KOLIKO SU MLADI NOVOSAĐANI DIGITALNO PISMENI? Šta uopšte ovaj pojam podrazumeva i za koga je bitan?
IT sfera svake godine sve više napreduje, pa tako većina mladih koji se trenutno školuju ili rade moraju da idu u korak sa njom.
S obzirom na to da živimo u eri u kojoj se za skoro svaki posao i fakultet podrazumeva barem minimalno znanje osnovnih kompjuterskih programa i korišćenje novih tehnologija, naše celokupno društvo je na neki način primorano da se prilagodi digitalizaciji i tehnološkom napretku.
LEPE VESTI STIŽU IZ NOVOG SADA: Za 24 sata rođena 31 beba, među njima i par blizanaca
BEZBEDNIJE ZA SVE NOVOSAĐANE: Pešački prelazi uskoro dobijaju signalizaciju i osvetljenje
ZRENJANIN U SLUŽBI SVOJIH GRAĐANA: Razvoj grada kakav se ne pamti decenijama (VIDEO)
U toku pandemije korona virusa koja je zahvatila ceo svet, mnoge firme prešle su na rad od kuće, a samim tim i na rad sa kompjutera ili tableta.
Iako se najčešće za takav rad traži samo osnovno znanje, u svetu u kom živimo vrlo je bitno znati glavne pojmove u vezi sa digitalizacijom, bezbednosti na internetu i savremenim načinima komunikacije.
- Digitalna pismenost je skup znanja koji obuhvata upotrebu informaciono komunikacijskih tehnologija u različite svrhe - posao, školu, slobodno vreme i komunikaciju. Ona nastaje i napreduje sa razvojem ljudskog društva, digitalizacijom ljudskog znanja i razvojem digitalnih tehnologija - ovako ovaj pojam objašnjava asistentkinja na Katedri za primenjene računarske nauke Departmana za računarstvo i automatiku u Novom Sadu, Olivera Hrnjaković.
Ona navodi da pojam "digitalizacija" zapravo obuhvata sve što je povezano sa upotrebom informacionih tehnologija, odnosno digitalnih medija.
- Između ostalog obuhvata pretragu, čuvanje i slanje digitalnih informacija kao i njihovo kreiranje, obradu i prikazivanje - objašnjava asistentkinja sa Fakulteta tehničkih nauka.
S obzirom na to da današnje generacije još od malih nogu koriste Jutjub, internet i društvene mreže, neizbežno je postaviti pitanje da li su one digitalno pismene, to jest, da li znaju da se sačuvaju od različitih vrsta pretnji koje vrebaju sa interneta.
- Današnje generacije praktično odrastaju u digitalnom svetu, te su od malih nogu okruženi tehnologijom. Nesporno je da se svaka naredna generacija bolje snalazi u tom smislu od prethodne, ali je teško reći da li to ujedno znači i da poseduju digitalnu pismenost. Smatram da će se to tek u budućnosti moći zaključiti - navodi Olivera Hrnjaković.
Ona dodaje, da je veoma bitna stavka u procesu digitalizacije među mladima i svest o bezbednosti na internetu, te da je proces digitalnog opismenjavanja i dalje u toku. Takođe navodi da postoje i određeni načini za poboljšanje digitalne pismenosti kod mladih kako u Novom Sadu, tako i u celoj Srbiji.
Istraživanje u vidu ankete pokazalo je da mladi Novosađani u velikom broju svakodnevno koriste društvene mreže ili internet zajednice u vidu igrica, foruma ili internet komunikacije.
- Smatram da je promena plana i programa koja se tiče informatičkih predmeta značajno uticala na poboljšanje digitalne pismenosti kod mladih i da će se u bliskoj budućnosti ti rezultati jasno videti. Izuzetno je bitno da se deca pravilno uče kako da koriste informacione tehnologije, odnosno da se uče i mogućnostima i opasnostima koje dolaze sa njima. U tom procesu treba da učestvuju roditelji, učitelji, nastavnici, profesori i država - zaključuje ona.
Sproveli smo istraživanje među studentima iz Novog Sada o tome koliko zapravo znaju o digitalnoj pismenosti i koji su to programi ili aplikacije koje najčešće koriste sa svojih kompjutera, telefona ili tableta.
Anketa je pokazala da mladi Novosađani obično koriste Gugl pretraživač kao izvor za svakodnevno informisanje o događajima, ali i za pretragu potrebnih informacija za fakultet ili školu.
Čak 54 odsto njih uglavnom pronađe relevantne informacije na internetu, a 75 odsto zna da koristi napredne mogućnosti pretrage poput različitih filtera.
Više od 90 odsto mladih u Novom Sadu koristi društvene mreže poput fejsbuka, instagrama, tvitera, dok 20 odsto ispitanika zna da barata sa naprednim vidovima obrade informacija, slika ili drugih multimedijalnih sadržaja.
Kada je u pitanju zaštita na internetu, 33 odsto mladih ne znaju šta su malveri i kako da se od njih zaštite. Takođe, većina mladih ne poštuje kopirajt i autorska prava, dok 30 odsto Novosađana pomoć za rešavanje različitih tehnoloških problema pronalazi upravo putem Gugl pretraživača.
Šta mladi Novosađani najčešće rade na internutu i za šta koriste Gugl, pogledajte na videu ispod:
