КОЛИКО СУ МЛАДИ НОВОСАЂАНИ ДИГИТАЛНО ПИСМЕНИ? Шта уопште овај појам подразумева и за кога је битан?
ИТ сфера сваке године све више напредује, па тако већина младих који се тренутно школују или раде морају да иду у корак са њом.
С обзиром на то да живимо у ери у којој се за скоро сваки посао и факултет подразумева барем минимално знање основних компјутерских програма и коришћење нових технологија, наше целокупно друштво је на неки начин приморано да се прилагоди дигитализацији и технолошком напретку.
ЛЕПЕ ВЕСТИ СТИЖУ ИЗ НОВОГ САДА: За 24 сата рођена 31 беба, међу њима и пар близанаца
БЕЗБЕДНИЈЕ ЗА СВЕ НОВОСАЂАНЕ: Пешачки прелази ускоро добијају сигнализацију и осветљење
ЗРЕЊАНИН У СЛУЖБИ СВОЈИХ ГРАЂАНА: Развој града какав се не памти деценијама (ВИДЕО)
У току пандемије корона вируса која је захватила цео свет, многе фирме прешле су на рад од куће, а самим тим и на рад са компјутера или таблета.
Иако се најчешће за такав рад тражи само основно знање, у свету у ком живимо врло је битно знати главне појмове у вези са дигитализацијом, безбедности на интернету и савременим начинима комуникације.
- Дигитална писменост је скуп знања који обухвата употребу информационо комуникацијских технологија у различите сврхе - посао, школу, слободно време и комуникацију. Она настаје и напредује са развојем људског друштва, дигитализацијом људског знања и развојем дигиталних технологија - овако овај појам објашњава асистенткиња на Катедри за примењене рачунарске науке Департмана за рачунарство и аутоматику у Новом Саду, Оливера Хрњаковић.
Она наводи да појам "дигитализација" заправо обухвата све што је повезано са употребом информационих технологија, односно дигиталних медија.
- Између осталог обухвата претрагу, чување и слање дигиталних информација као и њихово креирање, обраду и приказивање - објашњава асистенткиња са Факултета техничких наука.
С обзиром на то да данашње генерације још од малих ногу користе Јутјуб, интернет и друштвене мреже, неизбежно је поставити питање да ли су оне дигитално писмене, то јест, да ли знају да се сачувају од различитих врста претњи које вребају са интернета.
- Данашње генерације практично одрастају у дигиталном свету, те су од малих ногу окружени технологијом. Неспорно је да се свака наредна генерација боље сналази у том смислу од претходне, али је тешко рећи да ли то уједно значи и да поседују дигиталну писменост. Сматрам да ће се то тек у будућности моћи закључити - наводи Оливера Хрњаковић.
Она додаје, да је веома битна ставка у процесу дигитализације међу младима и свест о безбедности на интернету, те да је процес дигиталног описмењавања и даље у току. Такође наводи да постоје и одређени начини за побољшање дигиталне писмености код младих како у Новом Саду, тако и у целој Србији.
Истраживање у виду анкете показало је да млади Новосађани у великом броју свакодневно користе друштвене мреже или интернет заједнице у виду игрица, форума или интернет комуникације.
- Сматрам да је промена плана и програма која се тиче информатичких предмета значајно утицала на побољшање дигиталне писмености код младих и да ће се у блиској будућности ти резултати јасно видети. Изузетно је битно да се деца правилно уче како да користе информационе технологије, односно да се уче и могућностима и опасностима које долазе са њима. У том процесу треба да учествују родитељи, учитељи, наставници, професори и држава - закључује она.
Спровели смо истраживање међу студентима из Новог Сада о томе колико заправо знају о дигиталној писмености и који су то програми или апликације које најчешће користе са својих компјутера, телефона или таблета.
Анкета је показала да млади Новосађани обично користе Гугл претраживач као извор за свакодневно информисање о догађајима, али и за претрагу потребних информација за факултет или школу.
Чак 54 одсто њих углавном пронађе релевантне информације на интернету, а 75 одсто зна да користи напредне могућности претраге попут различитих филтера.
Више од 90 одсто младих у Новом Саду користи друштвене мреже попут фејсбука, инстаграма, твитера, док 20 одсто испитаника зна да барата са напредним видовима обраде информација, слика или других мултимедијалних садржаја.
Када је у питању заштита на интернету, 33 одсто младих не знају шта су малвери и како да се од њих заштите. Такође, већина младих не поштује копирајт и ауторска права, док 30 одсто Новосађана помоћ за решавање различитих технолошких проблема проналази управо путем Гугл претраживача.
Шта млади Новосађани најчешће раде на интернуту и за шта користе Гугл, погледајте на видеу испод:
