"Kukao sam roditeljima za novac..." Miloradova prošlost i odrastanje u vreme bivše Jugoslavije ostavile su neizbrisiv trag u tragačevom životu

Vest o iznenadnoj smrti Milorada Milinkovića, poznatog reditelja i tragača iz kviza "Potera", duboko je pogodila Srbiju. Milinković je preminuo u 60. godini, nakon što mu je pozlilo tokom liturgije u crkvi. Uprkos brzoj intervenciji hitne pomoći, njegov život nije mogao biti spašen.

Uvek je sa osmehom pričao o svojim dogodovštinama iz mladosti, a neretko se i prisećao vremena Jugoslavije, kada je život bio dosta drugačiji od današnjeg.

Milorad je jednom prilikom govorio o vremenu bivše Jugoslavije i njegovom odrastanju.

- Sećam se generacije svojih roditelja koji su se s nostalgijom sećali vremena radnih akcija, sveopšte bede posle rata, jaja u prahu i sličnih grozota. To je njima bilo lepo jer su oni tada bili mladi, nije im bilo bitno što su gladovali i kopali kanale za džabe. Videćete, sad će se javiti generacije koje će se sa nostalgijom sećati devedesetih, kopanja po kontejnerima, hiperinflacije... naravno, zaboraviće oni to, sećaće se samo kako su se oni lepo provodili - pričao je Milorad svojevremeno.

I njegova generacija nosila je, kaže, taj usud.

- Ni nama nije bilo bitno što smo čekali u redovima za kafu, što se benzin prodavao na bonove, što je postojao samo jedan dragstor, pa kad na žurki nestane pića, neko mora na Banovo brdo, što se kafane (osim “Šanse” i “Belog grada”) zatvaraju u deset... bili smo mladi i zaboravili smo sve te stvari, pamtimo samo lepo, pa se tako čini da je i država bila bolja. Nije, naravno, država bila mnogo bolja, bilo je brdo promašenih investicija, doduše nije se toliko kralo. I još nešto, u pitanju je duh vremena. Iskvarili smo se, nekako. Ako je za utehu, to je svetski trend - kaže Milinković tada.

Naravno, pamti i lepe stvari iz perioda bivše SFRJ.

- Lepo je bilo ići na more, od ostrva do ostrva. I danas preferiram Korčulu. Roditelji ti uplate novac na one poštanske knjižice, one crvene što se cepaju iz njih kuponi, a ti onda ideš po obali, od grada do grada, od ostrva do ostrva i kad god ti zafali para, ti otcepiš kupon. Kad novac počne da nestaje i sa knjižice, lepo zoveš kući, kukaš malo i roditelji ti uplate još - seća se Milorad.

Ako treba još nešto da spomene, onda su to koncerti i provodi po Zagrebu.

- Bila je to prava divota. Uzgred, čuvene žurke po gajbama su uglavnom nastale iz dve činjenice: prvo, kao što sam već rekao, kafane su se zatvarale u deset, a drugo, mi smo generacija čiji su roditelji imali fetiš vikendica. Dakle, nije imalo gde da se sedi, kao danas, a drugo, svi su imali prazne gajbe vikendom... i eto žurke - kaže Milorad.

Sportisti i umetnici za njega su retke preživele ikone bivše Juge.

- To su oni koji bi i trebalo da budu ikone. Oni koji su u naše živote uneli makar zrnce radosti - dodaje Milorad.

Rokenrol je obeležio i doba njegovog odrastanja.

- Sjajnih rok grupa bilo je mnogo. Iz Slovenije: Buldožer, Lačni Franc, Miladojka Youneed, Gastrbajtrs; iz Hrvatske: Haustor, Vještice, Sexa, Trobecove krušne peći, Let 3, Gustafi; iz Srbije: Luna (La strada), Šarlo, Idoli, rani Škripac, Spira, Propaganda, Petar i zli vuci; iz Makedonije: Padot na Vizantija, Mizar... - rekao je Milorad svojevremeno za "Blic".