Захтеви опозиције-врзино коло
Захтеви испуњени, протести се настављају.
А који захтеви, зна ли уопште опозиција шта жели и захтева и сви они који су ситно плаћени и повучени, нахушкани и подмићени?
За годину и по дана од маја прошле године, захтеви се смењују.
Али са ове временске дистанце све то делује пре као фикс идеја појединаца.
Желе смене оних који по њима не раде како треба. Траже оставку Бранка Ружића? Поднесе је. Траже оставку Весића. Поднесе је. Траже укидање ријалитија. Прекину се ријалитији.
Траже дијалог са председником Србије Александром Вучићем, он их позове на разговоре, они се не појаве. Траже изборе, добију их, изгубе на њима жале се на крађу, траже нове изборе. Добију и нове изборе, жале се што има поново избора и не одговара им време расписивања, траже да буду касније, помере се избори са априла на јун, изгубе изборе.
Жале се. Жале се на ископавање литијума, објасни им се да се све провере раде и да нико бар две године неће копати. Жале се ипак због литијума и протестују све до трагедије у Новом Саду.
Жале се да се нико не испитује, нико не сноси одговорност, а одмах у самом почетку је испитано више од 60 особа за три дана. Жале се због оставки.
Траже да се испуне захтеви студената. Испуне се захтеви, не ваља. Жале се да има азбеста у ваздуху због хотела Југославија. Ураде се сва могућа испитивања, нема азбеста. Жале се. Траже седнице у скупштони, не појаве се на седници. И тако.
Зачаран круг. Врзино коло. Не ваља им ништа. Свако им смета. Само нешто траже. Ко тражи истину, мора знати да је поднесе.
Ко постави питање мора да чује одговор. Ако питате, слушајте. Ако тражите, прихватите. Зрели сте људи. Ваљда.
Србија Данас