MARKO VUKOBRAT: Fudbal u Kikindi ponovo cveta, želimo nazad u Srpsku ligu! (VIDEO)

Fudbal je u Kikindi, gde ima tradiciju dužu od veka, nekoliko godina tonuo. Klub je tavorio u petom rangu takmičenja, ali, sada je sve ponovo krenulo uzlaznom linijom, pa dobri rezultati opet ulepšavaju život navijača u gradu na severu Banata. 

OFK Kikinda 1909, kako se sad klub zove, plasirao se, posle dve godine igranja u Područnoj ligi Zrenjanina, u viši rang, Vojvođansku ligu Istok. Osvojeno je drugo mesto sa 68 bodova, a onda je, posle dve utakmice baraža protiv BAK-a iz Bele Crkve (1:1, 0:0), zahvaljujući golu u gostima izboren plasman u viši rang. 

O svemu, sa dosta radosti u glasu i dan danas, priča za Srbija Danas legendarni golman kikindskog kluba Marko Vukobrat: 

- Napravljen je pozitivan pomak, krenulo se gore. Klub je bio na ivici gašenja kad je ispao iz četvrtog u peti rang. Da je i odatle ispao, išao bi u "beton ligu". Ušli su, međutim, novi ljudi u upravu i sve je krenulo nabolje. Luka Radujko, predsednik kluba, ima privatnu firmu. Okupio je svoje prijatelje i krenuo, u saradnji sa lokalnom samoupravom. Ništa, naravno, ne može bez opštine. Prvo je bio cilj da se opstane u Područnoj ligi. Pošto je to ostvareno, naredni cilj je bio plasman u viši rang, što smo takođe uspeli. Begej iz Žitišta je bio ubedljivo prvi, a mi smo ostali na drugom mestu i izborili taj baraž. 

Vukobrat naglašava: 

- Veliki broj gledalaca posmatrao je kod nas revanš baraža, njih 1.500! Za Kikindu - ogroman broj. To su, ipak, dve ekipe iz petog ranga koje su se borile za četvrti. U proseku nas prati 200 ljudi, ali u toj utakmici... Baš je bilo jako lepo. Imali smo 1:1 iz Bele Crkve, aktivan rezultat... U revanšu je bilo napeto, ali nam je 0:0 bilo dovoljno da uđemo u viši rang. 

Da li je i omladinska škola živnula? 

- Jeste. I ona je bila na ivici gašenja. Sramota bi bila za grad da nemamo mlađe kategorije. Sada pioniri i kadeti igraju Kadetsku ligu Vojvodine. Radi se da se to još više unapredi. Nema budućnosti ako nemaš svoje igrače u mlađim kategorijama.

Kako stoje stvari sa infrastrukturom? 

- Grad ima izvanredne uslove. Tu je glavni, Gradski stadion, i jedan pomoćni teren. Postoji i atletski stadion. Uslovi su sjajni za pripreme ekipa. Tu su četiri teniska terena, naselje sa sobama... Bilo bi idealno kad bi se sredio neki teren sa veštačkom travom. To bi još više unapredilo rad mlađih selekcija. 

Postoji li šansa da se fudbal u Kikindi vrati na stare staze, i da klub bude onakav kakav ga pamtimo još iz Jugoslavije? 

- Realno, po broju stanovnika i po tradiciji, nije nam mesto ovde. Jeste nama uspeh što smo ušli u Vojvođansku ligu Istok, međutim, svi okolni seoski klubovi su već bili u ovom rangu. Tek sad smo se izjednačili sa njima. Trebalo bi već ove godine da se pokuša ući, bez nekog imperativa, u Srpsku ligu Vojvodina, mada će biti teško. To je, za sada, neka realnost. 

Naravno, u priči o fudbalu i Kikindi, nemoguće je ne pomenuti legendarnog Mladena Krstajića, trenutno predsednika Radnika (Bijeljina) koji se, davnih dana, afirmisao kao igrač upravo u Kikindi, i odatle prešao u Partizan. 

- On ima biznis u Kikindi, tu mu živi deo porodice. Često je u gradu. Bio je jedno vreme u klubu, pa su se razišli. Kad bi on ušao u ozbiljniju priču... Imam utisak da bi, kad bi se sklopile kockice, rado pomogao. On jednim potezom može da reši mnogo stvari - istakao je, za kraj fudbalske priče koja ponovo odiše optimizmom, Marko Vukobrat.