(FOTO) Neviđeni SPEKTAKL na Ušću: Ramštajn zapalio Beograd dok publika u transu prati koncert godine u Srbiji

U vreme kada se iznova trudimo da svetu pokažemo svoju suštinsku civilizovanost, dočekujemo i  jedan od svetskih muzičkih fenomena, bend Rammstein. Beograd je tako ponovo postao mesto dugo očekivanog susreta, a svi smeštajni kapaciteti prestonice, kao i mnogih prigradskih naselja, ispunjeni su do poslednjeg mesta. Pitanje koje se često čulo među svim generacijama ovih dana glasilo je: "Da li ideš na Rammstein?"

Koncert je počeo u 20h sa nastupom francuskog duo-benda Abelard, koji su već više godina predgrupa poznatom nemačkom bendu. Ovaj duo je izvodio hitove Ramštajna u akustičnoj verziji na dva koncertna klavira. 

Čitava reka ljudi u crnom, obeležena simbolom benda sakupljala se na poljani na Ušću. Iščekivanje se osećalo u vazduhu i moglo se primetiti da ima dosta stranaca.

Oko 21h je čitav auditorijum skandirao “svirajte”. Bend je izašao uz spektakularan vatromet, a sa zvučnika se čula osamnaestovekovna kompozicija "Georga Fridriha Hendla "Muzika za kraljevski vatromet". Publika je pala u trans vrišteći i skandirajući od oduševljenja. 

Nakon Hendlove kompozicije, pevač Til Lindeman je otprvao "Ramm 4". Nastup se nastavio eksplozivno, kako se i očekivalo. Usledili su hitovi "Links 2,3,4" i "Keine Lust"...

Manje poznate činjenice o bendu Ramštajn

Podsećamo, u sklopu monumentalne Evropa Stadion turneje 2024., Rammstein je stigao u Beograd sa ogromnim brojem šlepera - čak 77 ih je bilo potrebno za transport opreme, dok je montaža bine trajala punih šest dana. Snaga njihovog zvuka oboriće sve dosadašnje rekorde, dosežući impresivnih 2.040.000 vati! Sa bogatom istorijom bend, evo nekoliko najintrigantnijih detalja koje možda niste znali.

1. Rammstein je formiran u Berlinu, Nemačka, 1994. godine.

2. Rammstein nikada nije menjao članove, od samog početka. Till Lindemann, Richard Z. Kruspe, Paul H. Landers, Oliver "Ollie" Riedel, Christoph "Doom" Schneider i Christian "Flake" Lorenz su oduvek bili članovi benda.

3. Bend je prodao više od 15 miliona ploča širom sveta.

4. Suprotno popularnom verovanju, Rammstein nije povezan sa nacističkim pokretom niti je pod njim. Veoma je tužno što ih mediji uglavnom opisuju kao takve. Ova tvrdnja je zasnovana na omotu njihovog albuma Herzeleid.  Ramštajn se nasmejao svim optužbama. U to vreme Landers je rekao: "Da smo Španci, ne bismo morali da se nosimo sa ovom gnjavažom".

5. Spot za njihovu pesmu "Stripped" (obrada Depeš Moda) izazvao je kontroverzu 1999. jer je sadržao klipove "Fest der Voelker" propagandiste Leni Rajfenštal za Olimpijske igre u Berlinu 1936. godine.

6. Ramštajn je ime preuzeo zbog fatalne nesreće tokom aeromitinga u bazi Ramštajn. O ovoj nesreći govori i njihova pesma sa istim naslovom.

7. Bend je dva puta nominovan za Metal Performance na dodeli Gremi nagrada (1999. i 2006. godine).

8. Dejvid Linč je koristio 2 pesme Ramštajna u filmu Izgubljeni autoput, koji je bend stavio na mapu Sjedinjenih Država kasnih 1990-ih.

9. Kristof Šnajder je bio instalater telefona pre formiranja Ramštajna.

10. Til Lindeman je bio učesnik Evropskog juniorskog prvenstva u plivanju u Firenci 1978. Ušao je u uži izbor za odlazak na Olimpijske igre 1980. u Moskvu, ali je ubrzo napustio ovaj sport zbog povrede.

11. Landers i Kruspe su se poljubili na bini kako bi pokazali podršku LGBTK+ pravima. To se dogodilo u julu 2019, na koncertu u Moskvi, Rusija. Trenutak je bio u direktnom protestu protiv ruskih zakona protiv LGBTK+, od kojih je jedan izglasao Vladimir Putin 2013.

12. Bend se zaista povredio zbog muzičkog spota za pesmu "Rosenrot". Posledice koje vidite u muzičkom spotu su stvarne.

13. Til Lindeman je lažirao da je zapaljen na najmanje 20 koncerata Ramštajna. On je zapravo školovani pirotehničar od 1996. On je u intervjuu za Plejboj magazin rekao sledeće:

"Jednom su fanovi zaista mislili da gorim: izmislili smo scenu kao da imam nesreću i da mi noga gori. Flake je došao sa aparatom za gašenje požara, ali je sadržao zapaljivi prah. Bio sam u plamenu, muzika je prestala, svetla u sobi su se upalila. Otkotrljao sam se po bini i došli su pomoćnici sa pravim aparatima za gašenje požara. To smo radili u 20 emisija, ali smo morali da prestanemo, jer su fanovi smatrali da je to previše i žalili se na internetu. Bili su zaista šokirani."

14. Til Lindeman i Flejk Lorenc su uhapšeni posle koncerta u junu 1999. Til Lindeman je simulirao lupanje otpozadi sa klavijaturistom Flejkom Lorencom koristeći lažni falus. Iako su obojica ostala potpuno odevena tokom tog čina, uhapšeni su zbog "razvratnog i lascivnog ponašanja". To se dogodilo u Vusteru, Masačusets, SAD.

15. Til Lindeman je deka od 2008. Njegova ćerka je te godine rodila sina.

16. U Rusiji i nekim skandinavskim zemljama, Ramštajn tekstovi se koriste u školama tokom časova nemačkog.

17. Muzička istorija bubnjara Kristofa "Dooma" Šnajdera prethodila je srušenju Berlinskog zida u Nemačkoj. Njegov prvi pravi bend, "Die Firma", bio je deo underground muzičke scene kasnih 80-ih i uključivao je dva vladina špijuna.

18. Bend je do danas objavio 8 studijskih albuma: Herzeleid (1995), Sehnsucht (1997), Mutter (2001), Reise, Reise (2004), Rosenrot (2005), Liebe ist fur alle da (2009), Album bez naslova (2019) i Cajt (2022). Takođe su objavili 3 live albuma: Live aus Berlin (1999), Volkerball (2006) i Rammstein: Paris (2017).

19. Oliver (Ollie) Riedel je skoro deset puta bio blizu da bude izbačen iz benda.

20. "Sonne" je opisana kao verzija Snežane za odrasle. Patuljci obožavaju Snežanu, ali moraju zaista naporno da rade da bi je snabdevali zlatom za njenu zavisnost, gde ona na kraju umire od predoziranja zlatnim prahom.

21. Njihov album "Zeit album" je bio neplaniran i snimljen kao rezultat odložene turneje benda zbog pandemije COVID-19. Prema bendu, prinudna blokada zbog pandemije podstakla je kreativnost benda, što je rezultiralo spontanim sesijama pisanja i snimanja.  Ramštajn je snimio album krajem 2020. i početkom 2021. u studiju La Fabrikue u Sen Remi de Provansu, Francuska (gde su snimili svoj prethodni album).

22. Bend je napisao pesmu "Amerika" (koja je objavljena 2004. godine) kao kritika svetskog kulturnog i političkog imperijalizma Sjedinjenih Država. U svojoj knjizi Envisioning Social Justice in Contemporari German Culture, Jill E. Tvark i Akel Hildebrandt su otkrili da tekst pesme i većina slika njenog videa ukazuju na kritiku američkog kulturnog imperijalizma, političke propagande i samopreuzete uloge globalne policijske snage . Pesma kritički reaguje na američku invaziju na Irak 2003. Takođe su otkrili da je još jedna njihova pesma koja kritikuje Sjedinjene Države "Mein Land", verujući da kritikuje američki rasizam i nacionalizam.