Бресквица у сред Хрватске запевала песму о СТРАДАЊУ Срба - Одмах је уследила РЕАКЦИЈА публике

Анђела Игњатовић Бресквица певала је прошле ноћи у једном клубу у Огулину, у Хрватској, где је публици у једном тренутку запевала "Ђурђевдан".

Огулин се, иначе, налази у самом средишту Хрватске, на пола пута од Загреба до Ријеке.

Реакција присутних била је таква да су подигли телефоне, упалили камере, и углас са српском певачицом певали чувену песму.

Иза чувене песме "Ђурђевдан" крије се једна од најтужнијих ратних прича.

Легендарни стихови, пуни бола и туге, настали су у "возу смрти", који је путовао из Сарајева за Јасеновац.

Професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био у злогласном концентрационом логору 1942. године, испричао је да се усред запомагања јадних људи који су потрпани у вагоне да буду угушени, одједном зачула песма.

- Кад су гладни и жедни Срби, који су на Ђурђевдан у вагонима транспортовани за злогласни логор, почели да запомажу, један Сарајлија је први пут запевао: "Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени..." - испричао је Видовић.

Како је рекао овај историчар, Србе су 1942. на Ђурђевдан затворили у сточне вагоне и, по наређењу НДХ, полиција их је повела на “ђурђевдански уранак”.

Према његовим речима, на путу према казамату заточеници у вагонима без хране и воде почели су да падају у кризе због страха и неизвесности.

У општем хаосу, један од њих, за кога се тврди да је био члан сарајевске “Слоге”, из поноса и пркоса, први пут је запевао “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”. Усташе су због песме "Ђурђевдан" затвориле шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на малом простору, збијени једни до других.

- На вагонима је писало: 7 коња или 40 војника, а нас су смештали по 200 људи у један вагон, тако да у њима није било места ни за стајање, а камоли за седење. Није било ни довољно ваздуха, а о води и храни и да не говоримо - сведочи Жарко Видовић.

Од 3.000, колико их је кренуло из Сарајева, у Јасеновац је стигло 2.000 душа, а њих две стотине је на крају рата преживело тортуру. Касније је песму надоградио Горан Бреговић, па је најпознатија у извођењу "Бијелог Дугмета".