Na lepom plavom Dunavu pored Inđije: Rajsko mesto koje turisti obožavaju
Prava oaza prirodnih lepota
Stari Slankamen je mesto koje je imalo burnu prošlost, da bi u današnje vreme postao prava oaza prirodnih lepota i velikog turističkog potencijala. Između ostalog, kako kaže legenda, tu je sahranjen Atila Hunski – Bič Božiji. Svakako, ovo mesto je jedan od bisera na dunavskoj obali, a na njegovom izgrađivanju i promociji rade i članovi iz nautičkih udruženja.
Pročitajte i:
- Dvorac u Jarkovcima ima ČUDESNU ISTORIJU: Nekad je bio u vlasništvu imućnog grofa, a danas u njega IDU UČENICI
- Đorđe Vojnović dao je nemerljivo bogatstvo Inđiji: Evo kako su mu se njegovi zemljaci zahvalili (FOTO/VIDEO)
- Spoj Srbije i Holandije u srcu Vojvodine: Ovo je priča o vetrenjači u Ravnom selu (FOTO)
Prava atrakcija na mestu gde se uliva Tisa u Dunav jesu čamci i brodići koji voze turiste po ovim rekama i sve to uz sjajan štimung, tačnije dobru muziku za vreme panoramskog razgledanja lepota ovih reka. Često se prave vikend ture, a za decu je vožnja besplatna. Vožnja traje oko dva sata, a cena je približna autobuskoj karti, što je velika povoljnost za sve građane i turiste koji obilaze ovo mesto.
Nekada malo ribarsko naselje razvija se polako u atraktivno turističko mesto koje privlači svojim lepotama reka i okolne prirode. Ovo mesto je pravi raj za mnoge ribolovce i veslače – reke nisu zagađene, a kad su dobri vremenski uslovi, može se uočiti izuzetno veliki broj posetilaca. Neka mesta imaće uskoro bazene i restorane, tako da posetioci mogu imati potpuni užitak.
Ono što treba napomenuti to je da je na ovom mestu i čuvena banja Stari Slankamen - najstarija banja u Vojvodini. Ona ima mineralne vode temperature 18,4 °C. Nalazi se na obali Dunava u blizini Fruške Gore koja je jedan od najstarijih nacionalnih parkova u zemlji. Od Novog Sada udaljena je pedeset kilometara a od Beograda – pedeset i pet kilometara, tako da je njen saobraćajni položaj izuzetno povoljan za turiste.
Spomenik kod Starog Slankamena
Između Starog i Novog Slankamena, na brdu Mihaljevci, 19. avgusta 1691. godine došlo je do sukoba između austrijske i turske vojske. Ovo je jedna od značajnijih bitaka Velikog bečkog rata (1683−1699) koji je označio prekretnicu u austro-turskim odnosima i kraj vladavine Osmanlija u Panoniji. U bici je pored mnogih osmanskih vojnika poginuo i predvodnik turske vojske veliki vezir Mustafa Ćuprilić. Trijumfu austrijske vojske u velikoj meri doprinelo je i učešće oko 10000 vojnika srpske milicije pod zapovedništvom podvojvode Jovana Monasterlije. Kameni spomenik koji obeležava mesto sukoba otkriven je 18. avgusta 1892. godine na rođendan Franje Josifa. Na prednjem delu spomenika nalazila se ploča sa tekstom o bici na nemačkom jeziku (samo deo je do danas sačuvan), a na poleđini natpisi i stihovi na ćirilici i latinici. Stihove na ćirilici u slavu ovog događaja sročio je Jovan Jovanovića Zmaja.
Spomenik je delimično obnovljen 2008. godine kada su po uslovima Zavoda izvršeni konzervatorsko-restauratorski radovi kao i hortikulturno uređenje okoline.