"Do danas imam status raseljenog lica" Ispovesti javnih ličnosti rođenih na Kosovu i Metohiji - To je zaista bolna tema, ali i tema o kojoj nikada ne bi trebalo da prestane da se priča

Brojne javne ličnosti iz Srbije rođene su na Kosovu i Metohiji, a ova biografska odrednica  nosi "zavičajni impuls", koji, kako mnogi od njih ističu, biva ključan u njihovom radu.

Neretko govore o odrastanju u srpskoj pokrajini, razlozima odlaska iz nje, kao i o neprijatnostima koje im je život dodelio.

Pred vama je nekoliko emotivnih ispovesti koje su podelili sa javnošću glumci, pevači i druge istaknute ličnosti domaće javne scene. 

Verica Rakočević: Vezana sam za svoj zavičaj kao pupčanom vrpcom 

Verica Rakočević, rođena u Podujevu, severoistočnom delu Kosova i Metohije, provela je svoje rano detinjstvo tamo i u Zakutu, kod bake Miljojke. Sećanja na ove prostore su joj veoma živa i emotivna. 

- Na neverovatan način sam vezana za taj prostor, kao da sam pupčanom vrpcom još uvek tamo. Kroz svoje snove, kao da živim taj prostor i dalje - izjavila je naša poznata kreatorka, pa dodala:

- Sanjala sam bakinu kuću smeštenu u gornjem delu brda, komšijinu pored, i bujicu reke koja je odnela bakinu kuću. Puno metafora ima u mojim snovima.

Verica Rakočević je dodala da je emotivno vezana za rodno mesto i da su joj dole grobovi bake, stričeva i tetki, ali poseta istih joj je onemogućena.

- Znate, pre jedno 15 godina molila sam dva divna momka da me odvedu do Podujeva i sve što sam uspela da uradim jeste da zagrlim taj znak, na kom je pisalo na š**tarskom "Podujevo". Jako sam emotivno vezana za taj prostor. Dole su mi grobovi bake, stričeva, tetki... Jako mi je teško što ne mogu da ih posetim. Ne mogu da vam objasnim tu vrstu emocija. Bila sam i pre par godina na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici i svesna sam mnogih stvari koje su dovele do toga da ja u ovom trenutku kažem: "Rođena sam u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, a tamo nema nikoga mog - zaključila je svojevremeno Verica Rakočević za portal Srbija Danas.

Slađa Delibašić: Neprijatnost na granici i ruinirano majčin grob

Slađa Delibašić doživela je neprijatnost kada je sa rođenim bratom Srđanom krenula na Kosovo i Metohiju. 

Na granici su ih zaustavili i bratu zabranili nastavak puta. 

- Mog rođenog brata Srđana i mene su na granici lepo izvukli iz auta. Išli smo prvo kod moje mame na groblje, a onda sam imala nastup u klubu. Srđanu su rekli: 'Ne možeš, moraš da se vratiš' - priseća se Delibašić. 

Njena majka je sahranjena u Kosovskoj Mitrovici, a Albanci su joj uništili grob.

- Istina je da su Albanci uništili spomenik mojoj pokojnoj majci. To me mnogo pogodilo. To je bilo još kad su dole počeli da se dešavaju prvi nemiri. Ona je preminula 1980. godine, a spomenik je porušen 1999. ili 2000. godine. Mnogo me je sve to pogodilo... Ja sam još odavno imala želju da prebacim njeno telo iz Kosovske Mitrovice, ali mi je sveštenik rekao da ne treba to da radim. Tako da, ostalo je tako kako jeste... Grob moje majke se nalazi u blizini kapele na groblju. To ne može ni da se nekako obnovi, pokušavala sam, ali ništa od toga. Polovina groblja je uništena, sve sa srpske strane, a sa albanske nije. Idem svake godine dole. Godišnjica njene smrti je 13. jula. Moja duša je ostala tamo s njom. Gubitak majke je najveća bol koju sam doživela u životu. Deset godina sam imala kad se to desilo - otkrila je svojevremeno pevačica za domaće medije. 

Milan Vasić: Skidanje zastave u Zubinom potoku me je najviše zabolelo 

Glumac Milan Vasić poznat je kao jedan od najboljih ambasadora Kosova i Metohije. 

Veoma ga pogađaju dešavanja iz srpske pokrajine i često je bio na prvim linijama protesta. 

- Bio sam u prvom redu kada su pucali na našu decu. Takođe, bio sam i na barikadama par puta. Skidanje zastave u Zubinom potoku me je najviše zabolelo - izjavio je Vasić. 

Milan Vasić kaže, da su ga često prozivali što se za Kosovo i Metohiju zalaže iz Beograda. 

- Zli jezici ne mogu da me poremete. Bilo je raznih komentara, da je lako iz Beograda predstavljati Kosovo, ali to me više zaista ne pogađa. Ja sam čovek iz kulture i želim da se na taj način izrazim tako, da omladini u Srbiji, pokažem lepote Kosova, da ih približim porodici. Ja i sa mojom porodicom, mogu da vas približim, jer smo svi jako vezani. Mislim da smo dobar primer jedne zdrave porodice - istakao je Milan. 

Popularni glumac, često odlazi na Kosovo, gde mu i dan danas žive roditelji, ali ne krije da voli da obiđe decu i naše porodice koje žive dole i često je pun utisaka. 

- Najveći utisak je kada odem u selo koje ima 35 kuća, od toga ima dvadesetoro dece. To je toliko ljubavi, smeha, sreće, da ti prosto ne veruješ da si ti u selu, koje je na nekom proplanku, gde kada padne sneg, više ne možeš da siđeš u grad. Ljudi dole vam se neće žaliti. Pozvaće vas na pivo, meze, istinski će vam se obradovati i ugostiti vas. Ja nikada sa patetikom ne pričam o Kosovu, a često sam dole. Uglavnom patetišu osobe koje Kosovo ne posećuju, već sede ovde i kukaju – zaključio je Milan Vasić u emisiji "Vikend iz Prvog reda" na televiziji K1.

Nevena Božović: Ljubav prema narodu i zemlji je u srcu

Pop pevačica Nevena Božović, rođena na Kosovu i Metohiji, tačnije u Kosovskoj Mitrovici. 

Poznata dama na društvenim mrežama je svojevremeno napisala da je ponosna na svoj zavičaj. 

- Volim svoj grad i srećna sam što sam rođena na Kosovu i Metohiji. Uvek sam to isticala na drugačiji način, s ponosom i vedro - napisala je Nevena tada aludirajući na ultranacionalističke i desničarske stavove pevačice Due Lipe. 

Kako je rekla, uvek će pričati samo o muzici. 

- Volim svoj grad i srećna sam što sam rođena na Kosovu i Metohiji. Uvek sam to isticala na drugačiji način, s ponosom i vedro. Uvek ću pričati o muzici i samo o muzici, a ljubav prema svom narodu i zemlji je u srcu - napisala je Nevena Božović na Instagramu.

Milica Milisavljević Dugalić: Do danas sam zadržala status raseljenog lica

Pevačica Milica Milisavljević Dugalić rođena je u Kosovskoj Mitrovici, a izbegla je iz Prištine tokom rata 1999. godine. 

– Kada sam sa porodicom napuštala svoj dom u Prištini juna 1999. godine nisam bila svesna da se u njega više neću vratiti. Neizvesnost, strah, tuga i želja da se spasi život su bili najzastupljeniji. U potrazi za sigurnijim životom zaustavili smo se u Beogradu i počeli iznova. Do danas sam zadržala status raseljenoig lica. Snalažljivost, strpljenje i niz jakih motiva da dokažem široj javnosti ko sam, dali su mi snagu i pokazali put ka prosperitetu - istakla je svojevremeno Milica Dugalić, pa dodala: 

– Kosovska Mitrovica, grad u kome sam se rodila, podeljen ili ne za mene je i dalje moj voljeni rodni grad. Mostovi se grade da bi spojili rastavljene. Verujem u to da će jednom građani Kosovske Mitrovice prelaziti sa jedne strane mosta na drugu, bez predrasuda, kao nekada - zaključila je pevačica za domaće medije.

Stefan Đurić Rasta: Enklave su geto 

Stefan Đurić Rasta, popularni reper, govorio je o svojevremeno teškom detinjstvu u Prištini i bolnom napuštanju Kosova i Metohije. 

Rasta je otkrio da je u Prištini, gde je proveo detinjstvo, vladala "odvratna atmosfera i odvratna situacija". 

Kada su pušteni kadrove njegovog obdaništa, ulice u kojoj je odrastao, ali i bakine kuće u Srebrenici, Rasta nije mogao da zadrži suze. 

- Odvratna atmosfera i odvratna situacija. Zaista pamtim samo da smo se dobro zabavljali kao deca koliko god bilo teško u toj atmosferi - rekao je on, pa otkrio kako je proveo poslednji rođendan tamo. 

- Svi su bili svesni da je to to i da ćemo posle te proslave napustiti svoje domove i da ćemo svi da odemo. Treba biti 10 puta pažljiviji kada pričamo o Kosovu, a pogotovo ako to radimo iz pozicije u Beogradu, upravo zbog naših ljudi dole. Ne znam da li su ljudi svesni, ali enklave su geto. Da li to postoji negde na svetu osim na Kosovu? Ljudi su zatvoreni kao u getu i to se sve dešava sada. To je zaista bolna tema, ali i tema o kojoj nikada ne bi trebalo da prestane da se priča - istakao je reper kroz suze. 

Rasta se osvrnuo na bolno detinjstvo, pa otkrio kako je proteklo napuštanje Kosova. 

- Mi smo išli tim nekim putem, a okolo gore kuće, gori sve, životinje trče, ljudi beže, to je scena koju ću uvek pamtiti - istakao je on, pa dodao kako mu je bilo nakon toga: 

- Bio sam jako srećan tada u Srebrenici pogotovo što sam imao tu mogućnost da se sklonim iz zatvorene getoizovane situacije u neku bar malo otvoreniju sa slobodnijim društvom. Imao sam tu sreću da sam živeo taj način života na selu i imao priliku da od malih nogu stvorim radne navike i to je ono što mi danas mnogo znači. Sve može da se izgradi iz početka ponovo. Iz početka se rađaju najbolje stvari. Taj život sa seljacima te potpuno oplemeni dok ne dođeš u neku sredinu gde žive seljačine i tu se potpuno okrene svest i vizija stvari. Nikada neću moći da zahvalim roditeljima zbog svega što su uradili za mene. Shvatio sam da treba da se okružim ljudima koji me znaju mnogo pre "hajpa" i pre nego što sam postao to što sam dana - istakao je Đurić u emisiji na televiziji "K1".

Dragica Radosavljević Cakana: Moja duša je ostala tamo

Pevačica narodne muzike Dragica Radosavljević Cakana odrasla je na Kosovu i Metohiji. 

Iako danas živi u Beogradu, njeni najmiliji su ostali dole. 

- U kontaktu sam sa familijom na Kosovu. Dole je stvarno teško živeti. Sama činjenica da moram menjati tablice kada idem kući je poražavajuća, ali valjda će se dogovoriti da se makar ne mrzimo.

Pevačica i dodala da su ljudi na Kosovu i Metohiji prepuni empatije i da su solidarni: 

- Tamo gde ja idem u Leposavić svi su jako složni i solidarni, u celoj toj ulici je moja porodica. Ipak smo mi empatični narod i ne možemo tek da tako da dozvolimo da se neko pati. 

Cakane ne krije da se brine za svoju porodicu na Kosovu i Metohiji posebno u turbulentnim periodima. 

- Kad je normalno stanje nemam strah, znam da su mi i braća dole, pa me to smiriuje. Tamo su mi i sestra i zet koji su mobilni. Kad su neke teže situacije onda sam zabrinuta, to je prirodno - ispričala je Cakana u emisiji "Puls Srbije" jednom prilikom.

Mira Kosovka: Majku su mi ubili albanski ekstremisti

Pevačica Mirjana Petričević, poznatija kao Mira Kosovka, izgubila je majku tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Ona i dalje traga za njenim telom. 

- Majku su mi ubili svirepo, njeno telo nikada nije pronađeno. Ona nestaje 1999. godine. Ne znam više gde da je tražim, sve sam pokušavala. Samo želim da sahranim svoju majku, kao da tražim mnogo. Dok sam živa, neću odustati, nosila sam svuda papire, ali nastaviću potragu - kazala je pevačica jednom prilikom.

U svojoj ispovesti otkrila je strašnu istinu o tragedijama koje su je snalazili tokom života, a posebno se osvrnula na smrt svog brata Milana, za koju kaže da je najteže podnela: 

- Mog Milana su dole na Kosovu i Metohiji, posebno u Đakovici, svi znali kao predivnog čoveka. Prva tragedija u mom životu vezana je za njega. On je ubijen 1981, njega je Udba ubila. Nije voleo te promene zastave, naseljavanje, davanje tolikog prava Albancima. Prvo mu je zastava smetala, sklanjao ju je. Kada je prolazio Tito kroz Đakovicu, mog Milana zatvaraju. Malo pomalo, iskoristili su to vreme koje je vladalo. Tada su mogli da smaknu ko god da im smeta i zdravo, đaci. Njega i Vučurovića je navodno zgazila 'lada', a tenku da su se namestili, ne bi izgledali tako. Njegovu smrt sam jako teško podnela, posle nje sam sazrela brzo. Milan nije imao ni oči ni nos ni usta, trebalo mi je deset godina da pokušam da zaboravim kakvog sam ga videla tad, ali džabe, nikada nisam uspela da zaboravim taj prizor. Gde sam i rekla da mi otvore taj kovčeg, to je bio šok, on je imao 33 godine kada su ga ubili - pričala je Mira Kosovka.

Miodrag Krivokapić: Mitska mesta u koja verovatno nikada više neću otići

Glumac Miodrag Krivokapić, jedan od najistaknutijih umetnika na našim prostorima, rođen je u Peći, na Kosovu i Metohiji 22. aprila 1949. godine. U rodnom mestu završio je osnovnu školu i gimnaziju. 

Od malih nogu je želeo da stane na daske koje život znače. 

- Odrastao sam na Kosovu, zapravo u Metohiji. U Peći sam stekao senzibilitet da razumem civilizacijske razlike i osetljivosti one druge strane. Izbegavao sam da komentarišem ono što je delikatno, da javno iznosim svoje političke stavove. Više mi se sviđalo da ih kroz predstavu iskažem. Ta vrsta angažmana uvek mi se više sviđala. 

Krivokapić je govorio i o svom poslednjem odlasku u zavičaj jednom prilikom. 

- Iz Peći sam otišao 1969, moji tri godine kasnije. Posle duge pauze ponovo sam se našao dole 1997. godine. Povod da odem bila je kruševačka “Hasanaginica” u kojoj sam igrao. Oni su nameravali da gostuju u Prištini, ali sam insistirao da obiđemo i Peć. Kad sam se tamo našao, nisam prepoznao ni zgradu u kojoj sam stanovao. Uočio sam nešto čega sam se unapred bojao. U vreme dok sam živeo u Peći korzo je bio podeljen na dve strane, ali te 1997, grad je bio potpuno getoiziran. U moje doba, bar kafane nisu bile odvojene. Obišao sam tada i Patrijaršiju, Dečane... Danas su to mitska mesta u koja verovatno nikada više neću otići - otkrio je svojevremeno glumac.

Milica Tomašević: Kosovo me inspiriše 

Glumica Milica Tomašević, rođena u selu Suvo Grlo na Kosovu i Metohiji, često posećuje rodni kraj i crpi inspiraciju iz detinjstva provedenog tamo.

- Podseća me na mušmule, orahe veličine manje jabuke, na staru lampu na gas - istakla je glumica. 

Kosovo često posećuje i na Instagramu deli fotografije i snimke koji su nastali tamo. 

- To je moje selo južno od Ibra, put Peći. Selo me je uvek privlačilo i ono me vezuje za detinjstvo iz kojeg crpim inspiraciju. Tamo sam kao mala provodila dosta vremena. Da samo ja odlučujem, išla bih mnogo češće i u to selo i u drugo, dedino selo Zagulj, i u Zubin Potok gde sam živela i završila osnovnu školu, ali zbog obaveza ne idem koliko bih želela. Ipak, kad god nađem malo slobodnog vremena, uvek se rado vraćam - istakla je Milica Tomašević jednom prilikom.

Jana Todorović: Lepo smo se slagali sa Albancima 

Pevačica Jana Todorović je rođena u selu Babin Most, nadomak Prištine, a jednom prilikom je govorila o svom poreklu: 

- Kada mi neko spomene moj rodni kraj, obuzmu me najlepše emocije. Podseća me na skroman život koji smo vodili na selu, na moje pokojne roditelje za koje sam bila mnogo vezana - govorila je Jana jednom prilikom o Kosovu i Metohiji. 

- Ja sam se na Kosovu rodila, ponosna sam na svoje Kosovo, na svoje selo i na mesto gde sam odrasla. Ja sam 1997. otišla. Tamo je život bio mnogo lep, ja nisam imala problema, rano sam počela da se bavim ovim poslom, lepo smo se slagali i sa Albancima, ponela sam divne uspomene. Vrlo često odem dole, 2 puta godišnje. Tamo mi žive i stric i tetka, odem, obiđem svoju familiju. Svaki put plačem, emocije su tu, i kad pričam o Kosovu, a ne kad sam dole. Kad uđem u svoje selo to su suze radosnice. Nažalost moji roditelji nisu živi, pa mi bude još tužnije kad sam u mom selu - izjavila je Todorovićeva svojevremeno. 

Pevačica Jana, čije je pravo ime Dragana, završila je srednju muzičku školu u Prištini, a pevanjem je počela da se bavi već sa 14 godina. Nakon što je 1992. godine izdala prvi album, koji nije bio popularan i slušan, Jana je odlučila da prihvati posao profesorke muzičkog u jednoj osnovnoj školu na Kosovu i Metohiji.

 Đani: Albanci su hteli da mi siluju tetku

Radiša Trajković, poznatiji kao Đani, ne krije da je vrlo ponosan što je iz srpske pokrajine i da najranije detinjstvo pamti po fudbalu i čuvanju koza. 

- Volim što sam sa Kosova i dičim se time. Život na Kosovu bio je kao i od svakog klinca tamo, preko dana igramo fudbal, pa malo čuvamo koze i tako. Doduše dešavalo mi se da moji drugari igraju fudbal dok ja čuvam koze. Imali smo svinje, krave, ovce, živinu. Kad sam prvi put kupio kopačke, tad sam bio najsrećniji. Mnogo mi je dobro išao fudbal, zvali su me "Pele". Kad sam dobio žuticu, onda sam morao da prestanem. Muziku sam uvek voleo, još kao dete sam pevušio. Sviranje instrumenta nije mi nikada išlo, ali pevanje super - ispričao je Đani svojevremeno.

Pored lepih momenata koji ga vezuju za Kosovo i Metohiju, pamti i one ružne, a oni su za Đanija usledili nakon smrti Josipa Broza Tita. 

- Imao sam dosta drugara, Janjivca pogotovo. Tako sam bio vaspitan. Živeli smo i sa Albancima, i sa Romima i sa Hrvatima. Znalo se kad je Bajram, kad je Uskrs. Znalo se poštovanje, dobijale su se batine ako ne pokažeš poštovanje komšiji bez obzira koje je nacionalnosti. Vladalo je poštovanje među ljudima. Nije bilo svađe, lepo smo živeli. Dešavali su se sukobi, ali onda se ljudi odmah pomire. Sad je potpuno drugačije. Probleme pamtim iz perioda kada je Tito umro. Bio sam kod babe, u toj ulici su sve bili Albanci. Tad su krenule provokacije, bacanje petardi. Bilo mi je frka tada. Albanci su hteli moju tetku da siluju, deda mi je radio kao zidar. Radio je tada u Makedoniji, vratio se i srećom on i njegov burazer su tada spasili situaciju. 1981. godine je prodao imanje, i samo je rekao: "Ne želim da mi neko siluje decu". Zaista nisam imao problema u Prištini kasnije. 1992. godine sam otišao sa Kosova. Pevao sam u Prizrenu i Goca Lazarević me je otkrila tad. Ona mi je ponudila da pevam u Cirihu tada i odmah sam pristao - ispričao je Đani jednom prilikom.