Градски одбор Покрета обнове Краљевине Србије: ЛСВ лажима о споменику поново убија невине жртве из 1944/45. године
Градски одбор Покрета обнове Краљевине Србије (ПОКС) најоштрије осуђује покушај манупилације, лажи и обмане новосадске јавности од стране Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ) која тврди да ће споменик Невиним жртвама 1944/45. године на локалитету Лимана у Новом Саду, заправо бити споменик Миклошу Хортију и фашистима.
Неспорна је чињеница да ће на постаменту споменика бити исписано да је споменик намењен свим невиним жртвама 1944/45.године, а не како ЛСВ наводи Миклошу Хортију, нити било којем другом фашисти.
Нико не може да оспори ни чињеницу да је било невиних жртава након ослобођења земље од окупатора, а од стране нових комунистичких власти, јер да би учврстили свој режим устројен оружјем и силом, они су се обрачунавали са идеолошким неистомишљеницима, а највише онима који су били за краља и уставну, вишепартијску, парламентарну, монархију.
ВУЧЕВИЋ СА АМБАСАДОРОМ БРАЗИЛА: На састанку истакнути добри традиционални односи који трају више од осам деценија (ФОТО)
ВУЧЕВИЋ УГОСТИО ПРЕДСТАВНИКЕ КОМПАНИЈЕ АЗВИРТ: Драго ми је што смо препознати као град пун могућности (ФОТО)
ДРАГОСЛАВ БОКАН О ГЕОПОЛИТИЦИ НОВОГ САДА: Вучевић достајан наследник чувеног Јована Дејановића, а оваква будућност очекује Српску Атину
Ово су утврдили бројни историчари који су се ослободили стега идеологије и владајућег режима након пада комунизма, али и званична Државна комисија за откривање тајних гробница коју је основала Влада Србије 2010.године. Ова комисија је утврдила да је после завршетка Другог светског рата у политичким чисткама широм Србије, највише без суђења и нешто мање у монтираним процесима, према писаним документима УДБЕ (који се чувају у архивама данашње БИА), убијено 59.554 људи, а у Новом Саду 1326, од чега највише на локалитету Рајине шуме на излазу из града, где је нађено 250 лешева, од чега идентификовано 14.
Нико не спори да је међу жртвама било и ратних злочинаца које је на овај начин стигла рука правде, али нико не може и не сме да оспори да је међу страдалима било и пуно невиних, који су живот изгубили само зато што нису били за нову једнопартијску, диктаторску власт, него за вишепартијски систем и парламентарну демократују на челу са краљем.
Као тзв.проевропска странка, ЛСВ би требала да зна да је обавеза сваке државе, чланице ЕУ да донесе Декларацију о осуди злочина које су комунистичке власти починиле у бившим социјалистичким државама. Све државе источне Европе су овакве декларације усвојиле, осим Србије. Ако се заиста залаже за европске вредности, Лига не може да оспорава и игнорише ову декларцију ЕУ и осуђује споменик који је у увертира за њено усвајање.
Свима је јасно, да се овде не ради о борби ЛСВ за правду и против фашизма, него се ради о политичком трику на који Новосађани неће насести, да ова странка хоће по сваку цену да се огради од градске власти у којој и сама учествује, да би се представила као опозиција пред грађанима.
ПОКС предлаже ЛСВ, ако већ заиста жели да направи привидан отклон од актуелне власти у Новом Саду и то годину дана пред изборе и мисли да ће тако убрати који поен за политичко преживљавање, нека из власти повуче свог директора ЈКП „Водовод и канализација“ и своје партијске колеге у Градском већу, Управним и Надзорним одборима и плаћеним комисијама.
Срамно је да ЛСВ на овом питању, исправљања историјске вишедеценијске неправде према људима који су на правди Бога, ни криви ни дужни страдали и никада нису добили право да буду достојно сахрањени, покушава да манипулише и добије јефтине политичке поене.
Треба да их је срамота од породица који ће најављеним спомеником коначно, после 78 година, добити место на којем могу да положе цвеће и упале свећу за своје најмилије, јер се послератна власт потрудила да њихова тела буду заувек сакривена и бачена у тајној гробници у Рајиној шуми.
На послетку, ЛСВ уместо што износи неистине, боље да одговори на питање, по чијем налогу је њихов директор Музеја града, наредио да се баце на депонију пластични џакови са костима страдалих у Рајиној шуми који су били чувани у подруму ове установе након случајног проналажења и ископавања гробнице 1991.године. ПОКС ће тражити да неко одговара за ову невиђену бруку и срамоту којом су изложили читав град, а нарочито страдале и потомке жртава.
У наставку одговарамо на питање ЛСВ ко су невине жртве које су после рата без суђења ликвидиране и закопане у тајној гробници Рајине шуме у Новом Саду.
Др Милош Петровић, предратни градоначелник Новог Сада, отац четворо деце.
Градоначелник Петровић је човек заслужан за подизање споменика Светозару Милетићу који и данас украшава центар нашег града. То је човек који је помогао тиху акцију епископа бачког др Иринеја Ћирића да се током окупације спасе на хиљаде људских живота из мађарског логора „Шарвар”. Био је монархиста.
Др Обрад Милутиновић, заменик градоначелника Новог Сада. Председник ФК „Војводина“. Отац троје деце. Одведен из куће и убијен у Рајиној шуми. Без суђења. Милутиновић је био лекар-дерматовенеролог и потпредседник града Новог Сада. Многе сиромашне болеснике лечио је бесплатно. За време мађарске окупације, као српски патриота, више пута је шиканиран, привођен на саслушања, а био је и под сталном присмотром. Био је монархиста.
Милош Косић. Један од најбољих голмана ФК „Војводина“ у историји. Одведен из куће и убијен у Рајиној шуми. Без суђења. Косић је био истински миљеник навијача и права новосадска спортска звезда. Уз монархистички покрет, колико је могао, Милош Косић је помагао и партизанске јединице. Ипак, поред тога што је помагао и партизане, то му није помогло да сачува живот.
Павле Татић, један од оснивача Социјалистичке партије Новог Сада. Отац једног детета. Одведен из куће ноћу, између 23. октобра и 1. децембра 1944. године (не зна се тачан дан) и стрељан у Рајиној шуми. Без суђења.
Убијени су и новинар Пера Савић, као и Милан Поповић, интелектуалац.
Чланови Соколског друштва Светислав Виловски и Ђурица Влаовић, који су на коњима дочекали ослободилачку војску машући заставама, такође су убијени у Рајиној шуми. Стрељани су, без суђења. Били су монархисти.
