljenik navijača i prava novosadska sportska zvezda. Uz monarhistički pokret, koliko je mogao, Miloš Kosić je pomagao i partizanske jedinice. Ipak, pored toga što je pomagao i partizane, to mu nije pomoglo da sačuva život.
Pavle Tatić, jedan od osnivača Socijalističke partije Novog Sada. Otac jednog deteta. Odveden iz kuće noću, između 23. oktobra i 1. decembra 1944. godine (ne zna se tačan dan) i streljan u Rajinoj šumi. Bez suđenja.
Ubijeni su i novinar Pera Savić, kao i Milan Popović, intelektualac.
Članovi Sokolskog društva Svetislav Vilovski i Đurica Vlaović, koji su na konjima dočekali oslobodilačku vojsku mašući zastavama, takođe su ubijeni u Rajinoj šumi. Streljani su, bez suđenja. Bili su monarhisti.
