Нико не зна чиме се заправо бавио покојни Милорад Милинковић - није ни музика, ни режија: Изненадићете се

Вест о изненадној смрти Милорада Милинковића, познатог редитеља и трагача из квиза "Потера", дубоко је погодила Србију. Милинковић је преминуо у 60. години, након што му је позлило током литургије у цркви. Упркос брзој интервенцији хитне помоћи, његов живот није могао бити спашен.

Милорад Милинковић оставио је иза себе богату професионалну заоставштину и неизбрисив траг у домаћој култури. Био је режисер неких од највољенијих домаћих филмова, укључујући "Муње", "Мртав 'ладан" и "Потера за Срећ(к)ом". Поред своје редитељске каријере, током осамдесетих година био је активан и као музичар, члан бенда који је обележио део тог времена.

Његов допринос забави и спорту био је разноврстан – осим што је стекао велику популарност као трагач у квизу "Потера", многи га памте и по раду као спортски коментатор. Његова свестраност, харизма и преданост остају урезани у сећању свих који су имали прилику да прате његов рад.

Својевремено је открио и како је до тога дошло, односно, како је добио први посао на Еуроспорту.

- То се десило случајно. Никада нисам мислио да ћу бити коментатор, нити сам ишао ка томе. Али, као и већина мушкараца у Србији, пратим фудбал одмалена. Још од када ме је тата одвео на стадион, када сам био шестогодишњак. Нисам се заносио да се посебно разумем, али годинама сам пратио, скупљао информације. Када је Еуроспорт отворио представништво у Србији, онда су неки моји пријатељи који су учествовали у целој причи звали мог другара Пеђу Бајчетића и мене да коментаришемо. Из простог разлога - нико од професионалаца није желео да ради у пару са неким, зато што би онда морао да дели зарађено. Будући да смо нас двојица људи који живе од нечег другог, онда нам је то била супер фора - причао је Милинковић својевремено за "Блиц".

Редитељ је за живота био ватрени навијач црно-белих. 

- Ја сам партизановац. То је породична традиција. Навијач сам, али то не значи да идем да се бијем. Интересантно, мој поменути колега Бајчетић, који ми је и кум, навија за Звезду. И онда се стално зезамо, нарочито кад падне победа у дербију, онај чији је клуб изгубио награбуси од овог другог.

Током младости се и сам бавио спортом, међутим, открио је како му се краткотрајна фудбалска каријера завршила. 

- У основној школи смо играли скоро све спортове с лоптом, фудбал највише. И поведе нас једном професор физичког да погледамо тренинг ФК Дорћол. Кад сам видео да они сат и по, два само трче и раде вежбе, да лопту малтене ни не пипају, окренуо сам се и отишао. Ту сам практично завршио своју спортску каријеру.