"Кукао сам родитељима за новац..." Милорадова прошлост и одрастање у време бивше Југославије оставиле су неизбрисив траг у трагачевом животу

Вест о изненадној смрти Милорада Милинковића, познатог редитеља и трагача из квиза "Потера", дубоко је погодила Србију. Милинковић је преминуо у 60. години, након што му је позлило током литургије у цркви. Упркос брзој интервенцији хитне помоћи, његов живот није могао бити спашен.

Увек је са осмехом причао о својим догодовштинама из младости, а неретко се и присећао времена Југославије, када је живот био доста другачији од данашњег.

Милорад је једном приликом говорио о времену бивше Југославије и његовом одрастању.

- Сећам се генерације својих родитеља који су се с носталгијом сећали времена радних акција, свеопште беде после рата, јаја у праху и сличних грозота. То је њима било лепо јер су они тада били млади, није им било битно што су гладовали и копали канале за џабе. Видећете, сад ће се јавити генерације које ће се са носталгијом сећати деведесетих, копања по контејнерима, хиперинфлације... наравно, заборавиће они то, сећаће се само како су се они лепо проводили - причао је Милорад својевремено.

И његова генерација носила је, каже, тај усуд.

- Ни нама није било битно што смо чекали у редовима за кафу, што се бензин продавао на бонове, што је постојао само један драгстор, па кад на журки нестане пића, неко мора на Баново брдо, што се кафане (осим “Шансе” и “Белог града”) затварају у десет... били смо млади и заборавили смо све те ствари, памтимо само лепо, па се тако чини да је и држава била боља. Није, наравно, држава била много боља, било је брдо промашених инвестиција, додуше није се толико крало. И још нешто, у питању је дух времена. Искварили смо се, некако. Ако је за утеху, то је светски тренд - каже Милинковић тада.

Наравно, памти и лепе ствари из периода бивше СФРЈ.

- Лепо је било ићи на море, од острва до острва. И данас преферирам Корчулу. Родитељи ти уплате новац на оне поштанске књижице, оне црвене што се цепају из њих купони, а ти онда идеш по обали, од града до града, од острва до острва и кад год ти зафали пара, ти отцепиш купон. Кад новац почне да нестаје и са књижице, лепо зовеш кући, кукаш мало и родитељи ти уплате још - сећа се Милорад.

Ако треба још нешто да спомене, онда су то концерти и проводи по Загребу.

- Била је то права дивота. Узгред, чувене журке по гајбама су углавном настале из две чињенице: прво, као што сам већ рекао, кафане су се затварале у десет, а друго, ми смо генерација чији су родитељи имали фетиш викендица. Дакле, није имало где да се седи, као данас, а друго, сви су имали празне гајбе викендом... и ето журке - каже Милорад.

Спортисти и уметници за њега су ретке преживеле иконе бивше Југе.

- То су они који би и требало да буду иконе. Они који су у наше животе унели макар зрнце радости - додаје Милорад.

Рокенрол је обележио и доба његовог одрастања.

- Сјајних рок група било је много. Из Словеније: Булдожер, Лачни Франц, Миладојка Youneed, Гастрбајтрс; из Хрватске: Хаустор, Вјештице, Sexa, Тробецове крушне пећи, Лет 3, Густафи; из Србије: Луна (Ла страда), Шарло, Идоли, рани Шкрипац, Спира, Пропаганда, Петар и зли вуци; из Македоније: Падот на Византија, Мизар... - рекао је Милорад својевремено за "Блиц".