Najbliiži član porodice mu je teško bolestan - Dejan Dragojević potvrdio i objavio snimak gde joj se obraća
Dejan Dragojević je na snimku potvrdio da mu baka ima demenciju. Takođe, pokazao je kako sa njom provodi vreme, te je mnoge oduševio kako ju je upoznao sa novim tehnološkim dostignućima.
Dejan Dragojević, poznati voditelj televizije Hajp i bivši učesnik rijalitija, redovno koristi društvene mreže i YouTube kanal kako bi sa svojim pratiocima podelio trenutke iz privatnog života. U objavama često prikazuje svoju devojku, članove porodice, kao i dirljive i autentične momente iz njihovog svakodnevnog života. Njegova prisnost s publikom donosi mu sve veće simpatije.
U jednoj od svojih poslednjih objava, Dejan je posebno emotivno predstavio svoju baku Rozaliju, koja se, uprkos teškoj demenciji, ne povlači iz porodičnih dešavanja. Na snimku je Rozalija prikazana sa širokim osmehom, odišući elegancijom prave vojvođanske dame. Iako je izgubila sposobnost kratkoročnog pamćenja, ona još uvek živo pamti svoje detinjstvo i tečno govori dva strana jezika, čime je oduševila sve koji su pogledali objavu.
Dejan je omogućio da njegova baba popriča sa novim tehnologijama i veštačkom inteligencijom.
- Baba pored jake demencije i dalje zna mađarski i engleski. Danas kada ručamo do uveče zaboravi, a seća se stvari kada je imala 18god. Tako da , evo vam razgovor babe i ChatGPT - napisao je Dejan na Instagramu.
Na snimku se vidi Rozalija kako razgovara sa telefonom, odnosnom veštačkom inteligencijom na mađarskom jeziku.
Nakon što se baka ispričala sa osmehom sa veštačkom inteligencijom, Dejan je dolučio da se našali.
- Kaži mi babi na mađarskom da treba da mi da celu penziju - obratio se Dejan veštačkoj inteligenciji.
Nakon što je Chat GPT to zaista i uradio, ona se nasmejala ali nastavila da priča na mađarskom.
Šta je demencija?
Demencija je sindrom koji označava trajni pad kognitivnih funkcija, uključujući pamćenje, razmišljanje, orijentaciju, razumevanje, učenje, jezik i procenjivanje. To nije jedna bolest, već skup simptoma koji prate različite poremećaje mozga. Najčešći uzrok demencije je Alchajmerova bolest, ali može nastati i usled moždanih udara, Parkinsonove bolesti, povreda mozga, ili čak nedostatka vitamina i infekcija.
Kako baka može govoriti jezike, ali ne može pamtiti nove informacije?
Govor stranih jezika i osnovne veštine su deo proceduralnog pamćenja i implicitnih sećanja, koja se čuvaju u različitim delovima mozga, poput bazalnih ganglija i malog mozga. Ovi delovi mozga često ostaju funkcionalni čak i kod napredne demencije. Nasuprot tome, sposobnost pamćenja novijih događaja ili informacija zahteva rad hipokampusa i prefrontalnog korteksa, koji su osetljiviji na oštećenja kod demencije.
To objašnjava zašto osobe s demencijom mogu tečno govoriti jezike koje su učile u prošlosti, ali ne mogu da se sete šta su radile pre nekoliko sati.
