Breskvica u sred Hrvatske zapevala pesmu o STRADANJU Srba - Odmah je usledila REAKCIJA publike

Anđela Ignjatović Breskvica pevala je prošle noći u jednom klubu u Ogulinu, u Hrvatskoj, gde je publici u jednom trenutku zapevala "Đurđevdan".

Ogulin se, inače, nalazi u samom središtu Hrvatske, na pola puta od Zagreba do Rijeke.

Reakcija prisutnih bila je takva da su podigli telefone, upalili kamere, i uglas sa srpskom pevačicom pevali čuvenu pesmu.

Iza čuvene pesme "Đurđevdan" krije se jedna od najtužnijih ratnih priča.

Legendarni stihovi, puni bola i tuge, nastali su u "vozu smrti", koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac.

Profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio u zloglasnom koncentracionom logoru 1942. godine, ispričao je da se usred zapomaganja jadnih ljudi koji su potrpani u vagone da budu ugušeni, odjednom začula pesma.

- Kad su gladni i žedni Srbi, koji su na Đurđevdan u vagonima transportovani za zloglasni logor, počeli da zapomažu, jedan Sarajlija je prvi put zapevao: "Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni..." - ispričao je Vidović.

Kako je rekao ovaj istoričar, Srbe su 1942. na Đurđevdan zatvorili u stočne vagone i, po naređenju NDH, policija ih je povela na “đurđevdanski uranak”.

Prema njegovim rečima, na putu prema kazamatu zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti.

U opštem haosu, jedan od njih, za koga se tvrdi da je bio član sarajevske “Sloge”, iz ponosa i prkosa, prvi put je zapevao “Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”. Ustaše su zbog pesme "Đurđevdan" zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih.

- Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo - svedoči Žarko Vidović.

Od 3.000, koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo 2.000 duša, a njih dve stotine je na kraju rata preživelo torturu. Kasnije je pesmu nadogradio Goran Bregović, pa je najpoznatija u izvođenju "Bijelog Dugmeta".